Савезне Државе Микронезије

Микронезија (енгл. ), или званично Савезне Државе Микронезије (енгл. ), острвска је држава смештена у Тихом океану у пределу истоименог региона, североисточно од Папуе Нове Гвинеје.[2] Обухвата највећи број острва регије Микронезија. Има однос слободно удружене земље са САД. Састоји се од четири савезне државе:  Јап,  Чук,  Понпеј и Косрај.

Савезне Државе Микронезије
Federated States of Micronesia  (енглески)
Крилатица: 
(енгл. )
Химна: 
(енгл. )
Главни градПаликир
Највећи градВено
Службени језикЕнглески (национални), Улитијски, Волеајански, Јапски, Понпејски, Косрајски и Чукешки (на државном или локалном нивоу)
Владавина
Облик државеСавезна република
  ПредседникДејвид Пануело
  ПотпредседникЈосиво Џорџ
Историја
НезависностОд САД
3. новембар 1986.
Географија
Површина
  укупно702 km2(188)
  вода (%)занемарљиво
Становништво
  2013.[1]101.351(199)
  густина144,37 ст./km2
Економија
ВалутаАмерички долар
  стоти део валуте
Остале информације
Временска зона 
Интернет домен
Позивни број+691

Положај

Савезне Државе Микронезије обухватају укупно 697 острва распоређених на архипелагу Каролинских острва дугом 2900 km. Површина државе износи 702,0. Налазе се 5.150 km западно-југозападно од Хаваја у Тихом океану.

Геологија и рељеф

Геолошки, острва су делом вулканског порекла, а делом корални атоли.

Становништво

Становништво острва је углавном микронезијског порекла. Народ острва Чук чини 48,8 % популације, народ острва Понпеи 24,2 %, народ остра Косрае 6,2 %, народ острва Јап 5,2 %, народ спољних острва Јапа 4,5 %, азијати 1,8 % и Полинежани 1,5 %.

Енглески је језик владе, средњег и вишег образовања. Поред енглеског, постоји још шест локалних званичних језика.

Историја

Историја Микронезије
 Шпанија 1887—1899.
 Немачко царство 1899—1918.
 Јапанско царство 1919—1947.
 САД 1947—1994.
 Микронезија 1994 - данас

Преци Микронежана су се у Микронезију доселили пре 4000 година. Острва су у 16. веку колонизовали Шпанци. Године 1898. Немачка је откупила острва од Шпаније, а 1914. окупирали су их Јапанци. Током Другог светског рата заузеле су их америчке војне снаге, а 2. априла 1947. Савет безбедности УН ставио је острва под свој протекторат. Године 1979. проглашена је аутономна Савезна Република Микронезија, која је постала независна 3. новембра 1986.

Референце

Референце

  • Arnold, Bruce Makoto (2011). „Conflicted Childhoods in the South Seas: The Failure of Racial Assiimilation in the Nan'yo”. Tufts Historical Review. 4 (11): 79—96.
  • Brower, Kenneth; Harri Peccinotti (1981). Micronesia: The Land, the People, and the Sea. Baton Rouge: Louisiana State University Press. ISBN 978-0-8071-0992-2.
  • Darrach, Brad; David Doubilet (1995). „Treasured Islands”. Life (August 1995): 46—53.
  • Falgout, Suzanne (1995). „Americans in Paradise: Anthropologists, Custom, and Democracy in Postwar Micronesia”. Ethnology. 34 (Spring 1995): 99—111. JSTOR 3774100. doi:10.2307/3774100.
  • Friedman, Hal M. (1993). „The Beast in Paradise: The United States Navy in Micronesia, 1943–1947”. Pacific Historical Review. 62 (May 1993): 173—195. JSTOR 3639910. doi:10.2307/3639910.
  • Friedman, Hal M. (1994). „Arguing over Empire: American Interservice and Interdepartmental Rivalry over Micronesia, 1943-1947”. Journal of Pacific History. 29 (1): 36—48. doi:10.1080/00223349408572757.
  • Hanlon, David (1998). Remaking Micronesia: Discourses over Development in a Pacific Territory, 1944–1982. Honolulu: University of Hawaii Press. ISBN 978-0-8248-1894-4.
  • Hezel, Francis X. (1995). „The Church in Micronesia”. America. 18 (February 1995): 23—24.
  • Kluge, P. F. (1991). The Edge of Paradise: America in Micronesia. New York: Random House. ISBN 978-0-394-58178-1.
  • Malcomson, S. L. (1989). „Stranger than Paradise”. Mother Jones. 14 (January 1989): 19—25.
  • „Micronesia: A New Nation”. U.S. News & World Report (October 15, 1984): 80—81.
  • Parfit, Michael (2003). „Islands of the Pacific”. National Geographic. 203 (March 2003): 106—125.
  • Patterson, Carolyn Bennett (1986). „In the Far Pacific: At the Birth of Nations”. National Geographic. 170 (October 1986): 460—500.
  • Peoples, James G. (1993). „Political Evolution in Micronesia”. Ethnology. 32 (Winter 1993): 1—17. JSTOR 3773542. doi:10.2307/3773542.
  • Rainbird, Paul (2003). „Taking the Tapu: Defining Micronesia by Absence”. Journal of Pacific History. 38 (2): 237—250. doi:10.1080/0022334032000120558.
  • Schwalbenberg, Henry M.; Hatcher, Thomas (1994). „Micronesian Trade and Foreign Assistance: Contrasting the Japanese and American Colonial Periods”. Journal of Pacific History. 29 (1): 95—104. doi:10.1080/00223349408572762.

Спољашње везе

Влада
Опште информације
Мапе
Путовање
Време
This article is issued from Wikipedia. The text is licensed under Creative Commons - Attribution - Sharealike. Additional terms may apply for the media files.