11. октобар

11. октобар (11.10.) је 284. дан у години по грегоријанском календару (285. у преступној години). До краја године има још 81 дан.

Догађаји

октобар
ПУСЧПСН
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30 31
  • 1521Папа Лав X доделио је енглеском краљу Хенрију VIII титулу „Бранитеља вере“ пошто је краљ објавио књигу у којој је осудио идеје верског реформатора Мартина Лутера. Хенри VIII је 12 година касније оспорио ауторитет римокатоличке цркве, а 1534. се прогласио поглаваром англиканске цркве.
  • 1531 — Војска швајцарских католичких кантона поразила је код Капела снаге града Цириха и његових протестантских савезника.
  • 1698 — Споразум у Ден Хагу између Енглеске и Француске.
  • 1871 — Аустроугарске власти су угушиле Раковичку буну и убиле њеног вођу Еугена Кватерника.
  • 1882 — Илкин атентат: Јелена-Илка Марковић покушала, у чину личне освете, да убије српског краља Милана Обреновића у београдској Саборној цркви.
  • 1899 — Почео је Други бурски рат између јужноафричких бурских држава Трансвал и Орање и Велике Британије.
  • 1939 — Група америчких научника, међу којима и Алберт Ајнштајн, обавестили су председника САД Френклина Д. Рузвелта о могућности производње атомске бомбе.
  • 1942Америчка морнарица је у бици код рта Есперанс код северозападне обале Гвадалканала пресрела и поразила јапанску флоту послату да уништи Хендерсоново поље.
  • 1962Папа Јован XXIII отворио је у базилици Светог Петра у Риму Други ватикански сабор, први такав скуп од 1870. Сабор је трајао до 1965. и најавио је значајне реформе католичке цркве у њеном прилагођавању модерном свету.
  • 1976 — У Кини је, под оптужбом за заверу ухапшена Четворочлана банда - удовица Мао Цедунга Ђанг Чинг и три бивша висока функционера.
  • 1980 — Двојица совјетских космонаута окончали су дотад најдужу мисију у космосу. У броду „Саљут 6“ они су провели у свемиру 185 дана.
  • 1985 — Четири америчка ловца пресрела су египатски авион са отмичарима италијанског путничког брода „Акиле Лауро“ и приморали га да слети на Сицилију, где су отмичари ухапшени. Отмичари су се 9. октобра предали египатским властима које су им одобриле да одлете у Тунис.
  • 1988 — Говор папе Јована Павла II прекинут је у Европском парламенту у Стразбуру када је британски посланик из Северне Ирске, протестантски свештеник Ијан Пејсли, почео да узвикује „антихрист“, развивши транспарент на којем је писало „Јован Павле II - антихрист“.
  • 1993 — У атентату у Ослу тешко је рањен Вилијам Нигард, норвешки издавач „Сатанских стихова“ Салмана Рушдија, британског писца индијског порекла, којег је ирански верски вођа Хомеини осудио на смрт.
  • 1998 — Ни након седмочасовних разговора у седмој рунди преговора, председник СР Југославије Слободан Милошевић и специјални амерички изасланик Ричард Холбрук нису постигли договор око решавања косовске кризе на основу резолуције УН од 23. септембра. Поред претњи војном интервенцијом НАТО-а, Милошевић је одбио Верификациону мисију која би пратила спровођење резолуције.
  • 2002 — Војни суд у Нишу осудио је четири припадника Војске Југославије на вишегодишње казне затвора због ратних злочина над цивилним становништвом током рата на Косову.
  • 2018 — Немачки ланац трговине „Лидл" је свечано отворио првих 16 маркета у 12 градова Србије. На отварање је већ првог дана похрлило стотине хиљада грађана, што није прошло без инцидената, а у Лесковцу је интервенисала и полиција након што је избила туча за јефтином пилетином.

Рођења

  • 1671 — Фредерик IV Дански, краљ Данске и Норвешке. († 1730)
  • 1739Григориј Потемкин, руски војсковођа и политичар. († 1791)
  • 1806Александар Карађорђевић, српски кнез од 1842. до 1858. († 1885)
  • 1851 — Јосиф Маринковић, композитор и хоровођа, диригент Београдског певачког друштва и Академског друштва "Обилић", академик. († 1931)
  • 1865Јован Цвијић, српски географ, председник Српске краљевске академије. († 1927)
  • 1881 — Ханс Келзен, аустријски правник. († 1973)
  • 1884Еленор Рузвелт, америчка политичарка, хуманитарна радница, супруга председника САД Френклина Д. Рузвелта. († 1945)
  • 1885Франсоа Моријак, француски књижевник, добитник Нобелове награде за књижевност 1952. године. († 1970)
  • 1896Роман Јакобсон, руски лингвиста и семиолог. († 1982)
  • 1910Рафаило Блам, мултиинструменталиста, композитор и диригент, оснивач српског друштва џез музике. († 1991)
  • 1914 — Рубен Фајн, доктор психологије и велики шахиста. († 1993)
  • 1919 — Арт Блејки, амерички музичар. († 1990)
  • 1923 — Бранко Стојановић, народни херој Југославије. († 1981)
  • 1927 — Жозефина Шарлота од Белгије, белгијска принцеза. († 2005)
  • 1930 — Здравко Велимировић, југословенски филмски, телевизијски, радио и позоришни редитељ, сценариста и професор филмске режије. († 2005)
  • 1937Боби Чарлтон, енглески фудбалер.
  • 1939Марија Буено, бразилска тенисерка. († 2018)
  • 1942 — Амитаб Бачан, индијски глумац.
  • 1943 — Мајкл Стоунбрејкер, амерички научник.
  • 1947 — Лукас Пападимос, грчки политичар.
  • 1954Војислав Шешељ, српски политичар, председник Српске Радикалне Странке.
  • 1962 — Џоун Кјузак, америчка глумица.
  • 1966 — Лук Пери, амерички глумац. († 2019)
  • 1973Мирсад Хибић, босанскохерцеговачки фудбалер.
  • 1976 — Емили Дешанел, америчка глумица.
  • 1992 — Карди Би, америчка музичарка.
  • 1999 — Вељко Филиповић, српски фудбалер.

Смрти

Празници и дани сећања

__SUB_LEVEL_SECTION_4__

Види још

__SUB_LEVEL_SECTION_-1__

Референце

    __SUB_LEVEL_SECTION_-1__
    This article is issued from Wikipedia. The text is licensed under Creative Commons - Attribution - Sharealike. Additional terms may apply for the media files.