Тувалу

Тувалу (енгл. ), познат и по бившем имену Острва Елис, је острвска држава у појасу Полинезије, у Океанији.[2] Са површином од 26 , Тувалу је четврта најмања држава на свету, а мање становника од ње имају само Ватикан, Монако и Науру.

Тувалу
Tuvalu  (енглески)
Крилатица: 
(тув. )
(енгл. )
Химна: 
(тув. )
(енгл. )
1
(енгл. )
Главни градФунафути
Службени језик
Владавина
Облик државеУнитарна непартијска парламентарна уставна монархија
  КраљицаЕлизабета II
  Генерални гувернерЈакоба Италели
  ПремијерЕнеле Сопоага
Историја
НезависностОд Уједињеног Краљевства
1. октобра 1978.
Географија
Површина
  укупно26 km2(192)
  вода (%)занемарљиво
Становништво
  2017.[1]11.192(229)
  густина430,46 ст./km2
Економија
ВалутаТувалуански долар,
Аустралијски долар (AUD)
Остале информације
Временска зона +12
Интернет домен
Позивни број+688

1 Званична химна (енгл. ), се користи само приликом монархијских прилика.

Тувалу се одвојио референдумом 1975. године од Гилбертових Острва, и стекаи независност од Уједињеног Краљевства. Превод имена државе би значио Осам који се држе заједно. Осам острва, од севера према југу: Нанумеа, Ниутао, Нанумага, Нуи, Ваитупу, Нукуфетау, Фунафути и Нукулаелау. Од педесетих година двадесетог века, насељено је и девето острво, Ниулакита, услед чега застава Тувалуа има девет звезда.

Положај

Државе са којима се Тувалу граничи су. Површина државе износи 26 km².

Клима

Клима је топла, тропска, са мало временских промена у току године; просечна температура је око 30 °C; велика количина падавина са просеком око 350 и честе појаве урагана. Снажни циклони су погодили острва 1894, 1972. и 1990. Највише падавина има у новембру и фебруару.

Историја

Острва Елис открили су Британци 1765. Од 1890. су британски протекторат. Заједно са Гилбертовим острвима су колонија од 1915. Из колоније се издвајају 1975. под именом Тувалу, а независност проглашавају 1978.

Становништво

Становници Тувалуа су Полинежани који чине 94% становништва, док на острвима Нуи живе Микронежани. Већина становника су припадници Хришћанске цркве Тувалуа (). Живот, посебно на удаљеним острвима, концентрисан је на поштовање религије.

Језици који се користе су тувалуански (полинезијски дијалекат), и-кирибати и енглески језик.

Привреда

Воћарство и рибарство су главни економски ресурси на острвима. Око 1.000 туриста годишње посети Тувалу. Државни приходи највише долазе од филателије и давања у закуп интернет домена .tv. 1.000 радника ради на суседном острву Науру. БДП по становнику износи око 1.100$.

Тувалу у свету

Тувалу је чланица неколико светских организација: AsDB, Комонвелт, Уједињене нације, ESCAP, Intelsat, ITU, Sparteca, УНЕСКО, СТО, и друге.


Међународни односи

Тувалу одржава блиске односе са Фиџијем и Аустралијом. Такође одржава дипломатске односе са Републиком Кином (Тајван), која је и једина држава која има сталну амбасаду на острву Тувалу и један је од највећих донатора финансијске помоћи. Ниједна друга амбасада не постоји на острвима. Амбасадор САД на острву Фиџи је акредитован за дипломатске односе и са Тувалуом.

Године 2000. Тувалу је постао пуноправни члан Уједињених нација и има своју мисију у Њујорку, САД. Један од главних приоритета Тувалуа је глобално загревање и могућ раст нивоа мора. Тувалу је један од главних покретача Кјото протокола и тражи његово пуно примењивање. Такође је пуноправни члан Азијске банке за развој.

Тувалу одржава добре односе са микродржавом Науру у којој је око триста држављана Тувалуа на привременом раду.

Административна подела

Малобројно становништво Тувалуа је раштркано на 9 острва, од којих су 5 атоли. Најмање острво Ниулакита је било ненасељено све до 1949. године када су се доселили људи са суседног острва Ниутао.

Локалне области које се састоје од више од једног острва:

  1. Фунафути
  2. Нанумеа
  3. Нуи
  4. Нукуфетау
  5. Никулеле
  6. Ваитупу

Локалне области које се састоје од само једног острва:

  1. Нанумага
  2. Ниулакита
  3. Ниутао
Атол/Острво Главно
насеље
Земљишна
површина
(km²)
Укупна
површина
(km²)
Популација.
(c. 2002)
Број острва
и острваца
Број
насеља
Атоли
ФунафутиВајаку2,402774 492309
НанумеаЛолуа3,872266465
НујиТанраке2,8317548214
НукуфетауСававе2,99145586332
НукулелеФангауа1,8243393152
ВајтапуАсау5,60101 59197
Острва
НанумангаТонга3,003,0058951)2
НиулакитаНиулакита0,400,403511
НиутаоКулија2,532,5366341)2
ТувалуВаиаку25,445209 56112434 
1) Главно острво плус споредна острвца и атоли у лагуни

Референце

  1. Национална агенција за статистику Архивирано на сајту (новембар 13, 2014) (на језику: енглески)
  2. United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications

Спољашње везе


This article is issued from Wikipedia. The text is licensed under Creative Commons - Attribution - Sharealike. Additional terms may apply for the media files.