Црвено море

Црвено море (арап. Ел Бахр ел Ахмар; хебрејски: הים האדום Јам Суф) је залив на северу Индијског океана између Африке и Азије. На северној ивици мора се налази Суецки канал, полуострво Синај и Акабски залив. Јужни руб мора чини Баб ел Мандеб који га дели од Аденског залива. Море је око 1.900 дугачко, а максимална ширина је 300 . Максимална дубина морског дна је 2.500 , а просечна дубина је 500 . Површина мора је 450.000 . Средња дубина мора износи 437 , а салинитет 37–42‰.

Државе са којима се граничи

Градови и насеља

Списак градова и насеља на обали Црвеног мора: Асаб عصب, Масава مصوع, Хала'иб حلايب, Марса Аламمرسى علم, Порт Судан بورت سودان, Порт Сафага ميناء سفاجا, Хургада الغردقة, Ел Сувејс السويس, Шарм ел Шеик شرم الشيخ, Дахабدهب, Еилат אילת, Акаба العقبة, Џедаجدة, Ал Худајах الحديدة.

Црвено море у Библији

У Старом завету јеврејска реч преведена као ‘Црвено море’ обично се сматра да значи ‘Рогозно’ или ‘Мочварно море’; до промене у терминологији дошло је још у Септуагинти (LXX) или Вулгати, али не постоји никакво задовољавајуће објашњење. У неким случајевим чини се да се тај назив односи на Суецки залив (нпр., 2 Мој 10,19), а у другим на Акабски залив (нпр., 1 цар 9,26). Међутим, употреба овог назива да би се означило место где су Израелци прешли преко мора што је забележено у Мој 14 и 15, била је често повод расправа. Неки старији научници сматрају да се овде мислило или на Суецки или на Акабски залив; однедавно многи критичари сматрају да се излазак догодио у северном делу, можда у источној области Делте Нила, или на јужном продужетку данашњег језера Мензалех, једној лагуни близу Средоземног мора. Иако су постојале многе теорије где се прелазак догодио, археолошка истраживања у вези са преласком Израелаца преко Црвеног мора су показала да се прелазак догодио у Акапском заливу од полуострва Нувиба (Нуеба) до данашње Саудијске Арабије. Прелазак Црвеног мора означио је крај израелског ропства у Египту, те се стога сматра прекретницом у њиховој судбини (нпр., Пс 66,6; 78,53; 114,3). У Новом завету (1 Кор 10,2) сматра се прасликом хришћанског крштења.

Спољашње везе

This article is issued from Wikipedia. The text is licensed under Creative Commons - Attribution - Sharealike. Additional terms may apply for the media files.