Хоспиталци

Витезови Хоспиталци, такође познати као Јовановци, Малтешки витезови, Витезови са Родоса, и Малтешки каваљири; француски: Ordre des Hospitaliers ) је удружење које је почело као болница основана у Јерусалиму 1080. да би се старала о сиромашним и болесним ходочасницима у Светој земљи. Након освајања Јерусалима 1099. у Првом крсташком рату постала је верски и витешки ред како би се старала и бранила Свету земљу. Званично је признат 15. фебруара 1113. у папиној були. После губитка хришћанске територије у Светој земљи, Ред је деловао са Родоса где је имао сувереност, а касније са Малте где је био вазална држава под шпанском вицекраљевином Сицилијом.

Витешки ред светог Јована
Званично име
енглески :
Независни Војни Болнички Ред Светог Јована из Јерусалима, са Родоса и Малте
Гесло
латински :
Одбрана Вере и помоћ напаћенима
Година оснивања
1048. године су основани
1113. године су признати
1136. године постају војнички ред

Назив

Постоји више назива који су означавали овај витешки ред.

  • Јовановци је назив који су добили због цркве Светог Јована уз коју су подигли болницу.
  • Хоспиталци је назив који су добили због тога што су основали болницу у Јерусалиму у у којој су лечили рањене и болесне.
  • Малтешки витезови је назив који су добили када су се преселили на Малту.

Грб

Историјат

После пада Јерусалима, 1187. године, прелазе на Кипар, а потом на Родос. Када су Турци освојили Родос 1522, цар Светог римског царства Карло V их сели на Малту 1530. године. Након Велике опсаде 1565. године, на острву је подигнут нови град назван по великом мајстору витешког реда Жану де ла Валети; отуд Ла Валета или једноставно Валета. Наполеон I је на свом походу ка Египту освојио Малту 1798, након чега су витезови прешли у Рим.

За време рата 1885. између Краљевине Србије и Кнежевине Бугарске, Малтешки ред је донирао српским железницама санитетски воз од 10 кола, који је саобраћао на релацији Београд-Ниш.

Велики мајстори

  • Благословени Жерар () (1099—1120)
  • Рејмон де Пуј де Прованс () (1120—1160)
  • Оже де Балбен () (1160—1163)
  • Арно де Ком () (1162—1163)
  • Жилбер Десеји () (1163—1170)
  • Гастон де Мирол () (око 1170-1172)
  • Жилбер Сиријски () (1172—1177)
  • Роже де Мулин () (1177—1187)
  • Ермангар Дасп () (1187—1190)
  • Гарнијер де Наплу () (1190—1192)
  • Жофроа де Донжон () (1193—1202)
  • Алфонс Португалски () (1203—1206)
  • Жофроа ле Рат () (1206—1207)
  • Герин де Монтеги () (1207—1228)
  • Бертран де Теси () (1228—1231)
  • Герин де Монтеги () (1231—1236)
  • Бертран де Комп () (1236—1240)
  • Пјер де Вјел-Брид () (1240—1242)
  • Жилом де Шатонеф () (1242—1258)
  • Иги де Ревел () (1258—1277)
  • Никола Лорњ () (1277—1284)
  • Жан де Вилијер () (1284—1294)
  • Одон де Пин () (1294—1296)
  • Жилом де Вилар () (1296—1305)
  • Фулк де Вилар () (1305—1319)
  • Елион де Вилнев () (1319—1346)
  • Диедоне де Гонзо () (1346—1353)
  • Пјер де Корнејан () (1353—1355)
  • Роже де Пин () (1355—1365)
  • Рамон Беренже () (1365—1374)
  • Робер Жилијак () (1374—1376)
  • Хуан Фернандез Дередија () (1376—1396)
    • Рикардо Караћоло () (1383—1395) супарнички велики мајстор
  • Филибер де Нејак ()(1396—1421)
  • Антонио Флувијан де Ривијер (Antonio Fluvian de Riviere) (1421—1437)
  • Жан де Ластик () (1437—1454)
  • Жак де Мили () (1454—1461)
  • Пјеро Раимондо Цакоста () (1461—1467)
  • Ђовани Батиста Орсини () (1467—1476)
  • Пјер Добисон () (1476—1503)
  • Емери Дамбоаз () (1503—1512)
  • Ги де Бланшфорт () (1512—1513)
  • Фабрицио дел Карето () (1513—1521)
  • Филип Вилијер де Лил-Адам () (1521—1534)
  • Пјеро де Понте () (1534—1535)
  • Дидије де Сен-Жеј () (1535—1536)
  • Хуан де Омедес и Коскон () (1536—1553)
  • Клод де ла Сенгле () 1553-1557)
  • Жан де ла Валет () (1557—1568)
  • Пјер де Мон () (1568—1572)
  • Жан де ла Касјер () (1572—1581)
  • Иги Лубен де Вердај () (1581—1595)
  • Мартин Гарзе () (1595—1601)
  • Алоф де Вињакур () (1601—1622)
  • Луис Мендез де Васконсељос () (1622—1623)
  • Антоан де Пол () (1623—1636)
  • Хуан де Ласкарис-Кастелар () (1636—1657)
  • Антоан де Редин () (1657—1660)
  • Анет де Клермон-Жесан () (1660)
  • Рафаел Котоне () (1660—1663)
  • Никола Котоне () (1663—1680)
  • Грегорио Карафа () (1680—1690)
  • Адријен де Вињакур () (1690—1697)
  • Рамон Перејо и Рокафил () (1697—1720)
  • Марк Антонио Цондадари () (1720—1722)
  • Антонио Маноел де Вилена () (1722—1736)
  • Ремон Деспуј () (1736—1741)
  • Мануел Пинто де Фонсека () (1741—1773)
  • Франсиско Ксименес де Тексада () (1773—1775)
  • Емануел де Роан-Полдик () (1775—1797)
  • Фердинанд фон Хомпеш цу Болхајм () (1797—1799)
  • Павле I од Русије () (1798—1801) де факто
  • Ђовани Батиста Томази () (1803—1805)
    • Инико Марија Гевара-Суардо () (1805—1814) заменик
    • Андре ди Ђовани () (1814—1821) заменик
    • Антоан Буска () (1821—1834) заменик
    • Карло Кандида () (1834—1845) заменик
    • Филипе ди Колоредо-Мелс () (1845—1864) заменик
    • Алесандро Борџија () (1865—1871) заменик
    • Ђовани Батиста Чески а Санта Кроче () (1871—1879) заменик
  • Ђовани Батиста Чески а Санта Кроче () (1879—1905)
  • Галеацо фон Тун унд Хоенштајн () (1905—1931)
  • Лудовико Киђи Албани дела Ровере () (1931—1951)
  • Анђело де Мојана ди Колоња () (1962—1988)
  • Ендру Вилоуби Ниниан Берти () (1988—2008)
  • Метју фестинг () (2008—2017)
  • Лудвиг Хофман фон Румерштајн () (2017—данас)

Види још

Спољашње везе

This article is issued from Wikipedia. The text is licensed under Creative Commons - Attribution - Sharealike. Additional terms may apply for the media files.