11. фебруар

11. фебруар је четрдесет други дан у години у Грегоријанском календару. 323 дана (324 у преступним годинама) остаје у години после овог дана.

Догађаји

фебруар
ПУСЧПСН
  1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29
  • 660. п. н. е. - Цар Џиму оснива Јапан.
  • 1531 — Енглески краљ Хенри VIII признат за поглавара Англиканске цркве.
  • 1752Бенџамин Френклин је отворио Пенсилванијску болницу, прву болницу у Сједињеним Америчким Државама.
  • 1790Квекери су поднели петицију америчком Конгресу за укидање ропства.
  • 1858 — Током рата за реформу (1856—1861) Бенито Хуарез проглашен је у Веракрузу уставним председником Мексика.
  • 1873 — Под притиском републиканаца абдицирао је шпански краљ Амадео и проглашена је прва шпанска република.
  • 1889 — У Јапану је усвојен устав, којим је предвиђен дводомни парламент, али је цар задржао извршну власт.
  • 1919Фридрих Еберт је изабран за првог председника Немачке, која је после Првог светског рата постала република.
  • 1929Споразумом у Латерану између Италије и Свете столице створена је независна папска држава Ватикан. Тиме је решено „Римско питање“ – спор италијанске државе и Свете столице настао 1870. године, после прикључења Италији папске државе и града Рима.
  • 1942 — Отпочела немачка Операција Керберус, велики поморски окршај који се одиграо током Другог светског рата у којем је немачка поморска ескадра сачињена од бојних крсташа Шархнорст и Гнајзенау, тешке крстарице Принц Еуген и већег броја разарача, испловила из луке Брест, пробила британску блокаду у каналу Ламанш и упловила у своју матичну луку у Немачкој.
  • 1945 — У Јалти на Криму завршена је Кримска конференција лидера трију великих сила антихитлеровске коалиције. Председник САД Рузвелт, лидер СССР Стаљин и британски премијер Черчил ускладили су војне планове за окончање Другог светског рата, одредили нове односе у Европи и договорили се о оснивању Уједињених нација.
  • 1953 — Председник САД Двајт Ајзенхауер је одбацио апел за помиловање Џулијуса и Етел Розенберг.
  • 1958Тунис је обавестио Француску да њени ратни бродови више неће моћи да користе луку Бизерта.
  • 1959 — Проглашена Федерација Арапских Емирата Југа.
  • 1970Јапан је постао четврта земља у свету која је лансирала вештачки сателит.
  • 1971 — Представници 63 земље потписали су споразум о забрани складиштења нуклеарног оружја на дну мора и океана.
  • 1973 — Пуштени су први амерички ратни заробљеници из Вијетнамског рата.
  • 1975Маргарет Тачер изабрана је за председника Конзервативне странке, као прва жена која је у Уједињеном Краљевству постала шеф политичке партије.
  • 1990 — Лидер Афричког националног конгреса (АНЦ) Нелсон Мандела пуштен је на слободу након 27 година проведених у јужноафричким затворима.
  • 1994 — Пет америчких космонаута (Чарлс Болден, Кенет Рајтер, Јан Дејвис, Чанг Дијаз Франклин, Роналд Сега) и један руски (Сергеј Крикаљов) спустили су се у шатлу "Дискавери" на Земљу, окончавши прву америчко-руску спејс шатл мисију.
  • 1996 — У снажној експлозији аутомобила-бомбе у Алжиру убијено је 17 људи, а рањено више од 90.
  • 1997Свемирски шатл Дискавери је лансиран на мисију сервисирања телескопа Хабл.
  • 1997 — Под притиском међународне јавности и тромесечних грађанских и студентских протеста председник Србије Слободан Милошевић је посебним законом () признао резултате локалних избора на којима је победила опозициона коалиција „Заједно“.
  • 2001 — Око 7.500 људи демонстрирало је у Немачкој против марша неонациста који је окупио око 250 присталица.
  • 2002 — Као одговор на нападе на израелске цивиле, израелски авиони и хеликоптери напали су палестинске центре безбедности у Гази.
  • 2011 — Под притиском протестаната председник Египта Хосни Мубарак је поднео оставку после више од 29 година на власти.

Рођења

  • 1261 — Отон III Вителсбах, краљ Угарске († 1312.)
  • 1466Елизабета од Јорка, енглеска краљица († 1503.)
  • 1507 — Филип II Московски, руски светитељ († 1569.)
  • 1535Папа Гргур XIV († 1591.)
  • 1657 — Бернар ле Бовије де Фонтенел, француски књижевник († 1757.)
  • 1754 — Танаско Рајић, српски устаник († 1815.)
  • 1776 — Јоанис Каподистријас, руски и грчки државник († 1831.)
  • 1800 — Вилијам Хенри Фокс Талбот, енглески проналазач, фотограф, лингвиста и математичар († 1877.)
  • 1812 — Александер Стивенс, амерички политичар и адвокат († 1883.)
  • 1813 — Ото Лудвиг, немачки књижевник († 1865.)
  • 1839Џосаја Вилард Гибс, амерички научник († 1903.)
  • 1847Томас Алва Едисон, амерички проналазач († 1931.)
  • 1863 — Џон Ф. Фицџералд, амерички политичар († 1950.)
  • 1900Ханс-Георг Гадамер, немачки филозоф († 2002.)
  • 1908 — Вивијан Фукс, британски истраживач († 1999.)
  • 1909Џозеф Л. Манкевиц, амерички редитељ, сценариста и продуцент († 1993.)
  • 1915Ричард Хеминг, амерички математичар († 1998.)
  • 1917Сидни Шелдон, амерички књижевник и сценариста († 2007.)
  • 1920Фарук I Египатски, египатски краљ († 1965.)
  • 1925 — Вирџинија Е. Џонсон, амерички психолог († 2013.)
  • 1925 — Ким Стенли, америчка глумица († 2001.)
  • 1926Лесли Нилсен, канадско-амерички глумац († 2010.)
  • 1934Мануел Норијега, панамски генерал и војни диктатор († 2017.)
  • 1934 — Џон Сертиз, енглески возач формуле 1 († 2017.)
  • 1936Берт Рејнолдс, амерички глумац († 2018.)
  • 1947 — Иринеј Буловић, епископ бачки
  • 1947 — Јукио Хатојама, јапански политичар
  • 1953Џеб Буш, амерички политичар
  • 1954 — Злата Петковић, позоришна, филмска и ТВ глумица († 2012.)
  • 1958Пепу Хернандез, шпански кошаркашки тренер
  • 1962Шерил Кроу, америчка певачица и текстописац
  • 1963Хозе Марија Бакеро, шпански фудбалер и тренер
  • 1964Сара Пејлин, америчка политичарка
  • 1967 — Чиро Ферара, италијански фудбалер и фудбалски тренер
  • 1969Џенифер Анистон, америчка глумица
  • 1970 — Фредрик Тордендал, шведски музичар
  • 1971 — Дејмијан Луис, британски глумац
  • 1972Стив Мекманаман, енглески фудбалер
  • 1974Ник Бармби, енглески фудбалер и тренер
  • 1977Мајк Шинода, амерички музичар, продуцент и уметник
  • 1980Марк Брешано, аустралијски фудбалер
  • 1981 — Иван Никчевић, српски рукометаш и репрезентативац
  • 1981 — Кели Роуланд, америчка певачица, текстописац, плесачица, глумица, модел и телевизијски водитељ
  • 1982Нил Робертсон, аустралијски играч снукера
  • 1982 — Кристијан Мађо, италијански фудбалски репрезентативац
  • 1982 — Натали Дормер, британска глумица
  • 1983Рафаел ван дер Варт, холандски фудбалски репрезентативац
  • 1984Небојша Граховац, босански рукометаш
  • 1985Кејси Делаква, аустралијска тенисерка
  • 1987 — Хосе Каљехон, шпански фудбалер
  • 1990 — К'оријанка Килчер, америчка глумица
  • 1991Никола Миротић, црногорски и шпански кошаркаш
  • 1992Тејлор Лаутнер, амерички глумац
  • 1996 — Данил Медведев, руски тенисер

Смрти

Празници и дани сећања

Спољашње везе

__SUB_LEVEL_SECTION_5__

Види још

__SUB_LEVEL_SECTION_-1__

Референце

    __SUB_LEVEL_SECTION_-1__
    This article is issued from Wikipedia. The text is licensed under Creative Commons - Attribution - Sharealike. Additional terms may apply for the media files.