Хијене

Хијене () представљају породицу копнених грабљивица из реда звијери. Породица се састоји од четири врсте − смеђе хијене, пругасте, пјегаве и земног вука. Живе у западној Азији, на Индијском подконтиненту, Арапском полуострву и у великом дијелу Африке.

Хијена
Пјегава хијена, Танзанија
Научна класификација
Царство:
Тип:
Наткласа:
Класа:
Поткласа:
Ред:
Натпородица:
Породица:
Хијене ()

, 1821
Потпородице и врсте
(пјегава хијена)
(пругаста хијена)
(смеђа хијена)
(земни вук)
Распрострањеност хијена

Анатомија

Упркос површној сличности са псима, хијене су заправо најсродније мачколикој породици мунгоса , премда се с тим не слажу сви научници.

Спољашње одлике

Обиљежје свих хијена је да су им предње ноге дуже од стражњих, те им ход наликује на медвјеђи, и да не могу увући канџе.

Мале хијене, попут земног вука, су дугачке од 55 до 80 и тешке од 9 до 14 , док велике пјегаве хијене могу бити дугачке и до 165 и тешке и до 86 . Дужина репа варира од 18 до 44 .

Земни вук, пругаста хијена и смеђа хијена имају раскошно, пругасто крзно и гриве које накостријеше кад су уплашене. Крзно пјегаве хијене је нешто краће и истачкано. За разлику од осталих врста из породице, гривне длаке пјегаве хијене су усмјерене ка напријед. Оне имају и врло јак угриз у односу на своју величину, али упркос увријеженом мишљењу да имају најјачи угриз у природи, постоје многе животиње чији је угриз јачи (попут тасманијског ђавола)[1][2].

Зуби

Пјегаве хијене и, у мањој мјери, смеђе хијене, имају снажне зубе за кидање меса и снажне премоларне зубе за ломљење костију. Земни вук има врло смањене кутњаке, који понеке одрасле јединке ни немају, али имају исту денталну структуру као и преостале три врсте[3]. Дентална формула за све хијене је следећа:

3.1.4.1
3.1.3.1

Интелигенција

Хијене су врло интелигентне животиње, и неки научници сматрају да су на истом нивоу интелигенције као неке врсте мајмуна[4]. Један од показатеља интелигенције хијена је да плијен скупљају на једно мјесто да би га заштитиле од стрвинара. Њихове методе лова су такође добар показатељ интелигенције[5].

Полни систем

Мужјаци, за разлику од других предатора, немају пенисну кост (). Женке хијена имају снажно изражене спољашње дијелове полних органа − њихов клиторис може бити дугачак и до 15-20 , те се често назива псеудопенисом. Осим тога, окружен је кесицама које подсјећају на тестисе мужјака, па се полови чак и код посматрања изблиза једва могу разликовати. Поред тога, имају једну до три брадавице. Ова анатомска посебност раније је доводила до претпоставке да су хијене хермафродити, што није тачно. Истурене гениталије женки служе за оплодњу, уринирање и доношење младих. Да би мушки полни орган могао ући и да би могле окотити младе, оне се растегну. Њихова анатомска грађа је таква да им допушта апсолутну контролу над избором сексуалног партнера.

Мужјаци и женке хијена се изгледом углавном мало разликују, сем што су мужјаци нешто већи од женки. Изузетак су пјегаве хијене, чије женке су крупније од мужјака и доминантне у понашању.

Начин живота

Хијене живе на отвореном простору попут жбунастих или травнатих површи, укључујући и мање густе шуме. Углавном су активне ноћу и живе у пећинама, напуштеним зградама, грмљу итд.

Исхрана

Премда се за хијене генерално мисли да су стрвинари, то није тачно за све хијене. Док су пругаста и смеђа хијена заиста прије свега стрвинари, пјегава хијена активно лови плијен, а земни вук врстом исхране потпуно одступа и од једних и од других и храни се термитима.

Негативне конотације у вези са хијенама су дјелимично настале због ископавања и једења лешева, што је за њих сасвим природно због јаког органа за варење који може да свари широку лепезу различитих ткива, укључујући и кости. Томе помажу и јаки премоларни зуби за мрвљење костију, као и снажни и оштри зуби за кидање и сјечење меса.

Све врсте хијена одлажу фекалије далеко од главног пребивалишта.

Обиљежавање територије

Све врсте хијена луче уљасту, жуту супстанцу из аналних жлијезда да би означиле територију. Када то чине, анална кесица се изврће напоље. Хијене то чине и када желе показати потчињеност другим, доминантнијим, јединкама хијена. Када се сретну двије неупознате јединке, једна другој њуше гениталије, аналну област и аналне кесице. У ту сврху обје дижу задњу ногу да би допустиле другој прилаз. Означавање територије врше и гребући земљиште шапама, чиме испуштају мирис из жлијезда на доњим дијеловима стопала.

Утицај на културу

Због ископавања и једења лешева, као и због њиховог продорног „смијеха“, који је њихов вид комуникације, хијене су у току историје махом имале негативну репутацију. Хијене су у Африци повезиване и са божанствима, као ђавољи и вјештичји помоћници. По том вјеровању, вјештице и чаробнице јашу на хијенама или се чак претварају у њих.

Рани природњаци су хијене сматрали хермафродитима или чак врстом која често практикује хомосексуалност, због карактеристичног клиториса женки. У старијим писаним дјелима, попут Овидијеве „Метаморфозе“ и „Физиологије“, хијена се спомиње као врста која често мијења пол из мушка у женско и обратно. Климент из Александрије, у свом дјелу „Педагогус“, примјећује да су хијене, као и зечеви, „врло опсједнуте полним односом“. У Европи се хијена углавном спомињала у контексту сексуалне декаденције, проституције и других видова девијантног сексуалног понашања.

Еволуција

Нису пронађени фосилни остаци хијена прије раног миоцена, прије око 20 милиона година, што их чини једном од најновијих врста звијери. Вјерује се да је породица хијена настала у Африци и раширила се кроз Европу и Азију. Достигле су врхунац током плеистоцена, када је постојало 4 рода и 9 врста хијена[6].

Најстарији примјерак хијене је који је, попут мачке, могао увући канџе. Била је слична врстама из породице цибетки () и живјела углавном на дрвећу. Хранила се мањим птицама и сисарима као и инсектима. Ова врста је изумрла прије 5,3 до 4,2 милиона година.

Друге врсте хијена су се рашириле по Европи и више су живјеле на тлу. Од њих најстарија позната хијена се, за разлику од , хранила искључиво инсектима и није могла увући канџе. Ова врста је постојала у периоду од прије 17 милиона до прије 5,3 милиона година, највећим дијелом у миоцену.

Мало након настанка првих , настале су и друге, веће, врсте хијена, које су имале и другачију структуру зуба и живјеле више на отвореним просторима, пошто се смањио број шума а повећао број травнатих површи. Прије око 10 милиона година, неке хијене су се специјализовале за брзо трчање које им је постало битније за хватање плијена него јаки зуби за мрвљење костију и једење стрвина. Прије око 6 до 7 милиона година, настале су нешто спорије врсте, ипак највише специјализоване за једење и варење тешких твари, попут костију исл.

Изумрли родови хијена укључују, поред наведених, и , (велики стрвинари), , , , који је доспио и до сјеверне Америке) и , којој је припадала − највећа хијена икад.

Већина врста хијена су изумрле пред крај миоцена, вјероватно као посљедица доминантнијих паса.

Систематика хијена

Данас се породица хијена дијели на двије потпородице, једном са три, а другом са једном врстом.

Референце

  1. „Abc.net - „торбар има најјачи угриз (на језику: енглески).
  2. Вро, С., Мек Хенри, Ц., и Томасон Џ. (2005). Поређење снаге угриза у великих сисара и претпостављеног понашања фосилних таксона. стр. 619—625.
  3. Ричардсон, Филип К. Р. и Бирдер, Сајмон (1984). Енциклопедија сисара. Њујорк. ISBN 978-0-87196-871-5.
  4. Тврдња биолога Џефрија Самуела Корвина, у епизоди телевизијске серије „Искуство Џефа Корвина“, усредсређујући се првенствено на пјегаве хијене
  5. Линд, Ханс: „Књига о психологији животиња“
  6. LionCrusher.com Архивирано на сајту (јул 1, 2007) (на језику: енглески) - „“ (на језику: енглески)

Литература

  • Вро, С., Мек Хенри, Ц., и Томасон Џ. (2005). Поређење снаге угриза у великих сисара и претпостављеног понашања фосилних таксона. стр. 619—625.
  • Ричардсон, Филип К. Р. и Бирдер, Сајмон (1984). Енциклопедија сисара. Њујорк. ISBN 978-0-87196-871-5.

Спољашње везе

  • Hyaenidae.org, специјалистичка група за хијене Удружења за очување природе (на језику: енглески)
  • Svetosavlje.org, Владика Николај: „Изнад греха и смрти“, параграфи 20-31, илустрација коришћења атрибута „хијена“ у негативном смислу (на језику: српски)
  • Krstarica.com, „Ђавољи смех“ (детаљи о пјегавим хијенама) (на језику: српски)
  • Awf.org, Хијена: преглед дивљих животиња у оквиру Фондације за афричке дивље животиње (на језику: енглески)
  • WeareSites.com, Страница Робина М. Вера о хијенама (на језику: енглески)
  • BlindFTP.exis.net, Извод о хијенама из књиге Ричарда Д. Естеса, „Водич кроз Сафари“. 978-1-890132-44-6. (на језику: енглески)
  • Current-biology.com, брзи водич — пјегаве хијене (у вези са интелигенцијом и социјалним понашањем) (на језику: енглески)
This article is issued from Wikipedia. The text is licensed under Creative Commons - Attribution - Sharealike. Additional terms may apply for the media files.