Скупштина

Скупштина, парламент или народно представништво је највише представничко тело и носилац уставотворне и законодавне власти у савременим политичким системима.

У данашњем облику, настала је тек два-три века уназад као једна од најважнијих тековина грађанске револуције и као један од темеља демократије и грађанске државе.

Реч „скупштина“ потиче од глагола „скупљати“, а означава место на коме се скупљају представници народа. Страни назив „парламент“ потиче од ријечи , што значи говорити, расправљати. Најстарији парламент је исландски Алтинг основан 930. године.

Код Словена, почеци скупштинског живота сежу у прошлост, када су на народним саборима представници народа (обично „виђенији“ људи или управници области), на позив владара, расправљали о најважнијим државним питањима.

Парламент се историјски развио у Енглеској, а првобитна намена му је била у домену одређивања висине пореза, да би се потом опсег одлучивања проширио на суд и, коначно, законодавство.

Скупштина може бити једнодомна, дводомна или из више домова (ретко), а у данашњем политичком животу, у унитарним државама, доњи дом је обично јачи, док су у федералним једнаки (горњи дом је обично дом федералних јединица).

Врсте скупштина у Србији

Постоје три врсте скупштина у Србији: локалне скупштине, тј. скупштине јединица локалне самоуправе (општина, градова и Града Београда) и њихових саставних делова (тј. скупштине градских општина), скупштине аутономних покрајина и Народна скупштина Републике Србије.

Чланови локалних скупштина називају се одборници, чланови Скупштине Аутономне Покрајине Војводине су посланици, а чланови Народне скупштине Републике Србије - народни посланици.

Називи за парламенте у свету

Види још

This article is issued from Wikipedia. The text is licensed under Creative Commons - Attribution - Sharealike. Additional terms may apply for the media files.