Свиња

Свиње (лат. ) су род животиња из породице свиња (). Обухватају 10 савремених врста, као и једну доместификовану подврсту, домаћу свињу () и њене претке. Сродна створења изван рода су пекари, бабируса и брадавичаста свиња. Свиње, попут свих припадника породице , воде порекло из Евроазијског и Афричког континента. Младе свиње су познате као прасићи.[2] Свиње су веома друштвене и интелигентне животиње.[3]

Свиња
Временски распон: Рани плеистоцен до садашњости
Домаћа свиња
()
Борнејска брадата свиња
Научна класификација
Царство:
Тип:
Класа:
Ред:
Породица:
Род:

Врсте






[1]






Са око милијарду индивидуа у сваком тренутку, домаћа свиња је међу најзаступљенијим великим сисарима на свету.[4][5] Свиње су омниворне и могу да конзумирају широк опсег типова хране.[6] Свиње су биолошки сличне људима, из ког разлога се често користе у медицинским страживањима.[7]

Физичке особине

Свиње имају издигнуту њушку, мале очи и мали реп, који је често уврнут, али понекад и прав. Имају велике наслаге сала и кратке ноге. Свака нога има по четири прста, од којих су по два значајно већа од друга два и користе се за ходање.

Имају 44 зуба. Очњаци им расту цео живот, те често трљају горње зубе од доње, да би их трошили.[8]

Имају изузетно осетљиво чуло мириса. Због тога су се свиње у прошлости често користиле за проналажење тартуфа, а и данас се за то користе у неким европским земљама.

Немајући знојне жлезде, оне се лети кад су велике врућине расхлађују ваљајући се у води или блату. То им помаже и против опекотина, као и против мува и других паразита.

Свиње су врло интелигентне, и људи широм света их узимају за кућне љубимце.

Исхрана

У исхрани су сваштоједи, што значи да једу храну и биљног и животињског порекла. Једу чак и посмртне остатке животиња, и уочено је да једу чак и мртве инсекте, црве, пиљевину, смеће, па чак и остатке других свиња. Такође једу и пацове, мишеве и мање глодаре. У дивљини углавном пасу, једу коријење, траву, воће, цвијеће и поврће. У заточеништву, свиње понекад поједу и сопствене младе, обично кад су озбиљно фрустриране и под стресом.[9]

Размножавање

Женка свиње, крмача, се може парити са 8-18 месеци старости, а крмци са 8-10. Када се опраси, свиња рађа најмање 6 младунчади, која се зову прасићи.

Кућна свиња

Неке врсте патуљастих свиња су кућни љубимци.

Врсте свиња

Подврсте

Референце

  1. Zoological Journal of the Linnean Society (1997), 120: 163–191.
  2. „Piglet - Definition and More from the Free Merriam-Webster Dictionary”. Merriam-webster.com. 31. 8. 2012. Приступљено 15. 9. 2013.
  3. Angier, Natalie (10. 11. 2009). „Pigs Prove to Be Smart, if Not Vain”. The New York Times.
  4. „PSD Online - Custom Query”. usda.gov.
  5. Swine Summary Selected Countries Archived 2012-03-29 at the Wayback Machine, United States Department of Agriculture, Foreign Agricultural Service, (total number is Production (Pig Crop) plus Total Beginning Stocks)
  6. „Pig And Human Digestive System”. prezi.com. Приступљено 15. 4. 2016.
  7. Grush, Loren (24. 03. 2015). „Why pigs are so valuable for medical research”. Fox News. Приступљено 15. 4. 2016.
  8. „ADW: Sus scrofa: INFORMATION”. Animal Diversity Web.
  9. Algers B; Uvnäs-Moberg K. (2007). „Maternal behavior in pigs”. Horm Behav. 52 (1): 78—85. doi:10.1016/j.yhbeh.2007.03.022.
  10. Зоо врт - 4. вежба Катедра за биологију Факултет ветеринарске медицине Универзитета у Београду
  11. Напомена: Могуће је да је врста изумрла

Спољашње везе

This article is issued from Wikipedia. The text is licensed under Creative Commons - Attribution - Sharealike. Additional terms may apply for the media files.