12. октобар

12. октобар (12.10.) је 285. дан у години по грегоријанском календару (286. у преступној години). До краја године има још 80 дана.

Догађаји

октобар
ПУСЧПСН
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30 31
  • 1810 — Дан када су се венчали баварски принц Лудвиг и саксонска принцеза Тереза постао је догађај године и временом се претворио у баварске Октобарске свечаности пива и кобасица у Минхену (Октоберфест).
  • 1860 — Издат Канун за Лесковац.
  • 1897 — У Београд су из Беча пренети посмртни остаци Вука Стефановића Караџића, реформатора српског језика, и сахрањени у порти Саборне цркве.
  • 1928 — У дечјој болници у Масачусетсу први пут су на пацијенту оболелом од полиомиелитиса примењена „гвоздена плућа“.
  • 1934 — Једанаестогодишњи Петар II Карађорђевић проглашен је краљем Југославије, након што је 9. октобра у атентату у Марсељу убијен његов отац краљ Александар I.
  • 1941 — У селу Засавица код Сремске Митровице, нацистички окупатор је стрељао 1057 Јевреја: 56 из Шапца, 800 избеглица из Аустрије и 201 избеглицу из Немачке, Словачке, Пољске и Русије.
  • 1942 — У бици на пацифичком острву Гвадалканал Американци су у Другом светском рату поразили Јапанце и зауставили њихово надирање ка Аустралији.
  • 1944 — Започела Београдска операција којом је Београд ослобођен од немачких окупатора
  • 1960 — Током дебате о колонијализму у Генералној скупштини УН, изнервиран што је велики број посланика у Генералној скупштини спавало, совјетски лидер Никита Хрушчов скинуо је ципелу и треснуо њоме о сто неколико пута.
  • 1964 — У орбиту око Земље лансиран је совјетски васионски брод „Васход 1“, прва свемирска летјелица са вишечланом посадом.
  • 1968 — Предвођена пуковником Омаром Торихосом Ерером, Национална гарда Панаме оборила је проамеричког председника Арнулфа Аријаса Мадрида.
  • 1984 — Током годишње конференције Конзервативне партије у хотелу „Гранд“ у Брајтону, у којем је боравила Маргарет Тачер, британски премијер, експлодирала је бомба коју су подметнули припадници ирске терористичке организације ИРА. Пет људи је погинуло, а 30 је рањено.
  • 1992 — У Каиру је погинуло више од 550 људи у земљотресу чији је епицентар био близу великих пирамида у Гизи.
  • 1999УН су симболично прогласиле за шестомилијардитог становника Земље бебу рођену у Сарајеву. Мајци новорођеног дечака уручена је сребрна медаља мира УН.
  • 1999 — Војним ударом власт у Пакистану преузео је генерал Первез Мушараф.
  • 2001
    • У пожару је изгорела Саборна црква у Нишу, једна од највреднијих у Србији. Грађена је од 1856. до 1872, а пројекат је израдио најпознатији српски архитекта 19. века Андреј Дамјановић.
    • Нобелова награда за мир додељена је Уједињеним нацијама и генералном секретару Кофи Анану.
  • 2002 — У бомбашком нападу на ресторан и дискотеку на индонежанском острву Бали, погинуле су 202 особе, углавном страни туристи.
  • 2011Европска комисија препоручила да се Републици Србији одобри статус кандидата за пријем у Европску унију.
  • 2014 — Др Санда Рашковић Ивић избрана за председницу ДСС

Рођења

Смрти

  • 322. п. н. е.Демостен, говнорник у античкој Грчкој. (* 384. п. н. е.)
  • 683 — Папа Хонорије I.
  • 642 — Папа Јован IV.
  • 1095 — Леополд II, маркгроф Аустрије. (* 1050)
  • 1320Михајло IX Палеолог, византијски цар. (* 1277)
  • 1492Пјеро дела Франческа, италијански сликар. (* 1415)
  • 1576Максимилијан II, цар Светог римског царства. (* 1527)
  • 1730 — Фредерик IV Дански, краљ Данске и Норвешке. (* 1671)
  • 1777 — Александар Сумароков, руски песник и драматург, творац класичног позоришта у Русији. (* 1717)
  • 1858 — Хирошиге, јапански сликар. (* 1797)
  • 1870Роберт Ли, амерички генерал. (* 1807)
  • 1909 — Франсеск Ферер, каталонски слободарски педагог и оснивач покрета модерних школа. (* 1859)
  • 1915 — Лазар Пачу, лекар и политичар, министар финансија. (* 1855)
  • 1924Анатол Франс, француски писац. (* 1844)
  • 1942 — Аритомо Гото је био вице-адмирал јапанске царске морнарице током Другого светског рата. (* 1888)
  • 1965Паул Херман Милер, швајцарски биохемичар. (* 1899)
  • 1967 — Раменохар Лохија, индијски политичар. (* 1910)
  • 1969Соња Хени, норвешка клизачица. (* 1912)
  • 1987 — Фахри Корутурк, турски официр и политичар. (* 1903)
  • 1990Рифат Махџуб, председник египатског парламента. (* 1926)
  • 1996 — Рене Лакост, француски тенисер. (* 1904).
  • 1996 —Роже Лапебје, француски бициклиста. (* 1911)
  • 1998 — Метју Шепард, амерички студент, чије је убиство покренуло пооштравање казни за злочине из мржње. (* 1976)
  • 1999Вилт Чејмберлен, бивши амерички кошаркаш. (* 1936)
  • 2011Денис Ричи, амерички научник, творац програмског језика C. (* 1941)
  • 2015 — Џоун Лесли, америчка глумица. (* 1925)

Празници и дани сећања

  • 1492 — Шпански морепловац Кристифор Колумбо први пут је ступио на тло Новог света. Након 33 дана пловидбе од Канарских острва, његова посада искрцала се на Бахамска острва, са уверењем да су стигли у Азију.
  • 1518 — Немачки верски реформатор Мартин Лутер, оптужен за јерес, одбио је да се одрекне својих теза пред папским изаслаником кардиналом Томазом Кајетаном. Дубоко погођен трговином индулгенцијама (папски опрост) Лутер је 1517. на врата цркве у Витенбергу окачио својих 95 теза о преуређењу католичке цркве и позвао на јавну расправу. Тај догађај сматра се почетком реформације.
  • 1811Парагвај је прогласио независност од Шпаније и Аргентине.
  • 1822Бразил је стекао независност од Португалије.
  • 1918 — Уз звуке композиције „Марш на Дрину“ у ослобођени Ниш у Првом светском рату умарширала је Дринска дивизија српске војске.
  • 1968 — Афричка држава Екваторијална Гвинеја стекла је независност после 190 година шпанске колонијалне управе.
__SUB_LEVEL_SECTION_4__

Види још

__SUB_LEVEL_SECTION_-1__

Референце

    __SUB_LEVEL_SECTION_-1__
    This article is issued from Wikipedia. The text is licensed under Creative Commons - Attribution - Sharealike. Additional terms may apply for the media files.