Турски језик

Турски језик (тур. ) је туркијски језик којим се говори у Турској, Кипру, Бугарској, Грчкој, Северној Македонији и другим земљама бившег Османског царства. Турски говоре и милиони турских емиграната у Европској унији.[1] Број домаћих говорника је неизвестан, првенствено због помањкања језичких података о мањинама из Турске. Број од 70 милиона који се користи у овом чланку претпоставља да је турски матерњи језик неких 80% турског живља,[2] док курдски заузима већину преосталог броја.[3] (Лингвистичке мањине у Турској су међутим двојезичне и говоре турски.)

турски језик
Türkçe
Изговор[ˈt̪yɾktʃe]
Говори се у Турска
 Кипар
као и:
 Бугарска
 Северна Македонија
 Грчка
 Србија (Косово и Метохија)
 Немачка
 Ирак
 Иран
 Сирија
 Азербејџан
Регионисточна Европа
Број говорника
71 милион (2017)
алтајски
латиница (турски алфабет)
Званични статус
Службени језик у
 Турска
 Северни Кипар
 Кипар
Признати мањински језик у
РегулишеИнститут турског језика (турски: Türk Dil Kurumu)
Језички кодови
ИСО 639-1tr
ИСО 639-2tur
ИСО 639-3tur
Мапа турско језичних говорника у свету:
  службени језик (Турска, Кипар)
  више од 1 мил. говорника (Немачка)
  између 500.000 - 1.000.000 (Бугарска, Ирак, Грчка)
  мање од 25.000 или без говорника турског језика (остале државе)
Распрострањеност турског језика:
  државе у којима је турски службени језик (Турска, Кипар и Северни Кипар)
  државе у којима је турски језик мањински (Босна и Херцеговина, Северна Македонија, Румунија, Ирак и Грчка)

Постоји велики степен међусобне разумљивости између турског и других огушких језика, попут азербејџанског, туркменског и кашкајског. Ако би се ови прибројили „турском“, број домаћих говорника би био 100 милиона, док би укупан број, укључујући говорнике другог језика, био 250 милиона.

До 1928, турски језик је писан модификованом верзијом арапског писма. Од 1928. користи се латински алфабет са 29 слова:[4]

Географска расподела

Турски језик се углавном говори у Турској и међу мањинама у 35 других држава, посебно на територијама које су некада биле део Османског царства, као што је: Бугарска, Румунија, Србија (највише на Косову и Метохији), Македонија, Сирија, Грчка (посебно Западна Тракија) и Израел (турски Јевреји).

Преко 2 милиона људи говори турски језик у Немачкој, а постоји прилично велик број турских заједница у Аустрији, Белгији, Француској, Холандији, Швајцарској и Великој Британији.

Званичан статус

Турски језик је званичан језик Турске, као и један од званичних језика на Кипру. Такође има званичан (мада не примаран) статус у неколико општина Македоније, у зависности од концентрације и броја људи који говоре турским језиком.

У Турској, орган који регулише граматику и норму турског језика је „Турска језичка асоцијација“ () коју је основао Мустафа Кемал Ататурк 1932. године под именом .[4]

Нови турски алфабет је званично установила ТДК 1928. године, а она је и обликовала турски језик који се користи данас. ТДК је постала независна организација 1951. године, када је престало да важи правило да га мора надгледати Министарство просвете. Овај статус ТДК је трајао до августа 1983. године, када је ТДК опет повезан са влашћу после војног преврата 1980. године.

Дијалекти

Модерни стандардни турски је базиран на дијалекту Истанбула.[5] Главни дијелакти турског језика су:[6][7]

  • (говоре га мухаџири из Румелије) Укључује необичне дијалекте динлер и адакале,[8]
  • (говори се на Кипру),
  • (говори се у Једрену),
  • (говори се у источној Турској),
  • (говори се у региону источног Црног Мора),
  • (говори се у Егејском региону) има продужетак до Анталије,
  • (говоре се на југу),[9]
  • (говори се у региону средишње Анатолије),[10]
  • (говори се у Кастамону и окружењу),
  • (говори се у Грчкој, где се зове ).

Писмо

Турски се пише користећи модификовано латинично писмо, које је Мустафа Кемал Ататурк увео 1928. као део покушаја да осавремени Турску. До 1928, турски се писао модификованим арапским писмом (в. Османлијски турски језик), након чега је употреба арапског писма законом забрањена.

Изговор

У турском језику сваком слову одговара тачно један глас.

Слово IPA Приближан изговор
у српском
Слово IPA Приближан изговор
у српском
Aaкао аMmкао м
Bbкао бNnкао н
Ccкао џOoкао о
Ççкао чÖöкао немачко ö
Ddкао дPpкао п
Eeкао еRrкао р
Ffкао фSsкао с
Gg или као гŞşкао ш
Ğğпродужује претходни самогласникTtкао т
Hhкао хUuкао у
Iıтзв. веларно иÜüкао немачки ü
İiкао иVvкао в
Jjкао жYyкао ј
Kk или као кZzкао з
Ll или као л

Граматика

Турски језик је аглутинативни језик и обилује суфиксима, али практично нема префиксе. Суфикси служе за творбу речи као и да означе граматичку функцију.

У турском језику постоји „хармонија самогласника“, што је принцип по којем турске речи имају искључиво задње самогласнике () или само предње (). На пример, ознака може значити или , зависно од хармоније самогласника у речи.

Ево примера како се од турских речи суфиксима изводе сложенице, и чак реченице:

  • „кућа“,
  • „куће“,
  • „твоја кућа“,
  • „Ваша кућа“
  • „моја кућа“,
  • „код моје куће“,
  • „код твоје куће“,
  • „код Ваше куће“
  • „у нашој кући“,
  • „У твојој сам кући."
  • „У Вашој сам кући."
  • „Ми смо у твојој кући."
  • „Ми смо у Вашој кући."
  • „Ми смо у нашој кући."

Наглашавање слога

У турском језику се наглашава посљедњи слог уз изузетке, кад су у питању речи страног порекла или комбинације речи и поједних наставака.

Именице

Именице у турском језику имају категорију броја и падежа, али не и рода. Систематизацијом је турски језик сведен на 6 падежа: номинатив, генитив, акузатив, датив, локатив и аблатив. Множина именица формира се додавањем наставка –лер/-ла на номинатив једнине.

Падеж Деклинације именице (човек) Деклинација именице (соба)
Номинатив
Генитив
Акузатив
Датив
Локатив
Аблатив

Придеви

Придеви у турском језику су непромјењива врста речи, немају категорију рода, броја а ни падежа. Углавном стоје испред именице у реченици. Пореде се помоћу речи (још) за компаратив и речи (нај-) за суперлатив. Пример компарације придева у турском језику:

  • (леп човек)
  • (лепши човек)
  • (најлепши човек)

Заменице

Деклинација личних заменица је приказана у табели:

једнина (ја) (ти) (он, оно, она)
Генитив
Датив
Акузатив
Локатив
Аблатив
Множина Номинатив
Генитив
Датив
Акузатив
Локатив
Аблатив

Локатив личних заменица се користи да би се изразио власнички однос. Нпр.:

  • - у преводу (Ја) имам двоје новина.
  • - у преводу (Ми) имамо бојице.

Турски језик има и специјалну личну заменицу , која се користи у комбинацији са другим личним заменицама и поштује њихове падежне наставке, нпр. (само ја), (само ти). Показне заменице су: , и . Деклинирају се по узору на личне заменице, уколико стоје пред именицом имају улогу придева.

Упитне заменице су:

  • или , (ко?)
  • или , (шта?)
  • , (колико?)
  • који?
  • где

Упитне заменице се деклинирају такође по узору на личне заменице.

Постпозиције и везници

Постпозиције у турском језику испунавају исту улогу као предлози (препозиције) у српском. Са падежима су повезане на следећи начин:

(за), (као)

  • са генитивом се углавном користе постпозиције када се описују просторни односи:

(пред), (под), (у), (), (близу), (), (против), (усред), (десно), (лево), (на), (за), (међу)

(против), (усмјерен против), (к), (према), (због), (преко)

(по), (пре него), (временско од), (близу), (за), (временско од) и (осим)

  • локативу, оговара постпозиција , која може стајати самостално или бити припојена до речи, нпр.: (са мном)

Прилози

Турски језик разликује прилоге места, времена, начина, количине, мере те потврђивања и порицања.

  • Прилози мјеста су: (овде), (ту), (тамо), (доле), (горе), (близу), (далеко), (лево), (десно), (вани), (позади), (напријед) и сл.
  • Прилози временасу: (сада), (послије), (потом), (некада), (рано), (сада), (јучер), (данас), (сутра), (када год), (често) итд.
  • Прилози начина су: (лепо), (ружно), (добро), (напамет), (полако), (у четири ока) и сл.
  • Прилози количине и мјере су: (мало), (пуно), (доста), (мало), (више), (двократно), (доста) и сл.
  • Прилози потврђивања и порицања су: (да), (управо тако), (сигурно), (поновно), (стварно), (не) и сл.

Бројеви

Бројеви у турском језику су промењива врста речи. Главни бројеви:

  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
  • 6
  • 7
  • 8
  • 9
  • 10
  • 20
  • 30
  • 40
  • 50
  • 60
  • 70
  • 80
  • 90
  • 100
  • 200
  • 300
  • 400
  • 500
  • 600
  • 700
  • 800
  • 900

Код разломака се прво чита број у имениоцу у форми локатива, па онда бројилац у форми номинатива.

Глаголи

Већином глаголи, главни изузетак је глагол бити, су правилни глаголи, конјугирају се по истим правилима, са уважавањем гласовне хармоније. Глаголску основу, чијим модификовањем настају остали глаголски облици, представља облик императива другог лица једнине. Инфинитив се формира додавањем наставака тј. при гласовној хармонизацији. Инфинитив може попримити све наставке као именица, тј. ифинитив се деклинира.

  • Аорист се у турском језику изражава у више облика, у зависности да ли је постојаност неке радње спорна или није. Глагол пити у аористу, уколико радња није оспорена са „можда“, „изгледа“ и сл. има следећи облик:
    • 1. лице једнине
    • 2. лице једнине
    • 3. лице једнине
    • 1. лице множине
    • 2. лице множине
    • 3. лице множине

Уколико је радња оспорена, на горе наведене облике се додаје наставак

  • Презент, којим се у турском изражава радња која се дешава тренутно или у блиској будућности такође се јавља у неколико облика. Глагол пити у презенту, уколико радња није оспорена са „можда“, „изгледа“ и сл. има следећи облик:
    • 1. лице једнине
    • 2. лице једнине
    • 3. лице једнине
    • 1. лице множине
    • 2. лице множине
    • 3. лице множине

Уколико је радња оспорена или неизвесна, презент глагола пити изгледа овако:

    • 1. лице једнине
    • 2. лице једнине
    • 3. лице једнине
    • 1. лице множине
    • 2. лице множине
    • 3. лице множине
  • Плусквамперфекат је глаголски облик који је такође нашао место у турском језику, уколико радња није оспорена или упитна плусквамперфект глагола пити изгледа овако:
    • 1. лице једнине
    • 2. лице једнине
    • 3. лице једнине
    • 1. лице множине
    • 2. лице множине
    • 3. лице множине

Уколико радња јесте упитна тј. оспорена са можда, мислим и сл. тада плусквамперфекат глагола пити изгледа овако:

    • 1. лице једнине
    • 2. лице једнине
    • 3. лице једнине
    • 1. лице множине
    • 2. лице множине
    • 3. лице множине
  • Претерит, у турском језику описује радњу која се већ десила у овом тренутку, глагол пити у турском језику има облик:
    • 1. лице једнине
    • 2. лице једнине
    • 3. лице једнине
    • 1. лице множине
    • 2. лице множине
    • 3. лице множине

Својом функцијом претериту, је и сличан глаголски облик имперфекат. Имперфекат глагола пити, уколико радња није оспорена, нити упитна има следећи облик:

    • 1. лице једнине
    • 2. лице једнине
    • 3. лице једнине
    • 1. лице множине
    • 2. лице множине
    • 3. лице множине
  • Футур у прошлости, је глаголски облик у турском језику. Футур у прошлости од неког глагола, прецизније би се могао превести на енглески језик него на српски језик, нпр. футур у прошлости глагола пити за прво лице једнине у турском је , у преводу на енглески језик: . Уколико радња није оспорена или упитна, футур у прошлости глагола пити изгледа овако:
    • 1. лице једнине
    • 2. лице једнине
    • 3. лице једнине
    • 1. лице множине
    • 2. лице множине
    • 3. лице множине
  • Футур кондиционални је глаголски облик у турском језику, за глагол пити има следећи облик:
    • 1. лице једнине
    • 2. лице једнине
    • 3. лице једнине
    • 1. лице множине
    • 2. лице множине
    • 3. лице множине '
  • Турски језик обилује глаголским начинима, поред императива, кондиционала аористног, презентског, футуритивног и перфективног, турски језик још поседује глаголски начин опатив аористни, перфективни, презентни и футуритивни. Нецеситатив је глаголски начин специфичан за турски и арменски језик. Нецеситативом се најчешће изражавају инзистирање, молбе, жеље, наредбе и сл.

Императив у турском језику се формира на следећи начин (пажња на хармонизацију гласова код других примера) - пример глагол пити:

    • 1. лице једнине (приближан превод: нека пијем)
    • 2. лице једнине (уједно и глаголска основа)
    • 3. лице једнине
    • 1. лице множине
    • 2. лице множине
    • 3. лице множине

Ред речи у реченици

Типична турска реченица почиње субјектом а завршава предикатом, тај поредак може да буде нарушен на пример у поезији или прози.

Гласовна хармонија

Специфичност турског језика је тзв. гласовна хармонија. Самогласници у речи се подређују типу самогласника у првом слогу. Ако је први самогласник нпр. задњи/ предњи/ онда су и сви остали самогласници задњи/ предњи. Веларна/палатална хармонија је надређена лабилној хармонији.

Формирање нових речи

Турски језик обимно користи аглутинацију за формирање нових речи од именица и глагола, тј. њихових коријена.

Пример речи изведене од именског корена:

Турски Компоненте Српски Врста речи
око Именица
наочаре именица
оптичар Именица
оптичарска фирма Именица
посматрање Именица
посматрач Именица
посматрати Глагол
посматрати Глагол

Пример формирања речи на глаголској основи:

Турски Компоненте Српски Врста речи
лећи Глагол
легати Глагол
лежећи Придев
кревет, место за спавање Именица
хоризонталан Придев
пораст Адјецтиве
одложити Глагол
одлагати Глагол
улагање Именица
улагач Именица

Nove riječi mogu nastati također spajanjem više postojećih riječi:

Турски Српскиски Саставне речи Дословно значење
понедјељак (недеља) и (после) после недјеље
рачунар (информација) i (рачунати, бројати) бројач информација
небодер (небо) и (бости) небо бости
палац (примарни) и (прст) примарни прст
предрасуда (пре) и (суђење) прије суђења

Пример текста

Члан 1 Универзалне декларације о људским правима

-{
Bütün insanlar hür, haysiyet ve haklar bakımından eşit doğarlar.
Akıl ve vicdana sahiptirler ve birbirlerine karşı kardeşlik zihniyeti
ile hareket etmelidirler.}-

Турцизми

У српском језику постоји 8965 турцизама.[11] Неки од њих су:

Турски Српски
yastık јастук
yorgan јорган
böbrek бубрег
bakır бакар
börek бурек
kapı капија
kaldırım калдрма
bayrak барјак
alet алат
kalay калај
çelik челик
kayısı кајсија
dut дуд
çekiç чекић
badem бадем
tepsi тепсија
çakal шакал
sandık сандук
oda одаја
köprü ћуприја
parça парче
yelek јелек
boya боја

Види још

  • Турска књижевност

Референце

  1. Gordon, Raymond G., ур. (2005). „Ethnologue: Languages of the World, Fifteenth edition. Report for language code:tur (Turkish)”. Приступљено 4. 9. 2011.
  2. European Commission (2006). „Special Eurobarometer 243: Europeans and their Languages (Survey)” (PDF). Europa. Приступљено 14. 2. 2010.
  3. Gordon, Raymond G, ур. (2005). „Ethnologue: Languages of the World, Fifteenth edition. Report for language code:kmr (Kurdish)”. Приступљено 18. 3. 2007.
  4. Turkish Language Association. „Türk Dil Kurumu – Tarihçe (History of the Turkish Language Association)” (на језику: Turkish). Архивирано из оригинала на датум 16. 3. 2007. Приступљено 18. 3. 2007.
  5. Campbell, George (1995). „Turkish”. Concise compendium of the world's languages. London: Routledge. стр. 547.
  6. Johanson, Lars (2001). „Discoveries on the Turkic linguistic map” (PDF). Swedish Research Institute in Istanbul. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 5. 2. 2007. Приступљено 18. 3. 2007.
  7. Akalın, Şükrü Halûk (2003). „Türk Dil Kurumu'nun 2002 yılı çalışmaları (Turkish Language Association progress report for 2002)” (PDF). Türk Dili (на језику: Turkish). 85 (613). ISSN 1301-465X. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 27. 6. 2007. Приступљено 18. 3. 2007.
  8. Shashi, Shyam Singh (1992). Encyclopaedia of Humanities and Social Sciences. Anmol Publications. стр. 47. Приступљено 26. 3. 2008.
  9. Aydıngün, Ayşegül; Harding, Çiğdem Balım; Hoover, Matthew; Kuznetsov, Igor; Swerdlow, Steve (2006), Meskhetian Turks: An Introduction to their History, Culture, and Resettelment Experiences (PDF), Center for Applied Linguistics, Архивирано из оригинала (PDF) на датум 14. 7. 2007
  10. Brendemoen, B. (1996). „Phonological Aspects of Greek-Turkish Language Contact in Trabzon; Conference on Turkish in Contact, Netherlands Institute for Advanced Study (NIAS) in the Humanities and Social Sciences, Wassenaar, 5–6 February 1996”.
  11. Violeta Talović (13. 8. 2011). „U srpskom jeziku više od 8.000 turcizama”.

Литература

Спољашње везе

This article is issued from Wikipedia. The text is licensed under Creative Commons - Attribution - Sharealike. Additional terms may apply for the media files.