10. јун

10. јун (10.6) је 161. дан године по грегоријанском календару (162. у преступној години). До краја године има још 204 дана.

Догађаји

јун
ПУСЧПСН
  1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30
  • 1610 — Први холандски досељеници искрцали се на острво Менхетн, сада централни део Њујорка. Холанђани 1626. за неколико бала тканине и јефтину бижутерију од Индијанаца откупили острво и на његовом јужном делу подигли насеље Нови Амстердам.
  • 1719 — Римско-немачки цар Карло VI протерао Шпанце са Сицилије.
  • 1793 — У Паризу отворен први јавни зоолошки врт.
  • 1868 — У Кошутњаку, у Београду у атентату убијен је кнез Михаило Обреновић. Атентатори су ухапшени, одмах осуђени и стрељани на Карабурми. За учешће у завери оптужен је бивши кнез Александар Карађорђевић.
  • 1918Италијански торпедни чамац потопио аустроугарски бојни брод Сент Иштван у Јадранском мору: више од 60 погинулих.
  • 1898Америчке трупе у Шпанско-америчком рату извршиле инвазију на Кубу.
  • 1909 — Први пут употребљен сигнал SOS, када је линијски брод Славонија компаније Кјунард, доживео бродолом на Азорским острвима.
  • 1924 — Фашисти киднаповали и потом убили Ђакома Матеотија, лидера италијанских социјалиста.
  • 1940 — Италија, као савезник Немачке у Другом светском рату, објавила рат Француској и Уједињеном Краљевству.
  • 1942 — Нацисти су у Другом светском рату потпуно уништили чешко село Лидице, што је била одмазда за атентат на нацистичког протектора Чешке и Моравске и једног од најзначајнијих Хитлерових сарадника Рајнхарда Хајдриха. Атентат 27. маја извршили Јозеф Габчик и Јан Кубиш, чешки командоси-падобранци послати из Велике Британије.
  • 1945 — Почело је суђење у Београду четнику Дражи Михаиловићу, другим припадницима четничког покрета и званичницима Недићеве администрације.
  • 1967 — Завршен шестодневни израелско-арапски рат у којем је Израел заузео територије Сирије, Јордана и Египта, које укључују источни Јерусалим, Западну обалу, Газу и Синајско полуострво. СССР прекинуо дипломатске односе са Израелом.
  • 1970 — У Јордану најмање 100 људи убијено у сукобу владиних снага и палестинских герилаца.
  • 1971САД укинуле двадесетогодишњи ембарго на трговину с Кином.
  • 1990
    • Перуански политичар јапанског порекла Алберто Фуџимори на председничким изборима у Перуу победио књижевника Марија Варгаса Љосу.
    • На првим вишестраначким парламентарним изборима у Чехословачкој од 1946. победио Грађански форум, који је основао књижевник Вацлав Хавел.
    • На вишестраначким изборима у Бугарској изборну победу однела Бугарска социјалистичка партија, бивши комунисти.
  • 1996 — Представници чеченских сепаратиста и Русије потписали споразум којим су утврђене основе за окончање осамнаестомесечног рата у Чеченији.
  • 1997 — По налогу лидера Црвених Кмера Пола Пота убијен један од његових најближих сарадника Сон Сен и 11 чланова његове породице.
  • 1998 — Протестом у Приштини, на којем је тражен долазак снага НАТО на Космет, косметски Албанци прекинули свакодневне получасовне протестне шетње које су под мотом „Косово, највећи затвор на свету“, организовали током два месеца. Протести са истим захтевом одржани су и у Тирани и Скопљу.
  • 1999НАТО прекинуо бомбародвање Југославије пошто су се прве јединице Војске Југославије, на основу Кумановског споразума потписаног претходног дана у Куманову, повукле са Космета. Председник Југославије Слободан Милошевић саопштио да је током агресије НАТО на Југославију погинуло 462 припадника ВЈ и 114 полицајаца.
  • 2001 — Медијски магнат Силвио Берлускони по други пут постао премијер Италије пошто је његова партија освојила 30 % гласова више од било које друге партије. Његова влада 59. у Италији од Другог светског рата.
  • 2003 — У Торонту (Канада), први пут у тој земљи, легално склопљен брак два хомосексуалца.

Рођења

  • 1819Гистав Курбе, француски сликар.
  • 1832Николаус Аугуст Ото, немачки инжењер, изумитељ четворотактног мотора са унутрашњим сагоревањем.
  • 1915Сол Белоу, амерички писац, нобеловац.
  • 1922Џуди Гарланд, америчка филмска глумица и певачица.
  • 1923Јан Лудвик Хох, познат као Јан Роберт Максвел, британски медијски магнат чешког порекла .
  • 1927Ласло Кубала, мађарски-шпански фудбалски репрезентативац и тренер. († 2002)
  • 1934 — Алојз Мок, аустријски политичар.
  • 1959Карло Анћелоти, италијански фудбалер и тренер.
  • 1963 — Џин Триплхорн, америчка глумица.
  • 1966Дејвид Плат, енглески фудбалски репрезентативац.
  • 1969Рони Јонсен, норвешки фудбалер.
  • 1972 — Радмила Шекеринска, македонска политичарка.
  • 1981Алехандро Домингез, аргентински фудбалер.
  • 1984 — Иван Раденовић, српски кошаркаш.
  • 1985 — Василис Торосидис, грчки фудбалски репрезентативац.
  • 1985Каја Канепи, естонска тенисерка.
  • 1999Ели Делво, белгијска певачица и текстописац.

Смрти

  • 1190Фридрих Барбароса, краљ Немачке и цар Светог римског царства (*1122)
  • 1836Андре Мари Ампер, француски физичар и математичар, оснивач електродинамике.
  • 1868Михаило Обреновић, српски кнез.
  • 1868 — Анка Константиновић, сестра од стрица кнеза Михаила, ауторка најстаријег сачуваног женског дневника код нас.
  • 1875 — Јован Миленко Грчић, српски песник и доктор медицине. (*1846)
  • 1923 — Пјер Лоти, француски писац.
  • 1934Фредерик Делијус, енглески композитор.
  • 1942 — Бошко Палковљевић Пинки, народни херој.
  • 1946Џек Џонсон, амерички боксер, прци црнац шампион тешке категорије.
  • 1949 — Карл Ваугоин, аустријски политичар.
  • 1967Спенсер Трејси, амерички филмски глумац.
  • 2000Хафиз ел Асад, председник Сирије.
  • 2002Џон Готи, амерички мафијашки бос.
  • 2004Реј Чарлс, блуз и џез аутор.
  • 2010 — Влахо Орлић, је био југословенски ватерполиста и тренер. († 1934)

Празници и дани сећања

Види још

__SUB_LEVEL_SECTION_-1__

Референце

    __SUB_LEVEL_SECTION_-1__
    This article is issued from Wikipedia. The text is licensed under Creative Commons - Attribution - Sharealike. Additional terms may apply for the media files.