Шљива

Шљива () је подрод рода из породице ружа (). Под шљивом се најчешће подразумевају сорте домаће шљиве (), које су многобројне. Већину сорти човек користи у исхрани у виду воћа, а понеке се користе и због дрвета. Широм Европе се од плодова овог дрвета справља алкохолни напитак шљивовица (међу Србима често зван само шљива или шљивка), који се на нашим подручјима сматра српским националним пићем. Често се од плодова праве мармеладе и џемови (џем од шљива). Велике површине шљивика могу се видети у Западној Србији и Шумадији. Статистика ФАО каже да је просечна продукција шљива у Србији за период 2000—2009. год. 486.791 тона годишње, на почетку периода забележен је пад у производњи, али је 2003. године производња нагло повећана. У 2009. години износила 662.631 тону.

Шљива
шљиве
Научна класификација
Царство:
Дивизија:
Класа:
Ред:
Породица:
Потпородица:
Род:
Подрод:
Секције и врсте

Види текст

Систематика шљива

Филогенетски посматрано, шљива припада истом роду () у који спадају и бадем, бресква, кајсија, вишња, трешња и ловорвишња, а који као плод имају коштуницу. Род садржи неколико подродова, међу којима је и подрод , који се даље дели на три секције: (шљиве Старог Света), (шљиве Новог Света) и (кајсије).

  • -{Genus Prunus
    • Subgenus Prunus
      • Sect. Prunus
      • Sect. Prunocerasus
      • Sect. Armeniaca}-

Подрод се од осталих подродова разликује по томе што има усамљене терминалне и латералне пупољке, као и глатку коштицу. Овакво чисто морфолошко разликовање подродова има практични значај, али се у новијим филогенетским истраживањима показала мала таксономска вредност таквих карактера у роду . Из секције на просторима Балкана широко су распрострањене (домаћа шљива), (трношљива), (џанарика) и (трњина).

Информације о хранљивости плодова шљиве

У 100 шљива налази се:
водемастикалијумакалцијумамагнезијумавитамина
47-48197-20684-86 0,2 221 14 10 5

Извор:

% дневних потреба који се унесе са 100 шљива
калијумакалцијумамагнезијумавитамина
11%2%3%7%

Извор:

Домаћа шљива

Сматра се да је домаћа шљива настала хибридизацијом између трњине и џанарике. До данас је произведен велики број сорти (култивара) домаће шљиве, преко 2000. Гаји се у читавој Европи изузев крајњег севера, северној и јужној Африци, северозападној Индији, источној Азији, Северној Америци. Све сорте су на бази практичне особине одвајања коштице од мезокарпа („меса“ плода) сврстане у две групе (које у савременој таксономији подрода немају значаја):

  • цепаче или праве шљиве, којима се коштица лако одваја од „меса“ плода;
  • глођуше или каланке, којима је ендокарп чврсто срастао за мезокарп.

Трношљива

Код аутора који се баве таксономијом рода преовлађује мишљење да је трношљива настала као и домаћа шљива, у прошлости, спонтаном хибридизацијом између трњине и џанарике. Дуже је у култури него домаћа шљива, од које се разликује по нешто ситнијем лишћу, маљавим младим гранчицама, нешто већем присуству трња, нарочито у јувенилном стадијуму, и по плодовима, који су у трношљиве релативно ситнији, лоптасти, са округластом коштицом (ендокарпом), која више личи на коштицу црног трна (трњине) него џанарике.

Сорте шљива гајене у Србији (према „Флори СР Србије")

У Србији се гаје следеће сорте шљиве:

  • Аженка () - стара француска сорта, носилац производње суве шљиве у Француској и у Калифорнији;
  • Белошљива - домаћа сорта, распрострањена у смедеревском Подунављу и сливу Западне Мораве;
  • Билска рана ();
  • Викторија ();
  • Рут Герштетер ();
  • Дреновка (црношљива) - домаћа сорта, распрострањена у сливу Западне Мораве;
  • Зелена ренклода () - стара француска сорта, једна од најцењенијих сорти шљиве кроз историју;
  • Илињача - домаћа сорта, распрострањена у свим шљиварским регионима Србије;
  • Империал ();
  • Италијанка ();
  • Калифорнијска ();
  • Метлаш - стара домаћа сорта, распрострањена око Чачка;
  • Моравка - домаћа сорта, распрострањена око Пожаревца, Петровца на Млави и по југозападним обронцима Хомољских планина;
  • Нансијка мирабела () - стара сорта из Француске;
  • Папрачанка (дебељача) - домаћа сорта, распрострањена око Књажевца;
  • Пожегача (мађарка, бистрица) - прастара одомаћена сорта, кроз историју најзаступљенија међу сортама шљива у Србији, сматра се најквалитетнијом сортом шљиве уопште, мана су јој само релативно ситни плодови, али велики проблем у њеном гајењу представља изузетно изражена осетљивост према вирусу шарке шљиве, која угрожава сам опстанак сорте;
  • Президент ();
  • Ситница (сариџа) - стара домаћа сорта, распрострањена у широј околини Пирота;
  • Стенли (Стенлеј) () - америчка сорта, лошег квалитета али веома распрострањена због изражене толерантности према вирусу шарке шљиве;
  • Трновача (пискавац) - стара домаћа сорта, распрострањена око Чачка и Ваљева;
  • Фрушкогорска бела - домаћа сорта, налази се на падинама Фрушке горе;
  • Цимерова рана ();
  • Црвена ранка (даросавка) - стара домаћа сорта пореклом из околине Аранђеловца (село Даросава), распрострањена у свим шљиварским регионима Србије;
  • Џанарика (џенарика, ринглов, пуркача, пурак, мигољац, мигавац, пљускавац, репљанка и јаралика у Источној Србији)- сродник (и предак) домаће шљиве и трношљиве, углавном самоникла, спонтано распрострањена широм Србије, у расадничарској производњи се користи као најчешћа подлога за шљиве и кајсије.

Производња шљива

Десет највећих произвођача у 2015.
Држава Производња (у тонама) Напомена
 Кина6.100.000
 Индија738.345
 Србија512.645
 Румунија306.967
 Чиле305.556
 Турска305.108
 Иран226.956
 Босна и Херцеговина220.000
 Италија210.564
 САД210.001
Свет11.528.337[А]
Без симбола = званични податак, П = ФАО процена,
А = званични, полузванични подаци или процена.ФАОСТАТ

Галерија — плодови и цветови шљива

Спољашње везе

  • ,
This article is issued from Wikipedia. The text is licensed under Creative Commons - Attribution - Sharealike. Additional terms may apply for the media files.