13. септембар

13. септембар (13.9.) је 256. дан у години по грегоријанском календару и јулијанском календару (257. у преступној години). До краја године има још 109 дана.

Догађаји

септембар
ПУСЧПСН
  1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30
  • 81 — Након смрти брата Тита, власт над Римским царством преузео је Домицијан.
  • 533Византијска војска под командом Велизара победила је вандалску војску под командом краља Гелимера у бици код Ад Децимума (на десетој миљи од Картагине).
  • 1276Папа Јован XXI је наследио Адријана V као 187. римски папа.
  • 1759Британци су у пресудној бици на Абрахамовој заравни у близини Квебека победили Французе и осигурали британску супремацију у Канади.
  • 1788Њујорк је проглашен првом федералном престоницом САД.
  • 1814Британске снаге су током битке за Балтимор напале америчку тврђаву Форт Макхенри, што је касније инспирисало Франсиса Скота Кија да напише Барјак искићен звездама, будућу химну САД.
  • 1882 — Током Египатског устанка британске трупе поразиле су египатску војску код Тел ел Кебира и наставиле освајање Египта и Судана.
  • 1922 — У Ал Азизији у Либији измерена је највиша температура ваздуха у хладу - 58 °C.
  • 1923 — Генерал Мигел Примо де Ривера извршио је, уз одобрење краља Алфонса XIII, државни удар у Шпанији и завео војну диктатуру.
  • 1943 — Народноослободилачки одбор за Истру донио је одлуку о прикључењу Истре матици Хрватској.
  • 1955СССР и Западна Немачка успоставили су дипломатске односе.
  • 1971 — У њујоршком затвору Атика погинули су 31 затвореник и 11 затворских чувара, када су припадници америчке полиције и Националне гарде интервенисали да смире петодневну побуну у затвору.
  • 1989 — У Кејптауну су одржане дотада највеће демонстрације против апартхејда у Јужној Африци. Демонстранте који су уз песму и игру пролазили кроз центар града предводио је надбискуп Дезмонд Туту.
  • 1991 — СССР и САД су се споразумели да обуставе снабдевање оружјем зараћене стране у Авганистану.
  • 1993Израел и Палестинска ослободилачка организација (ПЛО) потписали су у Вашингтону мировни споразум којим је предвиђена палестинска самоуправа на окупираним територијама.
  • 1998 — На другим послератним општим изборима у Босни и Херцеговини поново су победиле националне политичке партије босанских Муслимана, Срба и Хрвата. Трогодишњи рат, који су водили лидери националних група, завршен је у децембру 1995. потписивањем мировног уговора у Дејтону, у САД, а први послератни избори одржани су 1996.
  • 1999 — У четвртој великој, од серије експлозија које су две недеље потресале Москву, срушена је стамбена зграда, а погинуло 118 људи.
  • 2000 — Натурализовани Американац тајванског порекла Вен Хо Ли, истраживач у влади САД пуштен је из затвора уз извињење судије. Он је у самици провео девет месеци, због оптужби америчке владе да представља претњу за националну безбедност.
  • 2001 — Амерички државни секретар Колин Пауел потврдио да је вођа Ал Каиде Осама бин Ладен, за кога се веровало да се крије у Авганистану, главни осумњичени за терористичке нападе у САД 11. септембра.

Рођења

Смрти

  • 531 — Кавад I, краљ Сасанидске Персије (*449)
  • 1506Андреа Мантења, италијански сликар и гравер.
  • 1592Мишел де Монтењ, француски писац и филозоф.
  • 1598Филип II Хабзбуршки, напуљски краљ (1554), господар Холандије (1555), а потом краљ Шпаније, Сицилије и Сардиније.
  • 1977 — Леополд Стоковски, амерички диригент пољског порекла.
  • 1978 — Младен Рамљак, југословенски фудбалски репрезентативац (* 1945)*
  • 1992Ентони Перкинс, амерички филмски глумац, добитник Оскара.
  • 1996Тупак Шакур, амерички глумац, репер и песник. (*1971).
  • 1999 — Предраг Милојевић, српски новинар.
  • 1999 — Владимир Погачић, филмски редитељ.
  • 2006 — Зоран Чава Димитријевић, југословенски фудбалер (* 1962)
  • 2014Милан Галић, српски фудбалер и тренер. (* 1938)

Празници и дани сећања

  • 1842 — Народна скупштина кнежевине Србије, у којој су уставобранитељи имали већину, прогласила је за кнеза Александра Карађорђевића, сина вође Првог српског устанка Карађорђа. Уставобранитељи су претходно збацили кнеза Михајла Обреновића, који је потом избегао у Аустрију.
  • 1908 — Пробном вожњом од Вирпазара до Бара Црном Гором је прошао први воз. Редовни железнички саобраћај успостављен је 2. новембра.
__SUB_LEVEL_SECTION_4__

Види још

__SUB_LEVEL_SECTION_-1__

Референце

    __SUB_LEVEL_SECTION_-1__
    This article is issued from Wikipedia. The text is licensed under Creative Commons - Attribution - Sharealike. Additional terms may apply for the media files.