Списак византијских царева

Ово је списак царева Источног римског царства које се у модерној историографији назива Византијско царство или једноставно Византија. Ова листа не укључује бројне савладаре који никада нису постали самостални владари или пак нису стекли положај старијих владара унутар царског колегијума.

Сви цареви пре Ираклија (610—641) званично су носили титулу августа, мада су и друге титуле попут титуле господара (лат. ) повремено коришћене. У званичним документима царевом имену је претходио назив император цезар Флавије (лат. ), a након имена ишла би и титула августа (лат. ). Од Ираклија званична титула постаје василевс (грч. ), што је у античка времена била генерална ознака за владара или краља (нпр. краља Персијанаца). Василевс је тако постао термин који је означавао римског (византијског) цара, док су владари других народа тј „краљеви“ означавани титулом регас (грч. од латинског ) или једноставно архонт (грч. ) тј „владар“ (нпр. српски владари преднемањићког периода). Византијски цареви су неретко својој владарској титули додавали и друге почасне називе који је требало да подвуку њихову јединствену улогу првих међу земаљским владарима и јединим царевима хришћанског света. Такве су титуле самодржац тј аутократор (Αυτοκράτωρ) или владар васељене тј космократор (грч. ). Византија је модеран термин који је ушао у употребу током 16. века. Сами Византијци су се сматрали Римљанима (тј Ромејима) а њихов владар је од 812, када је Михаило I Рангабе признао царску титулу франачком цару Карлу Великом, под обавезно носио титулу римског цара (василевса Ромеја) како би се подвукао легитимитет византијског цара. Међутим, током 15. века цареви су се понекад називали и „хеленским царевима“.


Владари Константинове династије (306—363)

Нединастички владари

Валентинијанова и Теодосијева династија (364—457)

Лавова династија (457—518)

  • Лав I Трачанин (лат. ; 401474, владао 7. фебруара 45718. јануара 474); војник.
  • Лав II (467—474, владао 18. јануара 474—17. новембра 474); унук Лава I и син Зенона Исавријанца.
  • Зенон Исавријанац (425—491, владао 17. новембра 4749. јануара 475); зет Лава I; право име Тарасикодиса, Исавријанац.
  • међувлада узурпатора Василиска 9. јануара 475—августа 476, шурака Лава I;
  • Зенон Исавријанац (владао августа 476—9. априла 491); (друга влада)
  • Анастасије I (430—518, владао 491—9. јула 518); дворски великодостојник (силентарије); зет Лава I, изабран на предлог Зенонове удовице Аријадне.

Јустинијанова династија (518—602)

Нединастички владари

  • Фока (?—610, владао 602—610); нижи официр војске на Балкану; збацивањем Маврикија изазвао рат са персијским краљем Хозројем II.

Ираклијева династија (610—711)

  • Ираклије (грч. ; 575641, владао 5. октобра 61011. фебруара 641. године), син јерменског егзарха Африке, потпуно поразио Хозроја II у последњем сасанидско-византијском рату, изгубио све азијске провинције ван Мале Азије пред налетом муслиманских Арапа, после 626. год населио Србе на Балкан;
  • Константин III Ираклије (грч. ; 612—641, владао 11. фебруара 641 - априла/маја 641); Ираклијев син из првог брака; савладар са Ираклоном; умро од туберкулозе.
  • Ираклона Константин (Ираклије II) (грч. ; 626—641?, владао 11. фебруара 641—септембра 641); Ираклијев син из другог брака; осакаћен и збачен.
  • Констанс II Погонат (грч. ; 630668, владао септембра 64115. септембра 668); син Константина III;
  • Константин IV (грч. ; 649685, владао 15. септембра 668—септембра 685); син Констанса II.
  • Јустинијан II Ринотмет (грч. ; 668—711, владао септембра 685—695); син Константина IV; збачен, мучен (нос му је одсечен) и протеран, ипак, касније се жени хазарском принцезом и поново се враћа на престо, од када се престаје са праксом сечења носа.

Нединастички владари

Ираклијева династија (поново) (705—711)

Нединастички владари

Сиријска династија (717 - 802)

Нединастички владари

Аморијска династија (820—867)

Македонска династија (867—1056)

Нединастички владари

Династија Комнина (1057—1059)

Династија Дука (1059—1078.)

Династија Комнина (поново) (1081—1185)

Династија Анђела (1185—1204)

Династија Ласкариса (Никејско царство) (1204—1261)

Династија Палеолога (обновљена Византија) (1261—1453)

Пад Цариграда 1453.

Мехмед II осваја Цариград 1453. године и практично уништава Византијско царство присвојивши за себе титулу цезара тј. цара коју су носили и његови наследници.

Династија Палеолога (у егзилу)

  • Тома Палеолог (грч. ; 1409/14101465); брат Константина Драгаша; умро у Риму.
  • Андреј Палеолог (грч. ; 14531502); Томин син; продао и предао своје титуле.

Види још

Спољашње везе

This article is issued from Wikipedia. The text is licensed under Creative Commons - Attribution - Sharealike. Additional terms may apply for the media files.