10. фебруар

10. фебруар је четрдесет први дан у години у Грегоријанском календару. 324 дана (325 у преступним годинама) остаје у години после овог дана.

Догађаји

фебруар
ПУСЧПСН
  1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29
  • 1258Монголи заузели Багдад, тадашњи центар исламског света, спалили град и побили 10.000 људи и уништили Абасидски халифат.
  • 1763Француска, Шпанија и Велика Британија су потписале Париски мир којим је завршен Седмогодишњи рат и Француска остала без колонија у Северној Америци.
  • 1824Симон Боливар је проглашен за диктатора Перуа.
  • 1841Британски парламент је усвојио Акт о унији којим је укинуо скупштине Доње Канаде и Горње Канаде и образовао Провинцију Канада уместо њих.
  • 1846 — Војска Британске источноиндијске компаније је поразила војску краљевства Сика у бици код Собраона, пресудној бици Првог англо-сикског рата.
  • 1878 — Конвенцијом у Ел Зањону на Куби окончан десетогодишњи устанак против шпанске колонијалне власти.
  • 1879 — У Великом Трнову отворено заседање првог бугарског парламента после ослобођења од Турака.
  • 1891 — Заслугом чувеног српског геолога Јована Жујовића на Великој школи у Београду основано Српско геолошко друштво, једно од најстаријих научних друштава у Србији.
  • 1906 — Поринут је бројни брод ХМС Дреднот, по ком је име добила цела генерација бродова и који је покренуо трку у наоружању између Велике Британије и Немачке.
  • 1923 — Основан је Тексашки технолошки универзитет у Лабоку.
  • 1940 — Премијерно приказана прва епизода цртаног серијала Том и Џери под називом Маца је добила отказ.
  • 1942 — Амерички џез-музичар Глен Милер постао први музичар који је добио „златну плочу“ за продају милионитог примерка неке композиције, „“.
  • 1947 — У Паризу потписани мировни уговори земаља-победница у Другом светском рату и бивших савезника Хитлерове Немачке.
  • 1962 — Амерички пилот Френсис Гери Пауерс је у Берлину замењен за совјетског обавештајца Рудолфа Абела.
  • 1964 — У судару два аустралијска ратна брода у заливу Џервис потонуо је разарач „Војаџер“, при чему је погинуло више од 80 морнара.
  • 1967 — Ратификован је 25. амандман на устав САД.
  • 1989Рон Браун је изабран за председавајућег Демократског националног комитета поставши први Афроамериканац на челу једне од две водеће америчке партије.
  • 1996 — Рачунар IBM-а назван „Дубоко плаво“ је победио светског првака у шаху Гарија Каспарова.
  • 1997Хрватске снаге из западног дела Мостара отворили ватру на муслимане из источног дела града који су на хрватску страну дошли да посете гробље. Две особе погинуле, а 38 рањено. Мостар у босанском рату, пошто су Срби присиљени да напусте град, 1993. подељен на муслимански и хрватски део.
  • 2000 — Лидер Српске радикалне странке и потпредседник Владе Србије Војислав Шешељ оптужио независне медије да су амерички плаћеници и криминалци, чиме је најавио почетак жестоке режимске кампање против независних медија у Србији.
  • 2001 — Током антивладиних протеста у Техерану у сукобу с полицијом рањено више десетина студената, око 100 ухапшено.
  • 2006
  • 2009 — Први случајни судар при хипербрзини између два цела сателита у ниској Земљиној орбити се догодио када су се сателити Иридијум-33 и Космос-2251 сударили и уништили један другог.

Рођења

  • 1785 — Клод Луј Навје, француски инжењер и физичар. († 1836)
  • 1843 — Милутин Гарашанин, политичар и публициста. († 1898)
  • 1878 — Васа Стајић, политичар и књижевник, председник Матице српске. († 1947)
  • 1890Борис Пастернак, руски књижевник, нобеловац. († 1960)
  • 1894Харолд Макмилан, британски политичар. († 1986)
  • 1897 — Џудит Андерсон, аустралијска глумица. († 1992)
  • 1898Бертолт Брехт, немачки писац драма, позоришни теоретичар. († 1956)
  • 1899 — Џевдет Сунај, турски политичар и војник. († 1982)
  • 1901 — Стела Адлер, америчка глумица. († 1992)
  • 1902Волтер Хаузер Братен, амерички физичар. († 1987)
  • 1920 — Миливоје Томић, српски глумац († 2000)
  • 1921 — Северин Бијелић, српски и југословенски глумац. († 1972)
  • 1927 — Константин Бабић, композитор, професор Факултета музичке уметности у Београду. († 2009)
  • 1929Џери Голдсмит, амерички композитор. († 2004)
  • 1935Мирослав Блажевић, хрватски фудбалски тренер.
  • 1936 — Велимир Лукић, књижевник, управник Народног позоришта у Београду, директор ТВ Београд. († 1997)
  • 1950Марк Спиц, амерички пливач, олимпијски рекордер.
  • 1950 — Луис Доналдо Колосио, мексички политичар и економиста. († 1994)
  • 1952 — Ли Сјенлунг премијер Сингапура.
  • 1953Драгољуб Ђуричић, југословенски бубњар.
  • 1962Клиф Бартон, амерички музичар. († 1986)
  • 1967Лора Елизабет Дерн, америчка глумица.
  • 1968 — Петар Поповић, шведски хокејаш српског порекла.
  • 1970 — Осне Сејерштад, норвешка новинарка и књижевница.
  • 1972 — Лорена Рохас, мексичка глумица и певачица. († 2015)
  • 1974Елизабет Бенкс, америчка глумица, продуценткиња и редитељка.
  • 1976 — Карлос Хименез, шпански кошаркаш.
  • 1981 — Ендру Џонсон, енглески фудбалер.
  • 1982 — Младен Ракчевић, црногорски рукометаш.
  • 1982Џастин Гатлин, амерички атлетичар.
  • 1985Јонас Мачиулис, литвански кошаркаш.
  • 1985 — Пол Милсап, амерички кошаркаш.
  • 1986 — Џош Акојон, америчко-нигеријски кошаркаш.
  • 1986Виктор Троицки, српски тенисер.
  • 1986Радамел Фалкао, колумбијски фудбалер.
  • 1991Ема Робертс, америчка глумица, манекенка и певачица.
  • 1997Клои Грејс Морец, америчка глумица и манекенка.
  • 1997 — Лили Кинг, америчка пливачица.

Смрти

Празници и дани сећања

__SUB_LEVEL_SECTION_4__

Види још

__SUB_LEVEL_SECTION_-1__

Референце

    __SUB_LEVEL_SECTION_-1__
    This article is issued from Wikipedia. The text is licensed under Creative Commons - Attribution - Sharealike. Additional terms may apply for the media files.