Ускрс

Васкрс (стсл. , ређе и донекле арх. Велигдан) или Ускрс највећи је хришћански (црквени) празник којим се прославља Исусов повратак у живот — васкрсење. По хришћанском веровању, то се десило трећег дана после његове смрти, укључујући и дан смрти: тј. прве недеље после Великог петка. То је покретни празник и празнује се после јеврејске Пасхе (хебрејски: pessach) у прву недељу после пуног месеца, који пада на сам дан пролећне равнодневнице, или непосредно после ње. Код источних хришћана, Васкрс најраније може да падне 4. априла, а најкасније 8. маја, а код западних хришћана увек пада између 22. марта и 25. априла.

Из историјских разлога (да датум Васкрса за све православце одређује Јерусалимска патријаршија, која се и даље држи Јулијанског календара), и цркве које иначе користе Грегоријански календар, као што су Грчка, Румунска и др. славе Васкрс по Православној пасхалији (начин одређивања датума празновања Васкрса), и нема везе ни са Јулијанским ни са Грегоријанским календаром.

Значај

Из теолошке перспективе, Васкрс представља најважнији хришћански празник, а њиме се изражава радост због коначне победе сина Божјег над смрћу и прогонством. По тумачењу неких протестаната, не Васкрс, већ Велики петак представља највећи хришћански празник, зато што се човечанство већ Исусовом смрти, а не његовим васкрснућем ослободило грехова. Ипак, та теорија негира постојање живота после смрти, пошто Исус по Светом писму смрт побеђује тек својим васкрснућем. Многи хришћани у томе и виде смисао и значење Васкрса.

Велики петак

Припреме за Васкрс се разликују од обичаја до обичаја. Традиционално почињу на Велики четвртак, дан причешћа. Настављају се Великим петком. Тог дана је Исус, кога верници називају Христос, из куће првосвештеника Кајафе одведен до римског прокуратора Понтија Пилата. Он га је осудио на распеће на крсту. Исус је разапет и умро на Голготи, брду изван Јерусалима. Пред смрт рекао је: Оче, опрости им. Не знају шта раде.[1]

Свештеници у православним црквама износе црвену плаштаницу и полажу је испред олтара. До суботе увече, верници су у прилици да плаштаницу целивају (верски мотивисано љубљење). На Велики петак се не служе литургије, а то је дан строгог поста, током кога хришћани не конзумирају маст без обзира на порекло и сви се послови у домаћинству обустављају.[2]

Васкршња јаја

На Велики петак фарбају се васкршња јаја, највише црвеном бојом, која симболизује Исусову крв. Јаја се од недеље једу, поклањају и њима се туца (куца). У неким земљама, обичај је да се уместо фарбаних поклањају јаја и друге фигуре од чоколаде. Преузет из паганских обичаја, у западним културама јаја „доноси“ васкршњи зец.[3]

Прво црвено јаје које се офарба назива се чуваркућа. Боје које се користе могу бити индустријске, природне (луковина, латице и листови биљака), а украси, ако их уопште има, варирају од течних боја до шљокица, украсних фолија и налепница.[1]

Дани Васкрса

Након Великог петка следи Велика субота, други дан хришћанске жалости. Тај дан је Христос провео у Хаду, те га верници обележавају у молитви и тишини. То је уједно и последњи дан недеље страдања и смрти. Поноћном Васкршњом литургијом завршавају се дани жалости и почиње празник васкрснућа.[4]

Тако почиње недеља, први дан Васкрса. Православци у Србији се тог дана поздрављају речима Христос васкрсе, на шта се одговара Ваистину васкрсе. То су поздрави преузети из српскословенског. Распрострањени су и они преузети из рускословенског, а то су поздрав Христос воскресе и отпозрав Ваистину воскресе. Недеља је дан којег је Исус васкрсао. Славе се и други (пасхални понедељак) и трећи дан Васкрса (пасхални уторак). Иначе, цела та седмица назива се Великом, односно Страсном недељом. Православци Васкрс прослављају Светом литургијом, а католици Светом мисом.[5]

Словенски

Васкрс и васкрсење су црквенословенски називи (српска редакција), док су Ускрс и ускрснуће народни облици.[6] У употреби се у Србији могу чути још и Воскрес и воскресеније, као црквенословенски називи из руске редакције и Велигден на југу Србије (призренско-тимочки дијалект).

Сем назива Васкрс, у руском је у употреби из грчког језика преузет назив Пасха (грч. ), док се сама Пасха назива Песах. У јужнословенским и другим источнословенским језикцима постоји и назив Велигден (буг. , мкд. , блр. , укр. , стсл. ), према старом правопису неизједначено Великден, у значењу велики дан.

Словеначки и западнословенски језици користе назив Велика ноћ, односно Великоноћје (словен. , пољ. , чеш. , свк. ). Сви називи сем Пасха и Васкрс народног су порекла.

Германски

Појмови за Васкрс у немачком () и енглеском () су вероватно истог порекла. По питању етимологије постоји више теорија:

  • По речнику порекла речи Дуден (њем. ), реч потиче из времена пре прихватања хришћанства од стране германских народа а означавала је пољанску (њем. ) пролећну прославу, чији назив могуће потиче од имена пољанске богиње пролећа. Њено име је у староенглеским текстовима писано као и сродно је са називима из других језика: ведски , старогрчки ēōs, литвански или латински > словенски (укљ. српски) .
  • По предању из 8. века () парафразираном у „Немачком речнику браће Грим“, ова богиња је била богиња светлости и прослава у њену част је за повод имала пролећну равнодневницу. У истом речнику се напомиње, да је ова богиња могла бити и измишљена и да је њено постојање само „могуће“.[7]
  • Пошто се у средњем веку васкршње крштење обављало зором, у германском говорном подручју се за означавање Васкрса усталила реч слична речи за исток. Тако Хонорије Августодунезије () у 12. веку назива Васкрс () по истоку (), страни света на којој излази сунце, симбол васкрсења и непролазности. У прилог томе, говори и однос истих енглеских речи, и .

Датуми

Датуми када се слави Васкрс,
20002022. (грегоријански календар)
год.западни хришћаниисточни хришћани
2000.23. април30. април
2001-15. април
2002.31. март5. мај
2003.20. април27. април
2004.11. април
2005.27. март1. мај
2006.16. април23. април
2007.8. април
2008.23. март27. април
2009.12. април19. април
2010.4. април
2011.24. април
2012.8. април15. април
2013.31. март5. мај
2014.20. април
2015.5. април12. април
2016.27. март1. мај
2017.16. април
2018.1. април8. април
2019.21. април28. април
2020.12. април19. април
2021.4. април2. мај
2022.17. април24. април

Грегоријански

Напомена: датуми су дати по грегоријанском календару

  • 1875. апр. 25.
  • 1876. апр. 16.
  • 1877. апр. 8.
  • 1878. апр. 28.
  • 1879. апр. 13.
  • 1880. мај 2.
  • 1881. апр. 24.
  • 1882. апр. 9.
  • 1883. апр. 29.
  • 1884. апр. 20.
  • 1885. апр. 5.
  • 1886. апр. 25.
  • 1887. апр. 17.
  • 1888. мај 6.
  • 1889. апр. 21.
  • 1890. апр. 13.
  • 1891. мај 3.
  • 1892. апр. 17.
  • 1893. апр. 9.
  • 1894. апр. 29.
  • 1895. апр. 14.
  • 1896. апр. 5.
  • 1897. апр. 25.
  • 1898. апр. 17.
  • 1899. апр. 30.
  • 1900. апр. 22.
  • 1901. апр. 14.
  • 1902. апр. 27.
  • 1903. апр. 19.
  • 1904. апр. 10.
  • 1905. апр. 30.
  • 1906. апр. 15.
  • 1907. мај 5.
  • 1908. апр. 26.
  • 1909. апр. 11.
  • 1910. мај 1.
  • 1911. апр. 23.
  • 1912. апр. 7.
  • 1913. апр. 27.
  • 1914. апр. 19.
  • 1915. апр. 4.
  • 1916. апр. 23.
  • 1917. апр. 15.
  • 1918. мај 5.
  • 1919. апр. 20.
  • 1920. апр. 11.
  • 1921. мај 1.
  • 1922. апр. 3.
  • 1923. апр. 16.
  • 1924. апр. 27.
  • 1925. апр. 19.
  • 1926. мај 2.
  • 1927. апр. 24.
  • 1928. апр. 15.
  • 1929. мај 5.
  • 1930. апр. 20.
  • 1931. апр. 12.
  • 1932. мај 1.
  • 1933. апр. 16.
  • 1934. апр. 8.
  • 1935. апр. 28.
  • 1936. апр. 12.
  • 1937. мај 2.
  • 1938. апр. 24.
  • 1939. апр. 9.
  • 1940. апр. 28.
  • 1941. апр. 20.
  • 1942. апр. 5.
  • 1943. апр. 25.
  • 1944. апр. 16.
  • 1945. мај 6.
  • 1946. апр. 21.
  • 1947. апр. 13.
  • 1948. мај 2.
  • 1949. апр. 24.
  • 1950. апр. 9.
  • 1951. апр. 29.
  • 1952. апр. 20.
  • 1953. апр. 5.
  • 1954. апр. 25.
  • 1955. апр. 17.
  • 1956. мај 6.
  • 1957. апр. 21.
  • 1958. апр. 13.
  • 1959. мај 3.
  • 1960. апр. 17.
  • 1961. апр. 9.
  • 1962. апр. 29.
  • 1963. апр. 14.
  • 1964. мај 3.
  • 1965. апр. 25.
  • 1966. апр. 10.
  • 1967. апр. 30.
  • 1968. апр. 21.
  • 1969. апр. 13.
  • 1970. апр. 26.
  • 1971. апр. 18.
  • 1972. апр. 9.
  • 1973. апр. 29.
  • 1974. апр. 14.
  • 1975. мај 4.
  • 1976. апр. 25.
  • 1977. апр. 10.
  • 1978. апр. 30.
  • 1979. апр. 15.
  • 1980. апр. 6.
  • 1981. апр. 26.
  • 1982. апр. 18.
  • 1983. мај 8.
  • 1984. апр. 22.
  • 1985. апр. 14.
  • 1986. мај 4.
  • 1987. апр. 19.
  • 1988. апр. 10.
  • 1989. апр. 30.
  • 1990. апр. 15.
  • 1991. апр. 7.
  • 1992. апр. 26.
  • 1993. апр. 18.
  • 1994. мај 1.
  • 1995. апр. 23.
  • 1996. апр. 14.
  • 1997. апр. 27.
  • 1998. апр. 19.
  • 1999. апр. 11.
  • 2000. апр. 30.
  • 2001. апр. 15.
  • 2002. мај. 5.
  • 2003. апр. 27.
  • 2004. апр. 11.
  • 2005. мај. 1.
  • 2006. апр. 23.
  • 2007. апр. 8.
  • 2008. апр. 27.
  • 2009. апр. 19.
  • 2010. апр. 4.
  • 2011. апр. 24.
  • 2012. апр. 15.
  • 2013. мај. 5.
  • 2014. апр. 20.
  • 2015. апр. 12.
  • 2016. мај. 1.
  • 2017. апр. 16.
  • 2018. апр. 8.
  • 2019. апр. 28.
  • 2020. апр. 19.
  • 2021. мај. 2.
  • 2022. апр. 24.

Јулијански

Напомена: датуми су дати по јулијанском (црквеном) календару

  • 1875. апр. 13.
  • 1876. апр. 4.
  • 1877. мар. 27.
  • 1878. апр. 16.
  • 1879. апр. 1.
  • 1880. апр. 20.
  • 1881. апр. 12.
  • 1882. мар. 28.
  • 1883. апр. 17.
  • 1884. апр. 8.
  • 1885. мар. 24.
  • 1886. апр. 13.
  • 1887. апр. 5.
  • 1888. апр. 24.
  • 1889. апр. 9.
  • 1890. апр. 1.
  • 1891. апр. 21.
  • 1892. апр. 5.
  • 1893. мар. 28.
  • 1894. апр. 17.
  • 1895. апр. 2.
  • 1896. мар. 24.
  • 1897. апр. 13.
  • 1898. апр. 5.
  • 1899. апр. 18.
  • 1900. апр. 9.
  • 1901. апр. 1.
  • 1902. апр. 14.
  • 1903. апр. 6.
  • 1904. мар. 28.
  • 1905. апр. 17.
  • 1906. апр. 2.
  • 1907. апр. 22.
  • 1908. апр. 13.
  • 1909. мар. 29.
  • 1910. апр. 18.
  • 1911. апр. 10.
  • 1912. мар. 25.
  • 1913. апр. 14.
  • 1914. апр. 6.
  • 1915. мар. 22.
  • 1916. апр. 10.
  • 1917. апр. 2.
  • 1918. апр. 22.
  • 1919. апр. 7.
  • 1920. мар. 29.
  • 1921. апр. 18.
  • 1922. апр. 3.
  • 1923. мар. 26.
  • 1924. апр. 14.
  • 1925. апр. 6.
  • 1926. апр. 19.
  • 1927. апр. 11.
  • 1928. апр. 2.
  • 1929. апр. 22.
  • 1930. апр. 7.
  • 1931. мар. 30.
  • 1932. апр. 18.
  • 1933. апр. 3.
  • 1934. мар. 26.
  • 1935. апр. 15.
  • 1936. мар. 30.
  • 1937. апр. 19.
  • 1938. апр. 11.
  • 1939. мар. 27.
  • 1940. апр. 15.
  • 1941. апр. 7.
  • 1942. мар. 23.
  • 1943. апр. 12.
  • 1944. апр. 3.
  • 1945. апр. 23.
  • 1946. апр. 8.
  • 1947. мар. 31.
  • 1948. апр. 19.
  • 1949. апр. 11.
  • 1950. мар. 27.
  • 1951. апр. 16.
  • 1952. апр. 7.
  • 1953. мар. 23.
  • 1954. апр. 12.
  • 1955. апр. 4.
  • 1956. апр. 23.
  • 1957. апр. 8.
  • 1958. мар. 31.
  • 1959. апр. 20.
  • 1960. апр. 4.
  • 1961. мар. 27.
  • 1962. апр. 16.
  • 1963. апр. 1.
  • 1964. апр. 20.
  • 1965. апр. 12.
  • 1966. мар. 28.
  • 1967. апр. 17.
  • 1968. апр. 8.
  • 1969. мар. 31.
  • 1970. апр. 13.
  • 1971. апр. 5.
  • 1972. мар. 27.
  • 1973. апр. 16.
  • 1974. апр. 1.
  • 1975. апр. 21.
  • 1976. апр. 12.
  • 1977. мар. 28.
  • 1978. апр. 17.
  • 1979. апр. 9.
  • 1980. мар. 24.
  • 1981. апр. 13.
  • 1982. апр. 5.
  • 1983. апр. 25.
  • 1984. апр. 9.
  • 1985. апр. 1.
  • 1986. апр. 21.
  • 1987. апр. 6.
  • 1988. мар. 28.
  • 1989. апр. 17.
  • 1990. апр. 2.
  • 1991. мар. 25.
  • 1992. апр. 13.
  • 1993. апр. 5.
  • 1994. апр. 18.
  • 1995. апр. 10.
  • 1996. апр. 1.
  • 1997. апр. 14.
  • 1998. апр. 6.
  • 1999. мар. 29.
  • 2000. апр. 17.

Види још

Референце

  1. „Veliki petak - post i farbanje jaja”. B92. Приступљено 04. 05. 2013.
  2. „U Srbiji se obeležava Veliki petak”. B92. Приступљено 04. 05. 2013.
  3. „Why Does The Easter Bunny Deliver Chocolate Eggs?”. Huffington Post. Приступљено 04. 05. 2013.
  4. „Данас је Велика субота”. РТС. Приступљено 04. 05. 2013.
  5. „Katolici proslavljaju Uskrs”. B92. Приступљено 04. 05. 2013.
  6. Клајн, Иван (2008). Речник језичких недоумица. стр. одредница Васкрс, pp. 33. ISBN 978-86-515-0212-8.
  7. Bd. 13, Sp. 1371 Приступљено 27. 4. 2013.
This article is issued from Wikipedia. The text is licensed under Creative Commons - Attribution - Sharealike. Additional terms may apply for the media files.