Скраћеница

Скраћеница или абревијатура (франц. , енгл. ) [1] потиче из латинског језика (), што значи скраћеница. Често их налазимо на првим странама енциклопедија, лексикона и речника под називом скраћенице[2] или најчешће скраћенице.

Како настају скраћеницее

Скраћенице најчешће настају[3] абревијацијом (лат. - кратак) тако што се узиме:

  • почетно слово неке речи: л. - л(итар), или почетна слова неког термина: ФМУ - Ф(акултет) М(узичке) У(метности).
  • неколико почетних слова неке речи: енгл. - енгл(ески).
  • неколико слова неке речи (обично сугласници): Бгд - Б(ео)г(ра)д.

Разлог употребе скраћеница

Абревијатуре нам четвороструко помажу:

  1. штеде време (брже се пише скраћена реч или израз),
  2. штеде простор (реч или израз је скраћен),
  3. олакшавају писање (реч или израз садржи само неко/лико слово/а),
  4. визуелно поједностављују текст читаоцу.

Где се све употребљавају скраћенице

Готово је немогуће набројати сва занимања у којима се користе скраћенице:

  • Абревијатура (лингвистика)
  • Абревијатура (музика)
  • Абревијатура (физика)
  • Абревијатура (хемија)
  • Абревијатура (биологија)
  • Абревијатура (математика)
  • Абревијатура (географија)
  • Абревијатура (медицина)
  • Абревијатура (рачунарство)

Референце

  1. Властимир Перичић, Вишејезични речник музичких термина
  2. Речник словенских језика, Скраћенице
  3. Народна књижевност, Правопис

Види још

Акрономи су исто абревијатуре (скраћенице), само што је то назив грчког порекла (грч. и грч. ).

This article is issued from Wikipedia. The text is licensed under Creative Commons - Attribution - Sharealike. Additional terms may apply for the media files.