Хашки трибунал

Хашки трибунал (енгл. ) био је међународни ad hoc суд са седиштем у Хагу. Формално, он је тело Организације уједињених нација основано Резолуцијом 827 Савета безбедности ОУН, са задатком да суди починиоцима ратних злочина на подручју бивше Југославије након 1991.

Међународни кривични трибунал за бившу Југославију
Лого МКТЈ-а
Седиште Међународног кривичног трибунала за бившу Југославију у Хагу
СкраћеницаМКТЈ (енг. ICTY)
Датум оснивања25. мај 1993.
Датум гашења31. децембар 2017.
ТипМеђународни ad hoc кривични суд (основан резолуцијом 827 Савета безбедности УН)
СедиштеХаг
 Холандија
ПредседникКармел Агиус (последњи)
(од 17. новембра 2015. до 31. децембра 2017.)
Веб-сајтwww.icty.org

Пуни назив му је Међународни трибунал за кривично гоњење лица одговорних за тешка кршења међународног хуманитарног права на територији бивше Југославије након 1991 (енгл. ), а скраћено Међународни кривични трибунал за бившу Југославију (МКТЈ) (енгл. ).

Хашки трибунал је 31. децембра 2017, после 24 године рада, званично престао да постоји.[1] Њега је наследио Механизам за кривичне судове, који ће преузети целокупну документацију Хашког трибунала и окончати недовршене поступке.[2]

Делокруг

Хашки трибунал може подизати оптужнице и судити за геноцид, злочине против човечности, повреде Женевских конвенција из 1949, и повреде закона и обичаја ратовања. Суд може судити једино појединцима, не и организацијама или владама, и може изрећи највише доживотни затвор. Низ земаља су потписале договоре са ОУН за спровођење затворских казни. Главне организационе јединице суда су судска већа (тренутно председавајући Фаусто Покар), Тужилаштво (тренутно главни тужилац Серж Брамерц) и Секретаријат.

Хашки суд је установио контроверзну праксу у којој се неке од оптужница подижу јавно, док су неке „запечаћене“ у нади да ће тако олакшати процес хапшења и привођења оптужених. Суд за привођење оптуженика у потпуности зависи од држава у којима се они налазе, на шта су ове обавезне као чланице УН. Хапшење и испоручивање оптужених у државама у региону показало се као изузетно тешко и осетљиво политичко питање, уз еклатантне примере неспособности или опструкције како локалних влада, тако и присутних међународних снага, тако да је и поред великог притиска међународне заједнице велики број њих и даље недоступан суду.

У контрверзности везане за овај суд спада и чињеница да су неке земље донеле националне законе по којима њихови грађани у случају надлежности тог суда (сукоби на територији бивше Југославије) не одговарају пред њим, него пред националним судовима тих земаља. Једна од њих је и САД.[3]

Пресуде

Од укупног броја свих пресуда које је донео Међународни кривични суд за бившу Југославију, највећи број је изречен Србима.[4]

„Када сте видели да вас у Хрватској не желе, зашто се нисте покупили и отишли у Србију? Уместо тога, направили сте неприлике и себи и Хрватима.”

судија Хашког трибунала Џастис Молото Баконе, сведоку одбране, на суђењу Милану Мартићу.

[5]

Види још

Референце

Спољашње везе

This article is issued from Wikipedia. The text is licensed under Creative Commons - Attribution - Sharealike. Additional terms may apply for the media files.