1. септембар

1. септембар је 244. дан у простој години или 245. у преступној по грегоријанском календару. До краја године има још 121 дан.

По византијској ери, ово је први дан године. Према византијском рачунању времена, свијет је настао 1. септембра 5508. године прије нове ере.

Догађаји

септембар
ПУСЧПСН
  1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30
  • 1355 — У једној повељи коју је потписао бан Стефан Твртко I Котроманић први пут се помиње утврђени град Високи у Босни.
  • 1449Туму криза: (која се такође назива Криза твумске тврђаве), гранични конфликт између племена Оират и Монгола и кинеске династије Минг која је довела до хватања цара Џангцунга, и пораза војске од 500.000 људи од много мање силе.
  • 1529 — Шпанска тврђава Санкти Спириту, првоизграђена у модерној Аргентини, уништена је од стране домаћина.
  • 1531 — У Швајцарској је почео рат између Цириха, центра швајцарске реформације, и католичких кантона. Након што су боље организовани католички кантони победили у бици код Капела, седиште протестантизма премештено је у Женеву.
  • 1532 — Краљ Хенри VIII је краљици Ани Болен, тада још увек обичној племкињи, доделио титулу Маркиза од Пембрука.
  • 1604Ади Грантх, данас познат као Гуру Грантх Сахиб, свето писмо Сика, прво је постављено у Хармандир Сахиб, Златни храм, најважније и најсветије место ходочашћа у сикизму.
  • 1644Битка код Типермуира, прва битка током грађанског рата између снага у Шкотској шкотских ројалиста, на челу са Џејмсом Грахамом, 1. маркизом од Монтросе и војске Ковенантерса.
  • 1701 — Битка код Кјерија, део Рата за шпанско наслеђе. Победу су однеле аустријске трупе под командом Еугена Савојског.
  • 1715 — Краљ Француске Луј XIV умро после владавине од 72 године, што је било дуже од било ког европског монарха.
  • 1763Катарина Велика Руска потврђује планове Иван Ивановича Бетцкоја за оснивање Воспитательный дом-а у Москви
  • 1772Мисија Сан Луис Обиспо де Толоса основана је у Сан Луис Обиспо, Калифорнија.
  • 1772 — Колонисти из Масачусетског залива предузимају популарна реакцију на уклањање барута, директнију контролу војних продавница, војних залиха, оружја и барута названу аларм за прах.
  • 1804 — Немачки астроном Карл Лудвиг Хардинг је открио Јуно, један од највећих астероида у Главном појасу.
  • 1814 — Почео Бечки конгрес.
  • 1831 — Високи Орден Светог Григорија Великог утврдио је папа Гргур XVI у Ватиканској држави за препознавање високе подршке Ватикану или Папи од стране мушкараца или жена, не обавезно римокатолика.
  • 1836Нарциса Витман, једна је од првих белих жена говорника енглеског језика која се настанила западно од Роки Маунтаинс, и дошла у Вала Вала, у Вашингтону. Она и Елиза Харт Спалдинг (супруга Хенрија Спалдинга) постале су прве документоване жене из Европске Америке које су прешле планине Роки.
  • 1836 — Основана је најстарија школа британског порекла у Јужној Америци школа Светог Андреја Скота.
  • 1859 — Појавила се једна од највећих забележених короналних маса које су икада забележене, касније познате као догађај Карингтон.
  • 1859Амерички грађански рат: Битка код Шантилија: јединице Војске Конфедерације победиле су трупе војске Уније у Шантилију, Вирџинија.
  • 1864Амерички грађански рат: Генерал војске Конфедерације Џон Бел Худ наређује евакуацију Атланте, окончавајући четворомесечну опсаду генерала Вилијама Текумсех Шермана.
  • 1870 — У бици код Седана у француско-пруском рату, Пруси су под командом Хелмута фон Молткеа нанели тежак пораз трупама француског цара Наполеона III, што је довело до пада Другог царства.
  • 1873Цешваио стаје на престол као краљ Зулу народа након смрти његовог оца Мпанде.
  • 1878Ема Нут је постала први женски телефонски оператер на свету када је ангажована од стране Александра Грахма Бела у компанији Бостон Телефоне Диспач.
  • 1878 — Војска Мухамеда Ајуба Кана потискују Британце у бици код Кандахара, окончавајући Други англо-авганистански рат.
  • 1878 — Преко 400 људи је умрло у Великој Хинклеи ватри, шумској ватри у Хинклеи, Минесота.
  • 1897 — Отворена је подземна улица Тремонт Стрит у Бостону, постајући први подземни систем брзог транзита у Северној Америци.
  • 1900Велика Британија је анектирала Јужноафричку Републику.
  • 1905Алберта и Саскачеван се придружују канадској конфедерацији.
  • 1906 — Основана је Међународна федерација адвоката за интелектуалну својину.
  • 1906Оклопно крстарица Јоргос Авероф је испоручена грчкој морнарици. Данас служи као музејски брод.
  • 1914Санкт-Петербург мења име у Петроград.
  • 1916Бугарска, као сарадник Немачке у Првом светском рату, објавила је рат Румунији.
  • 1923 — У земљотресу који је потпуно разорио јапански град Јокохаму и готово уништио Токио, погинуло је најмање 142.000 људи, а 2,5 милиона је остало без домова.
  • 1928Ахмет Зогу је прогласио Албанију за краљевину, а себе за краља.
  • 1939Немачка је без објаве рата напала Пољску и тиме започела Други светски рат.
  • 1945 — Скупштина Србије усвојила је Закон о административној подели Србије, чиме су успостављене аутономне покрајине Војводина и Косовско-метохијска област.
  • 1952 — Објављен роман Старац и море.
  • 1953 — У авионској несрећи је погинуо француски виолиниста Жак Тибо, члан чувеног трија са Алфредом Кортоом и Паблом Казалсом.
  • 1961 — У Београду је почела Прва конференција шефова држава и влада несврстаних земаља, којој су присуствовали представници 25 земаља и 40 антиколонијалних и ослободилачких покрета. После шест дана рада скуп је усвојио документе о принципима несврставања као независног ванблоковског чиниоца.
  • 1962 — У земљотресу у северозападном Ирану разорено је преко 300 села, а погинуло је 12.000 људи.
  • 1963 — Отворен стадион Црвене звезде
  • 1969 — Група официра с младим пуковником Моамером Гадафијем на челу оборила је са власти краља Либије Идриза I и прогласила републику.
  • 1972 — Амерички велемајстор Роберт Фишер је у мечу у Рејкјавику победио совјетског велемајстора Бориса Васиљевича Спаског резултатом 12,5:8,5 и постао 11. првак света у шаху. Титулу је изгубио без меча 3. априла 1975, када је одбио да прихвати услове Међународне шаховске федерације, а за првака света проглашен је руски велемајстор Анатолиј Карпов.
  • 1974Анастасио Сомоза је изабран за председника Никарагве.
  • 1981 — У Средњоафричкој Републици државним ударом свргнут је председник Давид Дацко.
  • 1983 — Совјетски борбени авион је близу острва Сахалин оборио јужнокорејски авионБоинг 747“, у којем је погинуло свих 240 путника и 29 чланова посаде.
  • 1991Узбекистан прогласио независност од Совјетског Савеза.
  • 1993 — У Женеви су пропали преговори о окончању 17-месечног рата у Босни и Херцеговини, пошто су представници босанских Муслимана одбацили мировни план међународних посредника.
  • 1999UNHCR је саопштио да је, од јуна, када су окончани сукоби на Косову, око 200.000 Срба и Рома напустило ту српску покрајину, а да се на Косово и Метохију вратило 772.300 Албанаца избеглих током вишемесечних сукоба.
  • 2000 — На предизборној конвенцији у београдском центру „Сава“, пред више од 3.000 грађана, лидери Демократске опозиције Србије потписали су документ „Уговор са Србијом“ којим су се обавезали да ће, уколико дођу на власт, успоставити демократску власт у Србији.
  • 2001 — У Токију је погинуло 45 људи у једном од највећих пожара изазваног експозијом у кварту у коме се налазе велике коцкарнице и барови.
  • 2004Чеченски терористи заузели су школу у руском граду Беслану у Северној Осетији са више од хиљаду талаца већином деце. Зах- тевали су пуштање чеченских побуњеника из затвора у суседној Ингушетији и независност Чеченије од Русије. (види талачка криза у Беслану).

Рођења

  • 1653Јохан Пахелбел, немачки барокни композитор и оргуљаш. († 1706)
  • 1848 — Аугуст Форел, швајцарски лекар. († 1931)
  • 1873 — Динко Шимуновић, хрватски новелиста. († 1933)
  • 1875Едгар Рајс Бароуз, амерички писац. († 1950)
  • 1877 — Франсис Вилијам Астон, енглески физичар. († 1945)
  • 1922 — Михајло Митровић, српски архитекта. († 2018)
  • 1923Роки Марчано, амерички боксер. († 1969)
  • 1957Глорија Естефан, кубанско-америчка певачица.
  • 1961 — Марина Логвиненко, совјетска и руска стрељашица.
  • 1962Руд Гулит, холандски фудбалер и фудбалски тренер.
  • 1966 — Тим Хардавеј, амерички кошаркаш и кошаркашки тренер.
  • 1970 — Вана, хрватска певачица.
  • 1971Хакан Шукур, турски фудбалер.
  • 1974 — Филип Николић, француски музичар и глумац († 2009)
  • 1981 — Ендру Визнески, амерички кошаркаш.
  • 1983 — Хосе Антонио Рејес, шпански фудбалер. († 2019)
  • 1986Гаел Монфис, француски тенисер.
  • 1989 — Бил Каулиц, немачки музичар.
  • 1989Данијел Стариџ, енглески фудбалер.
  • 1989 — Јанис Стрелнијекс, летонски кошаркаш.
  • 1990 — Гелор Канга, габонски фудбалер.
  • 1992 — Кирани Џејмс, гренадски атлетичар.
  • 1995 — Огњен Јарамаз, српски кошаркаш.
  • 1996Зендеја, америчка глумица и певачица.
  • 1998 — Џош Окоги, нигеријско-амерички кошаркаш.
  • 1998 — Огњен Чарапић, црногорски кошаркаш.

Смрти

  • 1159папа Хадријан IV, рођен као Николас Брејкспир, поглавара католичке цркве.
  • 1557Жак Картје, француски истраживач, најпознатији по истраживању области око залива и реке Сен Лорен. (* 1491)
  • 1678 — Јан Бројгел Млађи, фламански сликар. (* 1601)
  • 1715Луј XIV, француски краљ, назван „Краљ Сунце“.
  • 1967Иља Григорјевич Еренбург, руски књижевник.
  • 1970Франсоа Моријак, француски књижевник. (* 1885)
  • 1982Владислав Гомулка, пољски комунистички лидер. (* 1905)
  • 1988Луис Алварез, амерички физичар и изумитељ, нобеловац. (* 1911)
  • 1997Золтан Цибор, мађарски фудбалски репрезентативац. (* 1929)

Празници и дани сећања

    __SUB_LEVEL_SECTION_4__

    Види још

    __SUB_LEVEL_SECTION_-1__

    Референце

      __SUB_LEVEL_SECTION_-1__
      This article is issued from Wikipedia. The text is licensed under Creative Commons - Attribution - Sharealike. Additional terms may apply for the media files.