1. фебруар

1. фебруар је тридесет други дан у години у Грегоријанском календару. 333 дана (334 у преступним годинама) остаје у години после овог дана.

Догађаји

фебруар
ПУСЧПСН
  1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29
  • 1701 — Битка код Кремоне током Рата за шпанско наслеђе између аустријских и француских трупа.
  • 1748 — Указом царице Марије Терезије Нови Сад добио статус слободног краљевског града у оквиру аустријске монархије. Тај дан проглашен за Дан града 1996.
  • 1793 — Револуционарна Француска, непуне две седмице после погубљења краља Луја XVI, објавила рат Великој Британији и Холандији.
  • 1840 — У америчком граду Балтимор отворен први стоматолошки факултет у свету.
  • 1893Томас Алва Едисон у Вест Оринџу у Њу Џерзију отворио први филмски студио у свету.
  • 1896 — Подстакнути побуном у Грчкој, становници острва Крит почели устанак против турске власти. Уз интервенцију европских сила Крит 1898. добио аутономију, а 1912. припојен Грчкој.
  • 1896 — У Торину је премијерно изведена Пучинијева опера Боеми.
  • 1901 — У Београду изашао први број „Српског књижевног гласника“, часописа за књижевност. Први уредник био Богдан Поповић, један од најпознатијих књижевних критичара и теоретичара тог доба.
  • 1918 — Топовским пуцњем са крстарице „Санкт Георг“ означен почетак побуне око 6.000 морнара у аустроугарској ратној флоти у Боки которској. Побуна угушена 3. фебруара, ухапшено 800 морнара и подофицира, а пред преки суд у Котору изведено њих 40, од којих су четири осуђена на смрт и потом стрељана. Велики број ослобођен после суђења у септембру, а кривични поступак против осталих прекинут сломом Аустроугарске у Првом светском рату.
  • 1924 — Прва лабуристичка влада Велике Британије признала СССР, што је знатно допринело смањењу дипломатске изолације прве социјалистичке земље у свету.
  • 1942 — Вођа норвешких фашиста Видкун Квислинг постао је председник марионетске владе у окупираној Норвешкој, у Другом светском рату.
  • 1946 — Норвешки дипломата Тригве Ли изабран за првог генералног секретара Уједињених нација.
  • 1946Мађарска проглашена за републику, с председником Золтаном Тилдијем и премијером Ференцом Нађом.
  • 1974 — У пожару који је захватио нови солитер у бразилском граду Сао Пауло погинуло више од 220 људи.
  • 1979Ирански верски вођа ајатотах Рухолах Хомеини вратио се у земљу из Париза после 15 година изгнанства, које је провео углавном у Ираку. Тиме наступила нова фаза исламске револуције којом је у Ирану успостављена исламска теократска држава.
  • 1990 — Да би сузбила масовне демонстрације косовских Албанаца, Југословенска народна армија извела тенкове на улице косовских градова, а борбени авиони надлетали Приштину. У сукобима демонстраната и полиције погинуло 27 демонстраната и један полицајац, а рањено око 100 људи на обе стране.
  • 1991 — У земљотресу који је погодио пограничне области Авганистана и Пакистана погинуло више од 1.200 људи.
  • 1992 — Председници САД и Русије Џорџ Х. В. Буш и Борис Јељцин потписали, у Кемп Дејвиду, декларацију о престанку непријатељстава две земље, чиме је формално завршен Хладни рат.
  • 1995 — Поплаве у Холандији натерале око 250.000 људи да напусте домове.
  • 1996 — Председник Жак Ширак објавио да је Француска заувек окончала нуклеарне пробе.
  • 2000 — Због учесталих напада наоружаних Албанаца на полицијске и друге објекте, српске власти појачале присуство снага безбедности и Војске Југославије на југу Србије у региону општина Прешево, Бујановац и Медвеђа, у којима Албанци чине већину становништва.
  • 2002
    • На суђењу у Ријеци, за ратне злочине почињене над Србима 1991. и 1992, бивши начелник полиције из Госпића Иван Дасовић потврдио да је тадашњи политички врх Хрватске знао за убиства Срба у Госпићу.
    • Савет безбедности УН продужио мандат мировних снага у Источном Тимору до 20. маја, за када је предвиђено проглашење независности те бивше португалске колоније. После одласка Португалаца 1975. ту територију окупирала Индонезија, а мировне снаге упућене 1999. пошто је Источни Тимор прокламовао независност.
  • 2003 — У несрећи „Спејс-шатла Колумбија“ који се запалио и распао на висини од око 60 километара изнад Тексаса у САД погинуло свих седам астронаута.

Рођења

  • 1659 — Јакоб Рогевен, холандски истраживач. († 1729)
  • 1768 — Жак Лористон, француски маршал и дипломата. († 1828)
  • 1878 — Алфред Хајош, мађарски пливач и архитекта. († 1955)
  • 1878 — Милан Хоџа, словачки политичар, државник и публициста. († 1944)
  • 1884 — Јевгениј Замјатин, руски књижевник и преводилац. († 1937)
  • 1894Џон Форд, амерички редитељ. († 1973)
  • 1901Кларк Гејбл, амерички филмски глумац. († 1960)
  • 1902 — Јован Карамата, српски математичар. († 1967)
  • 1905Емилио Сегре, италијанско-амерички физичар и Нобеловац. († 1989)
  • 1915Стенли Метјуз, енглески фудбалер. († 2000)
  • 1922 — Соја Јовановић, филмски, позоришни и ТВ редитељ. († 2002)
  • 1922 — Рената Тебалди, италијанска оперска певачица, сопран. († 2004)
  • 1928Том Лантош, амерички политичар мађарског порекла. († 2008)
  • 1931 — Ијаџудин Ахмед, бангладежански политичар.(† 2012)
  • 1931 — Борис Јељцин, председник Русије.(† 2007)
  • 1933 — Светлана Велмар-Јанковић, српска књижевница и дописни члан САНУ. († 2014)
  • 1942 — Тери Џоунс, велшки комичар, сценариста, глумац, режисер, писац и аутор историјских документараца.
  • 1948 — Елизабет Слејден, британска глумица. († 2011)
  • 1958 — Борче Средојевић, српски фудбалер.
  • 1965 — Стефани од Монака, принцеза Монака.
  • 1965 — Брендон Ли, амерички глумац. († 1993)
  • 1967 — Александар Дунић, српски глумац.
  • 1968Лиса Мари Пресли, америчка певачица и композиторка, кћерка Елвиса Прислија.
  • 1968Оливер Бирхоф, немачки фудбалер.
  • 1969Габријел Батистута, аргентински фудбалер.
  • 1969 — Брајан Краус, амерички глумац.
  • 1971 — Мајкл Си Хол, амерички глумац.
  • 1972 — Дејан Зечевић, српски филмски и телевизијски редитељ.
  • 1978 — Кејнан, сомалско-канадски музичар.
  • 1982 — Гевин Хенсон, велшански рагбиста.
  • 1983Ивета Бенешова, чешка тенисерка.
  • 1983 — Кевин Мартин, амерички кошаркаш.
  • 1984 — Дарен Флечер, шкотски фудбалер.
  • 1986 — Јорит Бергсма, холандски брзи клизач.
  • 1994Хари Стајлс, енглески певач.

Смрти

Празници и дани сећања

__SUB_LEVEL_SECTION_4__

Види још

__SUB_LEVEL_SECTION_-1__

Референце

    __SUB_LEVEL_SECTION_-1__
    This article is issued from Wikipedia. The text is licensed under Creative Commons - Attribution - Sharealike. Additional terms may apply for the media files.