Чехословачка

Чехословачка, или Чешко-Словачка[1] (чеш. и свк. , [2]), је бивша суверена држава у средњој Европи која је постојала од 28. октобра 1918, када је проглашена независност од Аустроугарске, до мирног распада на Чешку и Словачку 1. јануара 1993. године.

Чехословачка
Československo
Химна
Kde domov můj? и Nad Tatrou sa blýska

Границе Чехословачке, 1918—1938 и 1945—1992
Географија
Континент Европа
Регија средња Европа
Главни град Праг
Друштво
Службени језик чешки и словачки
Географске и друге карактеристике
Становништво Чеси, Словаци, Немци и др.
Валута чехословачка круна
Земље претходнице и наследнице
Чехословачке
Претходнице: Наследнице:
Аустроугарска Чешка
Краљевина Бохемија Словачка

Од 1939. до 1945, након насилне подјеле и дјеличиног уграђивања у састав Нациситчке Немачке, држава де факто није постојала, али се одржала влада у егзилу која је наставали са радом. Чехословачка и Совјетски Савез су потписле споразум 29. јуна 1945. године, којим је из састава Чехословачке у састав Совјетског Савеза прешла Карпатска Украјина.

Од 1948. до 1990. Чехословачка је била дио Варшавског пакта и имала је планску економију. Период политичке либерализације 1968. године, познат као Прашко прољеће, је присилно заустављен када је неколико земаља Варшавског пакта извршило инвазију. Пред крај 1980-их приводила се крају комунистичка ера широм Европе, Чехословачка је мирним путем свргнула владу у Плишаној револуцији; социјалистичка контрола цијена је укинута након примјењених припрема. Неколико година касније, држава је подјељена на двије суверене државе, поново мирним путем.

Основне карактеристике

Облик државе:

Сусједи: Њемачка (1949—1990: Западна и Источна), Мађарска, Аустрија (1918—1938, 1945—1992), Пољска, Румунија (1918—1938), СССР (1945—1991), Украјина (1991—1992).

Топографија: углавном неравномерна подручја. Западни делови припадају централноевропским висоравнима. У источни регион залазе северни делови Карпата и дунавски басен.

Клима: доминира континентална клима где температура варира од умерене температуре на граници са Западном Европом на западу, до оштре на истоку на граници са Совјетским Савезом.

Званична имена

  • 1918—1920: Република Чехословачка (скраћено РЧС)/ Чешко-Словачка Држава,[3] или Чешко-Словачка/Чехословачка;
  • 1920—1938: Чехословачка Република (скраћено ЧСР), или Чехословачка;
  • 1938—1939: Чешко-Словачка Република, или Чешко-Словачка;
  • 1945—1960: Чехословачка Република (скраћено ЧСР), или Чехословачка;
  • 1960—1990: Чехословачка Социјалистичка Република (скраћено ЧССР), или Чехословачка;
  • Април 1990: Чехословачка Федеративна Република (чешка верзија) или Чешко-Словачка Федеративна Република (словачка верзија)
    • Држава је затим постала Чешка и Словачка Федеративна Република (скраћено ЧСФР), или Чешкословачка (чешка верзија) или Чешко-Словачка (словачка верзија).

Грб

Током постојања Чехословачке, грб је доживео неколико мањих промена, а и обично је имао три облика — велики, средњи и мали, али његова основа је увек била традисионални грб Чешке — (дворепи бели/сребрни лав у скоку), некад у комбинацији са грбом Словачке (двоструки сребрни крст на тровршју или представа Татри) и осталих традиционалних чешких земаља — Моравске (црвено-бели орао у полету, на плавом пољу) и грба Доње Шлезије (црни орао у полету, на златном пољу).

Историја

Чехословачка је настала у октобру 1918. као једна од сукцесора Аустроугарске после Првог светског рата. Била је састављена од данашњих територија Чешке, Словачке и (до 1939.) Карпатске Рутеније. Њена територија је био најиндустријализованији део Аустроугарске, била је најдемократскија република током периода пре Другог светског рата, али су је карактерисали етнички проблеми. Ти проблеми су узрок незадовољства друге и треће по бројности етничких група у Чехословачкој — Немаца и Словака, због доминације Чеха, који су били најбројнији.

Чехословачка је постала Хитлерова мета. После Минхенског споразума 1938, Хитлерове трупе извршиле су инвазију на Бохемију и Моравску у којима су већином живели Немци. Мађарској су припојене јужна Словачка, а Словачка и Карпатска Рутенија су добиле аутономију за неко време. Коначно, Чехословачка је престала да постоји у марту 1939, када је Хитлер окупирао целу Чешку, а остатак Словачке је приморан да прогласи независност.

После Другог светског рата, предратна Чехословачка је реконституисана, док је Рутенија (која је била њен део) отцепљена од државе и припојена Совјетском Савезу. Три године касније (1948—1989), Комунистичка партија Чехословачке је дошла на власт и држава се нашла под утицајем Совјетског Савеза. У касним 60-им годинама, у време Прашког пролећа, покушано је да се комунистички систем промени у демократски. Религија је била забрањена, а атеизам је постао званична главна мисао. 1969. Чехословачка је претворена у федерацију Чешких земаља и Словачке.

Године 1989. држава је поново постала демократска после Плишане револуције, 1992. савезни парламент је одлучио да се држава 1. јануара 1993. подели на Чешку и Словачку.

Шематски приказ Чехословачких подручја кроз време

Председници државе и владе

Међународни споразуми и чланства

Пре Другог светског рата била је члан Мале антанте.

После Другог светског рата, активно је учествовала у Мешовитом већу економске асистенције (Комекон), Варшавском пакту, Уједињеним нацијама и њиховим агенцијама, као и у Покрету несврстаних; једна од чланица ОЕБС-а.

Религија

Године 1991, Католици: 46,4%, Евангелисти: 5,3%, Атеисти: 29,5%, неизјашњених: 16,7%. У погледу религије су постојале огромне разлике између две конститутивне републике .

Здравство и социјална заштита

После Другог светског рата здравствена заштита је је свим грађанима била доступна, 60-их и 70-их година радило се на побољшању здравства у руралним срединама.

Политика

После Другог светског рата, монопол над политиком је држала Комунистичка партија Чехословачке. Густав Хусак (Gustáv Husák), је постао први секретар КПЧ 1969. (касније је функција преименована у генералног секретара), а председник Чехословачке је постао 1975. Остале политичке организације су биле подређене КПЧ. Све политичке партије, групе и организације су груписане под кишобраном Националног фронта Чехословачке Социјалистичке Републике. Над поборницима људских права и религије су вршене репресије.

Образовање

Бесплатно основно образовање. Велики број грађана био је писмен.

Енергетски ресури

После Другог светског рата енергетски потенцијали државе су било мали. Из Совјетског Савеза је увожена нафта, а у држави је функционисала производња мрког угља и електрична енергија на хидро погон.

Привреда

После Другог светског рата, привреда је централизована по угледу на привреду Совјетског Савеза. Тешка металургија која је зависила од увоза гвожђа.

Спорт

Чехословачки фудбалски тим је био врло јак на светској сцени, са 8 учешћа на Светском првенству, завршивши као други на Светским првенствима 1934. и 1962. Тим је такође освојио и Европско првенство 1976.

Чехословачка је имала врло јак хокејашки тим, који је освојио мноштво медаља на светским шампионатима и олимпијским играма.

Познати тенисери Иван Лендл и Мартина Навратилова су рођени у Чехословачкој.

Референце

Литература

  • Heimann, Mary. Czechoslovakia: The State That Failed (2009).
  • Hermann, A. H. A History of the Czechs (1975).
  • Kalvoda, Josef. The Genesis of Czechoslovakia (1986).
  • Leff, Carol Skalnick. National Conflict in Czechoslovakia: The Making and Remaking of a State, 1918–87 (1988).
  • Mantey, Victor. A History of the Czechoslovak Republic (1973).
  • Myant, Martin. The Czechoslovak Economy, 1948–88 (1989).
  • Naimark, Norman, and Leonid Gibianskii, eds. The Establishment of Communist Regimes in Eastern Europe, 1944–1949 (1997) online edition
  • Orzoff, Andrea. Battle for the Castle: The Myth of Czechoslovakia in Europe 1914–1948 (Oxford University Press, 2009); online review DOI:10.1093/acprof:oso/9780195367812.001.0001 online
  • Paul, David. Czechoslovakia: Profile of a Socialist Republic at the Crossroads of Europe (1990).
  • Renner, Hans. A History of Czechoslovakia since 1945 (1989).
  • Seton-Watson, R. W. A History of the Czechs and Slovaks (1943).
  • Stone, Norman, and E. Strouhal, eds.Czechoslovakia: Crossroads and Crises, 1918–88 (1989).
  • Wheaton, Bernard; Zdenek Kavav. "The Velvet Revolution: Czechoslovakia, 1988–1991" (1992).
  • Williams, Kieran, "Civil Resistance in Czechoslovakia: From Soviet Invasion to "Velvet Revolution", 1968–89",
    in Adam Roberts and Timothy Garton Ash (eds.), Civil Resistance and Power Politics: The Experience of Non-violent Action from Gandhi to the Present (Oxford University Press, 2009).
  • Windsor, Philip, and Adam Roberts, Czechoslovakia 1968: Reform, Repression and Resistance (1969).
  • Wolchik, Sharon L. Czechoslovakia: Politics, Society, and Economics (1990).

Спољашње везе

This article is issued from Wikipedia. The text is licensed under Creative Commons - Attribution - Sharealike. Additional terms may apply for the media files.