Сафавиди

Сафeвидска династија Персије (перс. ) је била персијска династија која је владала Персијским царставом, у исламској ери, који су влададали Ираном, од 1501. до 1736. Царство се протезало кроз Азербејџан, Jeрменију, Грузију, источни Ирак, Авганистан, Пакистан, Туркменистан, Узбекистан, Таџикистан, Русију, источну Турску и источну обалу Арабијског полуострва. Сама династија Сафeвида је била курдско-азерског порекла а осивач династије је био Исмаил I. Престонице царства су биле Табриз (1501-1555), Казвин (1555-1598) и Исфахан (1598-1722). Држава је највише водила ратове против Османског царства. Задњи владар царства је био Абас III.


Сафeвидско царство
перс. سلسلة صفويان
Застава
Грб

Територије Сафeвидског царства
Географија
Континент Азија
Регија Азербејџан, Арменија, Грузија, источни Ирак, Авганистан, Пакистан, Туркменистан, Узбекистан, Таџикистан, Русија, источна Турска и источна обала Арабијског полуострва
Главни град Табриз (1501-1555)
Казвин (1555-1598)
Исфахан (1598-1722)
Друштво
Службени језик персијски
Религија шиитски ислам
Политика
Облик државе Монархија
  шах Исмаил I
  Тахмасп I
  Исмаил II
Историја
Постојање  
  Оснивање 1501
  Укидање 1736
Географске и друге карактеристике
Површина  
  укупно 2.850.000 ²
Валута томан
абаси
шах
Портал:Историја
Овај чланак је део серије о историји Ирана
Историја Ирана

Спољашње везе

This article is issued from Wikipedia. The text is licensed under Creative Commons - Attribution - Sharealike. Additional terms may apply for the media files.