10. април

10. април (10.04) је 100. дан у години по грегоријанском календару (101. у преступној години). До краја године има још 265 дана.

Догађаји

април
ПУСЧПСН
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30
  • 1710Анин статут, први закон о заштити ауторских права, је ступио на снагу у Великој Британији.
  • 1809 — Почео је Рат пете коалиције када је Аустрија напала Баварску.
  • 1814Британска и шпанска војска поразиле су у бици код Тулуза трупе Наполеона Бонапарте. Бонапарта је наредног дана абдицирао и прогнан је на острво Елба.
  • 1864 — Млађи брат аустријског цара Франца Јозефа надвојвода Максимилијан крунисан је за цара Мексика.
  • 1869 — Спајањем две железничке пруге, „Унион Пацифик“ и „Централ Пацифик“ прорадила је америчка трансконтинентална железница.
  • 1912Титаник је испловио на своје прво и једино путовање.
  • 1921Сун Јат Сен изабран за првог председника Кине.
  • 1932Паул фон Хинденбург поново изабран за председника Немачке победивши са 19 милиона гласова Адолфа Хитлера који је добио 13 милиона гласова бирача. У јануару 1933. поверио је Хитлеру формирање владе и тиме формално предао власт нацистима.
  • 1938 — На референдуму, организованом уз притисак нацистичке Немачке, 99,75 % Аустријанаца изјаснило се за прикључење Немачкој.
  • 1941
  • 1944 — Совјетске трупе ослободиле у Другом светском рату Одесу од Немаца.
  • 1953Шведски политичар Даг Хамаршелд постао генерални секретар УН.
  • 1963 — У имплозији америчке атомске подморнице УСС Трешер у северном Атлантику погинуло је 129 људи.
  • 1972
    • У земљотресу у јужном Ирану погинуло више је од 5.000 људи.
    • Више од 50 земаља, укључујући САД и СССР, потписало је конвенцију о забрани биолошког оружја.
  • 1973Израелски командоси упали су у Бејрут и убили тројицу лидера ПЛО, а једног тешко ранили. Премијер Либана Саеб Салам поднео је оставку.
  • 1974 — Израелски премијер Голда Меир поднела је оставку због сукоба у њеној Лабуристичкој партији.
  • 1991 — У судару ферибота и танкера код Ливорна услед густе магле, погинуло је 140 особа.
  • 1992 — Од експлозије подметнуте бомбе у Лондону три особе су погинуле, а 91 рањена.
  • 1993 — У Јужној Африци је убијен Крис Хани, лидер јужноафричке Комунистичке партије. Наредног дана црнци су из освете спалили двојицу белаца.
  • 1994Авиони НАТО бомбардовали су положаје Војске Републике Српске око Горажда, које је УН прогласила „безбедносном зоном“. То је била прва војна акција НАТО снага од оснивања ове војне алијансе.
  • 1995 — Израел и Јордан су разменили амбасадоре на основу мировног споразума двеју земаља из октобра 1994. године.
  • 1997 — У Њујорку у „Корпорацији Карнеги“ и под покровитељством „Пројекта за етничке односе“, одржан је, без сагласности о било којем спорном питању, тродневни српско-албански округли сто о Космету, на којем су учествовали представници српске опозиције и косметских Албанаца.
  • 2001 — Организација УН за исхрану и пољопривреду (ФАО) саопштила је да глад угрожава око 30 милиона људи у Африци.
  • 2002 — Извештај о паду Сребренице открио да су холандске мировне трупе посредно одговорне за масакр 7.500 Муслимана, након чега су холандска влада и начелник Генералштаба холандске војске поднели оставке.
  • 2003 — Немачке власти изручиле су Србији бившу власницу пропале пирамидалне „Дафимент банке“ Дафину Милановић.
  • 2010Тупољев Ту-154M који је носио председника Пољске Леха Качињског се срушио покушавајући да по густој магли слети на аеродром код Смоленска.

Рођења

  • 1583Хуго Гроције, холандски правник, писац и хуманиста
  • 1755Самуел Ханеман, немачки лекар, оснивач хомеопатије
  • 1778Вилијам Хезлит, енглески писац
  • 1847Џозеф Пулицер, оснивач фондације из које се сваке године у САД додељује „Пулицерова награда“.
  • 1852 — Коста Христић је био српски правник и дипломата, министар правде
  • 1864 — Михаел Мајр, аустријски политичар
  • 1907 — Фредерик Коплстон, енглески историчар филозофије, језуит и филозоф. († 1994)
  • 1910Хеленио Ерера, аргентински фудбалски играч и тренер. († 1997)
  • 1912 — Борис Кидрич југословенски и словеначки политичар
  • 1932Омар Шариф, египатски филмски глумац
  • 1946 — Небојша Павковић, генерал
  • 1952 — Зоран Петровић, српски фудбалски судија.
  • 1955 — Цвијетин Благојевић, српски и југословенски фудбалер.
  • 1965 — Гордана Лукић, глумица
  • 1971Хуго Сконокини, аргентински-италијански кошаркаш.
  • 1972 — Марио Станић, хрватски фудбалски репрезентативац.
  • 1973Роберто Карлос, бразилски фудбалски репрезентативац.
  • 1921Телмо Зара, шпански фудбалер. († 2006)
  • 1974 — Гоце Седлоски, македонски фудбалер.
  • 1977Младен Бартоловић, босански фудбалер.
  • 1986Венсан Компани, белгијски фудбалер.
  • 1986Фернандо Гаго, аргентински фудбалски репрезентативац.

Смрти

Празници и дани сећања

    __SUB_LEVEL_SECTION_4__

    Види још

    __SUB_LEVEL_SECTION_-1__

    Референце

      __SUB_LEVEL_SECTION_-1__
      This article is issued from Wikipedia. The text is licensed under Creative Commons - Attribution - Sharealike. Additional terms may apply for the media files.