10. октобар

10. октобар (10.10.) је 283. дан у години по грегоријанском календару (284. у преступној години). До краја године има још 82 дана.

Догађаји

октобар
ПУСЧПСН
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30 31
  • 680 — У страначким борбама које су довеле до расцепа исламског света на суните и шиите, у бици код Карбале, на Еуфрату, убијен Хусеин, претендент на калифски престо династије Алида. Касније постао шиитски светац.
  • 1733Француска објавила рат аустријском цару Карлу VI због његове подршке кнезу Августу III у намери да постане пољски краљ, уместо француског кандидата Станислава Лешћинског. Рат за пољско наслеђе трајао до 1735.
  • 1911Кинески национални вођа Сун Јат Сен у Вучангу прогласио републику и почео револуцију у којој је оборена династија Манчу. Тиме завршена владавина кинеских царева која је трајала 2.000 година. Политички наследници ове кинеске републике су се после победе комуниста непосредно после Другог светског рата повукли на Тајван и тамо наставили политички континуитет Републике Кине.
  • 1913 — Завршена изградња Панамског канала дугог 81,6 km, којим су спојени Атлантски и Тихи океан.
  • 1917Бразил у Првом светском рату објавио рат Немачкој пошто су Немци торпедовали бразилске бродове.
  • 1918 — Прва српска армија под командом војводе Петра Бојовића почела операције за ослобађање Ниша у Првом светском рату. Град заузет 12. октобра, а аустроугарска војска приморана да се повуче ка северу.
  • 1941 — У Загребу су усташе срушиле синагогу
  • 1954 — Вијетнамски лидер Хо Ши Мин ушао у главни град Вијетнама Ханој, који су два дана раније напустиле француске колонијалне трупе.
  • 1964 — У Токију отворене Олимпијске игре, прве у Азији.
  • 1975 — Филмске звезде Ричард Бертон и Елизабет Тејлор венчале се по други пут. Следеће године поново се развели.
  • 1980 — У катастрофалном земљотресу у Алжиру погинуло 2.590 особа, а око 330.000 становника града Ел Аснам остало без домова.
  • 1982САД увеле санкције против Пољске због одлуке пољске владе да забрани синдикат „Солидарност“.
  • 1990СССР и Немачка потписали уговор о повлачењу совјетских војника из Немачке до краја 1994. У Источној Немачкој било стационирано 380.000 совјетских војника с 220.000 чланова породица.
  • 1991 — Скупштина Србије донела одлуку да републичка застава буде тробојка, без комунистичког симбола, звезде-петокраке.
  • 1995Израел у складу с мировним споразумом с Палестинском ослободилачком организацијом почео повлачење са Западне обале и ослободио из затвора око 300 Палестинаца.
  • 1996 — Почиње шаховски турнир у Тилбургу, Холандија.
  • 2001Нобелову награду за економију добили Американци Џорџ А. Акерлоф, Мајкл Спенс и Џозеф Е. Стиглиц. Својом „анализом тржишта са асиметричним информацијама“, они су показали у којој мери информације утичу на функционисање тржишта, од продаје половних аутомобила до успона и колапса на великим берзама.

Рођења

  • 19 — Тиберије Гемел, син римског цара Калигуле. († 37. или 38)
  • 1332 — Карло II од Наваре, краљ Наваре и гроф Евреа. († 1387)
  • 1470Селим I, турски султан. († 1520)
  • 1684Антоан Вато, француски сликар. († 1721)
  • 1731Хенри Кевендиш, енглески научник. († 1810.)
  • 1813Ђузепе Верди, италијански композитор. († 1901)
  • 1830Изабела II од Шпаније, краљица Шпаније. († 1904)
  • 1847 — Милан Јовановић Батут, лекар, универзитетски професор и утемељивач Медицинског факултета. († 1940)
  • 1861Фритјоф Нансен, норвешки истраживач, зоолог и дипломата. († 1930)
  • 1872 — Дионисиос Касдаглис, грчко-египатски тенисер. († 1931)
  • 1889 — Хан ван Мегерен, холандски сликар. († 1947)
  • 1895 — Јаков Готовац, југословенски диригент и композитор. († 1982)
  • 1895Волфрам фон Рихтхофен, немачки фелдмаршал. († 1945)
  • 1900 — Хелен Хејз, америчка глумица. († 1993)
  • 1901Алберто Ђакомети, швајцарски скулптор, сликар и графичар. († 1966)
  • 1913Клод Симон, француски књижевник и добитник Нобелове награде за књижевност. († 2005)
  • 1917 — Телонијус Манк, амерички музичар. († 1982)
  • 1923 — Мари Вокер, енглески новинар.
  • 1930Харолд Пинтер, енглески књижевник. († 2008)
  • 1934 — Душанка Калањ, спикерка и водитељка Телевизије Београд, прва водитељка ТВ Дневника. († 2010)
  • 1936Герхард Ертл, немачки физичар.
  • 1938 — Олег Гордијевски, руски шпијун.
  • 1946 — Наото Кан, јапански политичар.
  • 1950 — Нора Робертс, америчка бестселерка, аутор више од 209 љубавних романа.
  • 1954Фернандо Сантос, португалски фудбалер и фудбалски тренер.
  • 1956 — Таур Матан Руак, источнотиморски политичар.
  • 1957 — Власта Ценић, српски песник за децу.
  • 1959 — Мајкл Кобли, енглески писац.
  • 1963Драган Бјелогрлић, српски глумац.
  • 1963 — Митар Максимовић Мандо, командант јединице „Лавови са Мајевице“ Војске Републике Српске. († 2002)
  • 1965 — Крис Пен, амерички глумац. († 2006)
  • 1970 — Бај Линг, америчка глумица.
  • 1979Николас Масу, чилеански тенисер.
  • 1979. — Маја, америчка певачица.
  • 1982 — Јасер Ал-Катани, фудбалер Саудијске Арабије.
  • 1983 — Никос Спиропоулос, грчки фудбалер.
  • 1985 — Марина Ламбрини Диамандис, велшка певачица.
  • 1986Езекиел Гарај, аргентински фудбалски репрезентативац.
  • 1986. — Нејтан Џавај, аустралијски кошаркаш.
  • 1987 — Колин Слејд, новозеландски рагбиста.
  • 1991 — Габријела Чилми, аустралијска музичарка.
  • 1991. — Маријана Пахон, колумбијска бициклисткиња.
  • 1991. — Џердан Шаћири, швајцарски фудбалер.

Смрти

Празници и дани сећања

    __SUB_LEVEL_SECTION_4__

    Види још

    __SUB_LEVEL_SECTION_-1__

    Референце

      __SUB_LEVEL_SECTION_-1__
      This article is issued from Wikipedia. The text is licensed under Creative Commons - Attribution - Sharealike. Additional terms may apply for the media files.