Социјалистички реализам

Социјалистички реализам или соцреализам је телеолошки оријетнисан реалистички стил у уметности са задатком ојачавања и ширења идеја комунизма и социјализма.[1] Социјалистички реализам не треба мешати са социјалним реализмом, стилом који на реалистичан начин портретира социјалну реалност различитих друштава.[2] Одобрен је 1932. године од стране Комунистичке партије СССР као званични правац и смерница за литературу, ликовну уметност и музику.[3] После Другог светског рата проширио се и на остале источноевропске земље комунистичког света и упоређиван је са нацистичком линијом у уметности.[4] Идејно полази од слављења владајућег режима.

Социјалистички реализам у СССР

Социјалистички реализам је био званични правац у СССР више од 60 година.[5][6] Владајућа партија је одбијала нове правце као дегенерирану уметност буржоаске класе и ту су спадали и кубизам и импресионизам. Главном темом су били Лењин и Стаљин, модернизација села и индустријализација земље.

Социјалистички реализам изван Совјетског Савеза

Након Другог светског рата Социјалистички реализам се раширио по земљама источне Европе, које су потпале под совјетску сферу утицаја: Источна Немачка, Чехословачка, Пољска, Мађарска, Југославија, Бугарска, Румунија, Албанија, али и Кина и Монголија у Азији.

Али изван тог круга, готово нигде, осим неких тенденција по Италији, Француској и Грчкој које су тад имале снажне комунистичке партије (италијански неореализам у филму).

Социјалистички реализам у Југославији

Непосредно након Другог светског рата Социјалистички реализам био је стил који се раширио по свим републикама, по свим институцијама и медијима. Целокупни дизајн нове државе Федеративне Народне Републике Југославије, и свих њених република, направљен је у том духу. Протагонисти тог новог стила били су Божидар Јакац, Антун Аугустинчић, Ђорђе Андрејевић Кун, Радован Зоговић,... готово сви који су стварали у том периоду, стварали су у том маниру.

Након 1948. и формалног разлаза са земљама Информбироа почело је и формално удаљавање од тог правца које је кулминисало Крлежиним рефератом О слободи културе, на Конгресу писаца Југославије 1952. године.

Писци

Архитектонски објекти

Популарно је мишљење да у бившој Југославији постоје многи примери архитектуре у стилу социјалистичког реализма, највише на Новом Београду, но они у правилу представљају примере различитих праваца и фаза модерне у архитектури.

Примери архитектуре социјалистичког реализма

  • Западна капија Београда
  • Источна капија Београда
  • накадашњи изглед зграде ЦК СКЈ, данас ПЦ „Ушће“
  • Палата Федерације (некадашњи СИВ)
  • Поруба

Галерија

Референце

  1. Korin, Pavel, "Thoughts on Art", Socialist Realism in Literature and Art. Progress Publishers, Moscow, 1971, p. 95.
  2. Todd, James G. "Social Realism". Art Terms. Museum of Modern Art, 2009.
  3. Encyclopedia Britannica on-line definition of Socialit Realism
  4. Valkenier, Elizabeth. Russian Realist Art. Ardis, 1977, p. 3.
  5. Encyclopedia Britannica on-line definition of Socialist Realism
  6. Ellis, Andrew. Socialist Realisms: Soviet Painting 1920–1970. Skira Editore S.p.A., 2012, p. 20

Литература

  • H,W. Janson, Istorija umetnosti, Beograd 1962.
  • Ђина Пискел, Општа историја уметности, Београд 1972.
  • Markus Steigman/ René Zey- Lexikon der Modernen Kunst Tehniken und Stile Hamburg 2002.
  • Dejiny umenia, Michael V, Altpatov, Martin 1976
  • Umění, Hendrik Willem van Lon, Praha 1939.
  • Enciklopedija likovnih umjetnosti, L.Z. FNRJ, Zagreb 1969.
  • Мала енциклопедија Просвета, Београд, 1959.
  • Svet umenia, IKAR, Bratislava 2002.
  • Spozname umenie R. Dickensova a M. Griffildova, B. Bystrica 2004.
  • Dejiny umenia, Mladé letá Bratislava 2001.
  • Svetové dejiny umenia, B.F. Groslier, Larusse, Praha 1996.
  • Живанчевић, Јелена А. (2012). Социјалистички реализам у архитектонској и урбанистичкој теорији и пракси Југославије. Београд: Архитектонски факултет Универзитета у Београду.
  • Bek, Mikuláš; Chew, Geoffrey; and Macel, Petr (eds.). Socialist Realism and Music. Musicological Colloquium at the Brno International Music Festival 36. Prague: KLP; Brno: Institute of Musicology, Masaryk University, 2004. 978-80-86791-18-0.
  • Golomstock, Igor. Totalitarian Art in the Soviet Union, the Third Reich, Fascist Italy and the People's Republic of China, Harper Collins, 1990.
  • James, C. Vaughan. Soviet Socialist Realism: Origins and Theory. New York: St. Martin's Press, 1973.
  • Ivanov, Sergei. Unknown Socialist Realism. The Leningrad School. Saint Petersburg, NP-Print, 2007. 978-5-901724-21-7.
  • Lin Jung-hua. Post-Soviet Aestheticians Rethinking Russianization and Chinization of Marxism (Russian Language and Literature Studies. Serial № 33) Beijing, Capital Normal University, 2011, №3. Р.46-53.
  • Prokhorov, Gleb. Art under Socialist Realism: Soviet Painting, 1930–1950. East Roseville, NSW, Australia: Craftsman House; G + B Arts International, 1995. 978-976-8097-83-5.
  • Rideout, Walter B. The Radical Novel in the United States: 1900–1954. Some Interrelations of Literature and Society. New York: Hill and Wang, 1966.
  • Saehrendt, Christian. Kunst als Botschafter einer künstlichen Nation ("Art from an artificial nation – about modern art as a tool of the GDR's propaganda"), Stuttgart 2009
  • Sinyavsky, Andrei [writing as Abram Tertz]. "The Trial Begins" and "On Socialist Realism", translated by Max Hayward and George Dennis, with an introduction by Czesław Miłosz. Berkeley: University of California Press, 1960–1982. 978-0-520-04677-1.

Спољашње везе

This article is issued from Wikipedia. The text is licensed under Creative Commons - Attribution - Sharealike. Additional terms may apply for the media files.