Скок удаљ

Скок удаљ у атлетици, је спортска дисциплина, у којој атлетичар изводи скок из залета, са одразом једне ноге ради постизања што веће дужине. Постоји и скок удаљ без залета са одразом је из места са обе ноге.

Историја

Скок удаљ се убраја међу најстарије атлетске дисциплине. Код античких Грка био је једна од дисциплина у петобоју. При извођењу скока они су се служили тзв. халтерама тј малим теговима са држачем. Ти тегови, од гвожђа, олова или камена, били су 12 до 29 cm дуги и 1,48 до 4,63 kg тешки. За одраз им је служило укопано тврдо одразиште, испред којег је тле било прекопано и поравнано.[1]

Скок удаљ у данашњем смислу појављује се средином 19. века у Енглеској. У програмима атлетских такмичења у САД, скок удаљ се појављује од 1868 кад се основан . Први светски рекорд од 5,80 м постигао га је П. Х. Гуч на првом такмичењу студената Оксфорда и Кембриџа.[1] Тај рекорд је 1874. премашио Ирац Ирац Џ. Лејн () скочивши 7,48 м. Од 1896, пошто је уведена одскочна даска нагло се побољшавају резултати у тој дисциплини. С резултатом 8,13 м постигнутим 1935. Џеси Овенс (САД) је више од 25 година држао светски рекорд. Тек скоковима Ралфа Бостона (САД) и Игора Тер-Ованесјана (СССР) граница од 8,18 м. знатније померена на 8,35 м. Од 1968. светски рекордер је Американац Боб Бимон који је постигао 8,90 на Олимпијским играма у Мексико Ситију. У том периоду он је и светски рекордер у дворани са 8,25 м. Тек 21 једну годину касније 1991. у Токију данашњи светски рекордер Мајк Пауел је оборио Бимонов рекорд са 8,95 м. Карл Луис је скочио преко 9 m са преступом, и 8,91 са ветром јачим од дозвољеног, па ти резултати нису признати.

Први рекорду женској конкуренцији од 5,16 m забележен је 1922. Поставила га је Чехословакиња Марија Мејзликова.

Први југословенски регистровани рекорди су 1919. Феодор Лукач 6,38 на отвореном и скок у даљ без залета В. Ивановић 2,82 м. Истакнути скакачи и носиоци рекорда у даљем развоју ове дисциплине били су Алекса Спахић (6,80 м) Драгутин Лазаревић Цакан (7,03), С. Ленерт (7,14), Марјан Урбић (7,32), Борис Бранд (7,45), Бранко Милер (7,60). Рекорд Југославије и Србије од 1975. до данас држи Ненад Стекић са 8,45 м. Актуелна рекордерка Србије је Ивана Шпановић са 7,24 м.

Скок удаљ у мушкој конкуренцији, је већ на првим модерним Олимпијским играма у Атини 1896., уврштена у њихов програм. Скок удаљ за жене је уврштен у олимпијске дисциплине тек од 1948. у Лондону. Између 1900. у Паризу. и 1912. у Стокхолму. олимпијска дисциплина је био и скок удаљ без залета.

Скакалиште

Садашња међународна правила за атлетска такмичења признају само скок у даљ са залетом. Ова такмичења се изводе на скакалишту које мора да има залетиште са одскочном даском и доскочиште (јама са песком). Дужина залетишта, које је обавезно водоравно, неограничена је, а обично износи 40 до 50 m. Јама за доскок треба да је широка најмање 2,75 м, а дуга најмање 9 m. Одраз се врши са одскочне даске која је укопана у земљу на нивоу са површином залетишта и јаме за доскок и која не сме бити удаљена од јаме за доскок мање од 1 метра. Ивица даске према јами за одскок зове са линија одраза. У одразу, нога не сме да дотакне тло иза те линије. Да би се то регистровало непосредно иза линије одраза поставља се дашћица покривена пластичном или неком другом масом како би се видео отисак ноге ако такмичар приликом скока пређе линију одраза. Приликом скока такмичар може да одскочи пре доласка до одскочне даске, што се неће рачунати као неуспео покушај. Дужина скока мери се под правим углом од отиска најближег линији одраза који такмичар направи било којим делом тела у јами за доскок.

Извођење скока

Техника скока удаљ је сразмерно једноставна. Скакач настоји да залеотм постигне што већу брзину, коју одразом претвара у што већу дужину скока. Дужина залета зависи од способности скакача. За слабије такмичаре, почетнике и жене износи 25—35 m, а за боље скакаче 35—50 m. Залет при скоку удаљ мора бити тачно измерен и таквог ритма да у моментуодраза скакачева нога дође на одразну даску. Тачност залета контролише се одређеним бројем маркица. За боље скакаче постављају се две маркице. Полазна и контролна. Ова друга је на 6 корака од одразне даске. У последњем делу залета скакач се приптрема та одраз. Бољи скакачи смањују дужину последњег корака, тако да је он 20—40 cm краћи од претпоследљег корака. се при том поставља на даску целим стоплалом. Чим колено замајне ноге прође испод одразне ноге почиње активно опружање ноге и руку. Одраз завршава потпуним опружањем замајне ноге, а пројекција кретања тела усмерена је напред-горе. После фазе одраза следи фаза лета. Путања тежишта скакачевог тела у ваздуху одређена је одразом и на њу скакач не може утицати за време лета. Међутим, добрим избацивањеме ногу у доскоку, скакач можеда повећа дужину скока.

Према кретању појединих делова тела или положаја тела разликују се углавномтри техике скока удаљ: згрчена, са увинућем и корачна.

Светски рекорди

Први светски рекорд у атлетици ИААФ (International Association of Athletics Federations – Међународна атлетска федерација) је признала 1912. године. Обарање рекорда у скоку удаљ у последњем периоду све је ређе. И мушки и женски рекорди на отвореном и дворани стари су преко 20 година. Тренутни рекорд код мушкараца је 8,95 метара а постигао га је Мајк Пауел из САД на Светском првенству у Токију 30. августа 1991. Код жена рекорд држи Галина Чистјакова из СССР даљином од 7,52 метра, а постигнут је у Лењинграду, 11. јуна 1988.

Светски рекорд за мушкарце у скоку удаљ у дворани је 8,79 метара а постигао га је Карл Луис из САД у Њујорк 27. јануара 1984. Код жена рекорд држи Хајке Дрекслер из Источне Немачке скоком 7,37 у Бечу, 13. фебруара 1988.

Мушки рекорди у скоку удаљ на отвореном

Ово је списак светских и континенталних рекорда у скоку удаљ на отвореном за мушкарце на сајту ИААФ са стањем 20. јуна 2018.[2]

РекордиРезултатИмеДржаваМестоДатум
Светски рекорд 8,95Мајк Пауел САДТокио, Јапан30. август 1991.
Рекорди светских првенстава 8,95Мајк Пауел САДТокио, Јапан30. август 1991.
Олимпијски рекорд 8,90Боб Бимон САДМексико Сити, Мексико18. октобар 1968.
Афрички рекорд 8,65Луво Мањонга Јужноафричка РепубликаПочефструм, Јужноафричка Република22. април 2017.
Азијски рекорд 8,48Мухамед Салман Ал Хувалиди Саудијска АрабијаСотевил, Француска2. јул 2006.
Северноамерички рекорд 8,95Мајк Пауел САДТокио, Јапан30. август 1991.
Јужноамерички рекорд 8,73Ирвинг Саладино ПанамаХенгело, Холандија24. мај 2008.
Европски рекорд 8,86Роберт Емијан СССРЦахкадзор, СССР, данас Јерменија 22. мај 1987.
Океанијски рекорд 8,54Мичел Вот АустралијаСтокхолм, Шведска29. јул 2011.
Рекорд Србије8,45Ненад Стекић СФРЈ
АК Црвена звезда, Београд
Монтреал, Канада1. август 1975.

Женски рекорди у скоку удаљ на отвореном

Ово је списак светских и континенталних рекорда у скоку у даљ на отвореном за жене на сајту ИААФ са стањем 15. октобра 2013.[3]

Резултат/мИмеДржаваМестоДатум
Светски рекорд 7,52Галина Чистјакова Совјетски СавезЛењинград, СССР11. август 1988.
Олимпијски рекорд 7,40Џеки Џојнер-Керси САДСеул, Јужна Кореја29. септембар 1988.
Афрички рекорд 7,12Чиома Аџунва НигеријаАтланта, САД2. август 1996.
Азијски рекорд 7,01Јао Вејли КинаЂинан, Кина5. јуни 1993
Североамерички рекорд7,49Џеки Џојнер-Керси САДЊујорк, САД22. мај 1994
Сестријере, Италија31. јул 1994
Јужноамерички рекорд 7,26Морен Хига Маги БразилБогота, Колумбија26. јуни 1999.
Европски рекорд 7,52Галина Чистјакова СССРЛењинград, СССР11. август 1988.
Океанијски рекорд 7,00Брук Стратон АустралијаПерт, Аустралија12. март 2016.
Рекорд Србије7,24Ивана Шпановић СрбијаБеоград, Србија11. октобар 2016.

Вечна листа 25 најбољих скакача удаљ на отвореном

  • Ажурирано: 20. јул 2018 (2018-07-20). г.[4][5]
Пласман Резулат Ветар (м/с) Атлетичар Датум Место Извор
1 8,950,3Мајк Пауел,  САД30. август 1991.Токио, Јапан
2 8,902,0Боб Бимон,  САД18. октобар 1968.Мексико Сити, Мексико
3 8,87−0,2Карл Луис,  САД30. август 1991.Токио, Јапан
4 8,861,9Роберт Емијан,  СССР22. мај 1987.Tsakhkadzor, СССР
5 8,741,4Larry Myricks,  САД18. јул 1988.Индијанаполис, САД
8,742,0Ерик Валдер,  САД2. април 1994.Ел Пасо, САД
8,74−1,2Двајт Филипс,  САД7. јун 2009.Јуџин, САД
8 8,731,2Ирвинг Сајадино,  Панама24. мај 2008.Хенгело, Холандија
9 8,711.9Иван Педросо,  Куба18. јул 1995.Саламанка, Шпанија
8,71дворанаСебастијан Бајер,  Немачка8. март 2009.Торино, Италија
11 8,681,0Хуан Мигел Ечеварија,  Куба30. јун 2018.Бад Лангензалца, Немачка[6]
12 8,661,6Луис Цатумас,  Грчка2. јун 2007.Каламата, Грчка
13 8,651,3Луво Мањонга,  Јужноафричка Република22. апри 2017.Potchefstroom[7]
14 8,630,5Карим Стрит Томпсон,  САД4. јун 1994.Линц, Аустрија
15 8,620,7Џејмс Бекфорд,  Јамајка5. април 1997.Орландо, САД
16 8,59дворанаМигел Пате,  САД4. март 2002.Њујорк, САД
17 8,581,8Џарион Лосон,  САД3. јул 2016.Јуџин[8]
18 8,561,3Јаго Ламела,  Шпанија24. јун 1999.Торино, Италија
8,560,2Александар Менков,  Русија16. август 2013.Москва, Русија
20 8,540,9Луц Домбровски, 28. јул 1980.Москва, СССР
8,541,7Mitchell Watt,  Аустралија29. јул 2011.Стокхолм, Шведска
22 8,531,2Џејми Џеферсон,  Куба12. мај 1990.Хавана, Куба
23 8,520,7Саванте Стрингфелоу,  САД21. јун 2002.Пало Алто, САД
8,521,8Џеф Хендерсон,  САД22. јул 2015.Торонто, Канада
25 8,511,7Роланд Макги,  САД14. мај 1995.Сао Пауло, Бразил
8,511,7Грег Радерфорд,  Уједињено Краљевство24. април 2014.Чула Виста, САД
  • Карл Луис на Светском првенству у Токију 1991. је уз ветар јачи од дозвољеног (+2,9 м/с) скочио 8,91 м. Резултат на првенству је признат, али рекорд није . Признат му је скок од 8,87 уз дозвољену јачину ветра. Царл Левис је такође скочио 8,79 м (1983), 8,79 м (1984 у дворани), 8,76 м (1982), 8,76 м (1988), 8,75 м (1987), 8,72 м (1988), 8,71 м (1984).
Скокови чији резултати нису признати.
  • Мајк Пауел (САД) скок 8,99 м (+4,4) на надморској висини Сестриереа у Италији (2035 м) 21. јул 1992.
  • Иван Педросо (Куба) скок 8,96 м (+1,2) на надморској висини Сестриереа у Италији (2.035 м) 29. јул 1995. Скок је неважећим због опструкције мерача ветра.
  • Карл Луис (САД) скочио 8.91 (+2,9) и 8,83 (+2,3) 30. августа 1991 на Светском првенству у Токију, Јапан.
  • Хуан Мигел Ечеварија (Куба) скок 8,83 (+2,1) 10. јун 2018. у Стокхолм, Шведска.
  • Фабрис Лапјер (AUS) скок 8,78 (+3,1) 18. април 2010. у Перту, Аустралија.
  • James Beckford (JAM) скок 8,68 (+4,9) 20. мај 1995. у Одеси, Украјина.
  • Маркиз Денди (САД) скок 8,68 (+3,7) 25. јун 2015. у Јуџину, Орегон, САД.
  • Џо Грин (САД) скок 8,68 (+4.0) на надморској висини Сестриереа у Италији (2035 м) 21. јул 1995.
  • Карим Стрит Томпсон (САД) скок 8,64 (+3,5) 18. јун 1995 у Ноксвилу, Тенеси, САД.
  • Мајк Конли (САД) скок 8,63 (+3,9) 20. јун 1986. у Јуџину, Орегон, САД.
  • Џеф Хендерсон (САД) скок 8,59 (+2,9) on 3 July 2016 у Јуџину, Орегон, САД.
  • Џејсон Грајмс (САД) скок 8,57 (+5,2) 27. јун 1982. у Дараму, Северна Каролина, САД.
  • Кевин Дилворт (САД) скок 8,53(+4,9) 27. април 2002. у Фор де Франсу, Мартиник.

Вечна листа 25 најбољих скакачица удаљ на отвореном

  • Ажурирано: 20. јул 2018 (2018-07-20). г.[9][10]
Пласман Резулат Ветар (м/с) Атлетичарка Датум Место Извор
1. 7,52}1,4Галина Чистјакова,  СССР11. јун 1988.Лењинград
2. 7,491,3Џеки Џојнер Керси,  САД22. мај 1994.Њујорк
3. 7,481,2Хајке Дрекслер,  Источна Немачка9. јул 1988.Нојбранденбург
4. 7,431,4Анисоара Кусмир,  Румунија4. јун 1983.Букурешт
5. 7,42}}2,0Татјана Котова,  Русија23. јун 2002.Анси
6. 7,390,5Јелена Белевска,  СССР18. јун 1987.Брјанск
7. 7,37НИнеса Кравец,  Украјина13. јун 1992.Кијев
8. 7,330,4Татјана Лебедева,  Русија31. јул 2004.Тула
9. 7,311,5Јелена Хлопотнова  СССР12. септембар 1985.Алма Ата
7,31−0,1Мерион Џоунс,  САД12. август 1998.Цирих
7,311,7Бритни Рис,  САД2. јул 2016.Јуџин, САД[11]
12. 7,27−0,4Ирина Мерешина  Русија31. јул 2004.Тула
13. 7,26 A1,8Морен Хига Маги, Бразил26. јул 1999Богота
14 7,241,0Лариса Бережна,  СССР25. мај 1991.Гранада
у двораниИвана Шпановић  Србија5. март 2017.Београд[12]
16. 7,211,6Хелга Радке,  Источна Немачка26. јул 1984Дрезден
7,211,9Људмила Колчанова,  Русија27. мај 2007.Сочи
18. 7,20−0,5Вали Јонеску Константин, Румунија11. август 1982.Букурешт
7,202,0Ирена Озенка,  СССР12. септембар 1986.Будимпешта
7,200,8Јелена Синчукова,  СССР20. јун 1991.Будимпешта
7,200,7Ирина Мушајлова ,  Русија14. јул 1994.Санкт Петербург
22 7,171,8Ирина Валукевич,  СССР18. јул 1987.Брјанск
7,170,6Тијана Бартолета,  САД17. август 2016.Рио де Жанеиро [13]
24 7,16НЈоланда Чен,  СССР30. јул 1988.Москва
7,16−0,1Elva Goulbourne,  Јамајка22. мај 2004.Мексико сити
7,161,6Состен Могенара,  Немачка28. мај 2016Вајнхајм[14]

Листа најбољих резултата у скоку у даљ за мушкарце у дворани

Ово је листа атлетичара, који су у дворани скакали у даљ више од 8,42 метра, са стањем на дан 25. октобра 2013. године. (Напомена: већина атлетичара је по неколико пута скочило увис у приказаном висинском распону. Приказан је само најбољи резултат.)[15]

ПласманРезултатИмеДат. рођ.ДржаваМестоДатум
18,79Карл Луис1. јул 1961. САДЊујорк, САД27. јануар 1984.
2.8,71Себатијан Бајер11. јул 1986. НемачкаТорино, Италија8. март 2009.
3.8,62Иван Педросо17. децембар 1972. КубаМаебаши, Јапан7. март 1999.
4.8,59Miguel Pate13. јун 1979. САДЊујорк, САД1. март 2002.
5.8,56Јаго Ламела1. јул 1961. ШпанијаМаебаши, Јапан7. март 1999.
6.8,49Роберт Емијан16. фебруар 1965. Совјетски СавезЛијевен, Француска21. фебруар 1987.
7.8,45Лари Мајрикс10. март 1956. САДЛијевен, Француска27. јануар 1990.
8.8,44Мајк Пауер10. новембар 1963. САДБудимпешта, Мађарска5. фебруар 1993.
9.8,43Станислав Тарасенко26. јул 1966. СССРМосква, Русија26. јануар 1994.
Ерик Волдер5. новембар 1971. САДИндијанаполис, САД11. март 1994,

Листа најбољих резултата у скоку у даљ за жене у дворани

Ово је листа атлетичарки, које су у дворани скакале у даљ више од 7,05 метра, са стањем на дан 28. марта 2016. године. (Напомена: већина атлетичарки је по неколико пута скочило увис у приказаном висинском распону. Приказан је само најбољи резултат.)[16]

ПласманРезултатИмеДат. рођ.ДржаваМестоДатум
17,37Хајке Дрекслер16. децембар 1964. Источна НемачкаБеч, Аустрија13. фебруар 1988.
2.7,30Галина Чистјакова26. јул 1962. СССРЛипецк, СССР28. јануар 1989.
3.7,24Ивана Шпановић10. мај 1990. СрбијаБеоград, Србија5. март 2017.
4.7,20Лариса Бережна28. фебруар 1961. СССРГомељ, СССР5. фебруар 1989.
5.7,17Јелена Хлоптонова4. август 1963. СССРКишињев, СССР16. фебруар 1985.
6.7,13Џеки Џојнер-Керси3. март 1962. САДАтланта, САД5. март 1994.
7.7,09Хелга Ратке16. мај 1962. Источна НемачкаБерлин24. фебруар 1985.
Инеса Кравец5. октобар 1966. ЗНДМосква, ЗНД1. фебруар 1992.
9.7,07Ивана Шпановић10. мај 1990. СрбијаПортланд, САД18. март 2016.
10.7,05Јоланда Чен26. јул 1961. СССРГомељ, СССР4. фебруар 1989.

Мушки рекорди у скоку у даљ у дворани

Ово је списак светских и континенталних рекорда у скоку у даљ у дворани за мушкарце на сајту ИААФ са стањем 6. новембра 2013.[17]

РекордиРезултатИмеДржаваМестоДатум
Светски рекорд8,79Карл Луис САДЊујорк, САД27. јануар 1984.
Афрички рекорд8,38Игнисиус Гајса Гана
 Холандија (од 2012)
Стокхолм, Шведска2. фебруар 2006.
Азијски рекорд8,27Су Сјонгфенг КинаНанкинг, Кина11. март 2010.
Северноамерички рекорд8,79Карл Луис САДЊујорк, САД27. јануар 1984.
Јужноамерички рекорд8,42Ирвинг Саладино ПанамаPeanía, Грчка13. фебруар 2008.
Европски рекорд8,71Себастијан Бајер НемачкаТорино, Италија8. март 2009.
Океанијски рекорд8,23Хенри Фрајн АустралијаИстанбул, Турска10. март 2012.
Рекорд Србије8,02Даниал Јахић СРЈ
АК Црвена звезда, Београд
Атина, Грчка13. фебруар 1999..

Женски рекорди у скоку у даљ у дворани

Ово је списак светских и континенталних рекорда у скоку у даљ у дворани за жене на сајту ИААФ са стањем 6. новембра 2013.[18]

Резултат/мИмеДржаваМестоДатум
Светски рекорд7,37Хајке Дрекслер Источна НемачкаБеч, Аустрија13. фебруар 1988.
Афрички рекорд6,97Чиома Аџунва НигеријаЕрфурт, Немачка5. фебруар 1997.
Азијски рекорд7,01Ђуен Јанг КинаПекинг, Кина13. маерт 1992
Североамерички рекорд7,23Бритни Рис САДИстанбул, Турска11. март 2012.
Јужноамерички рекорд6,89 Морен Хига Маги БразилВаленсија, Шпанија9. март 2008.
Европски рекорд7,37Хајке Дрекслер Источна НемачкаБеч, Аустрија13. фебруар 1988.
Океанијски рекорд6,81Nicole Boegman АустралијаБарселона, Шпанија12. март 1995.
Рекорд Србије7,24Ивана Шпановић Србија
АК Војводина, Нови САД
Београд, Србија5. март 2017..

Види још

  • Освајачи олимпијских медаља у атлетици — скок удаљ за мушкарце
  • Освајачи олимпијских медаља у атлетици — скок удаљ за жене
  • Развој олимпијског рекорда у скоку удаљ за мушкарце
  • Развој олимпијског рекорда у скоку удаљ за жене
  • Освајачи медаља на светским првенставима у атлетици на отвореном — скок удаљ за мушкарце
  • Освајачи медаља на светским првенставима у атлетици на отвореном — скок удаљ за жене
  • Освајачи медаља на светским првенставима у атлетици у дворани — скок удаљ за мушкарце
  • Освајачи медаља на светским првенставима у атлетици у дворани — скок удаљ за жене
  • Развој светског рекорда у скоку удаљ на отвореном за мушкарце
  • Развој светског рекорда у скоку удаљ на отвореном за жене
  • Развој светског рекорда у скоку удаљ у дворани за мушкарце
  • Развој светског рекорда у скоку удаљ у дворани за жене
  • Развој рекорда светских првенстава у скоку удаљ на отвореном за мушкарце
  • Развој рекорда светских првенстава у скоку удаљ на отвореном за жене
  • Освајачи медаља на европским првенствима у атлетици на отвореном — скок удаљ за мушкарце
  • Освајачи медаља на европским првенствима у атлетици на отвореном — скок удаљ за жене
  • Освајачи медаља на европским првенствима у атлетици у дворани — скок удаљ за мушкарце
  • Освајачи медаља на европским првенствима у атлетици у дворани — скок удаљ за жене
  • Развој европског рекорда у скоку удаљ на отвореном за мушкарце
  • Развој европског рекорда у скоку удаљ на отвореном за жене
  • Развој европског ркорда у скоку удаљ у дворани за мушкарце
  • Развој европског рекорда у скоку удаљ у дворани за жене
  • Развој рекорда европских првенстава у скоку удаљ на отвореном за мушкарце
  • Развој рекорда европскох првенстава у скоку удаљ на отвореном за жене
  • Развој рекорда европских првенстава у скоку удаљ у дворани за мушкарце
  • Развој рекорда европских првенстава у скоку удаљ у дворани за жене

Референце

  1. Енциклопедија физичке културе ЈЛЗ Загреб 1975. том 1 pp. 84.
  2. Светски и континентални рекорди у скоку у даљ на отвореном за мушкарце на сајту ИААФПрибављено 25.10.2013.
  3. Светски и континентални рекорди у скоку у даљ на отвореном за жене на сајту ИААФПрибављено 25.10.2013.
  4. Long Jump – men – senior – outdoor. IAAF. Приступљено 25 January 2014.
  5. Long Jump – women – senior – outdoor. IAAF. Приступљено 25 January 2014.
  6. Mulkeen, Jon (30. 6. 2018). „Echevarria extends long jump world lead to 8.68m in Bad Langensalza”. IAAF. Приступљено 24. 7. 2018.
  7. „Long Jump Results”. asaseniors.co.za. 22. 4. 2017. Архивирано из оригинала на датум 29. 6. 2017. Приступљено 22. 4. 2017.
  8. Jordan, Roy (4. 7. 2016). „Six world leads on third day of US Olympic Trials”. IAAF. Приступљено 4. 7. 2016.
  9. Long Jump – men – senior – outdoor. IAAF. Приступљено 7. 25 January 2014.
  10. Long Jump – women – senior – outdoor. IAAF. Приступљено 17. јул 2018.
  11. Jordan, Roy (3. 6. 2016). „Reese’s big leap highlights early action at US Olympic Trials”. IAAF. Приступљено 18. 7. 2018.
  12. „Long Jump Results” (PDF). ЕАА. 5. 3. 2017. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 16. 9. 2016. Приступљено 5. 3. 2017.
  13. „Women's Long Jump Results” (PDF). Rio 2016 official website. 17. 8. 2016. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 20. 9. 2016. Приступљено 18. 8. 2016.
  14. „Long Jump Results”. lalive.de. 28. 5. 2016. Приступљено 18. 7. 2018.
  15. ранг листа скакача у даљ у дворани свих времена на сајту ИААФПрибављено|25.10. 2013.
  16. ранг листа скакачица у даљ у дворани свих времена на сајту ИААФПрибављено|25.10. 2013.
  17. Светски и континентални рекорди у скоку у даљ на отвореном за мушкарце на сајту ИААФПрибављено 6.11.2013.
  18. Светски и континентални рекорди у скоку у даљ у дворани за жене на сајту ИААФПрибављено 6.11.2013.

Спољашње везе

This article is issued from Wikipedia. The text is licensed under Creative Commons - Attribution - Sharealike. Additional terms may apply for the media files.