Ромски језик

Ромски језик (ром. romani ćhib), један је од неколико језика Рома и спада у индоаријску групу индоевропских језика.[7] По , седам варијанти ромског језика је довољно различита да се могу сматрати одвојеним језицима. Највеће су влашки ромски (око 500.000),[8] балкански ромски (око 600.000)[9] и синти ромски (око 300.000).[10] Неке ромске заједнице говоре помјешаним језиком који је настао на основу околних језика са вобакуларом задржаним из ромског језика – ти језици су у лингвистици познати као параромске варијанте, и чешће су од самих дијалеката ромског језика.[11]

ромски
romani
Регионсредња и источна Европа и ромска дијаспора
Број говорника
4 милион или знатно више (нема поузданих процјена) (2011)[1] (недостаје датум)
ромски алфабет
Званични статус
Признати мањински језик у
Језички кодови
ИСО 639-2rom
ИСО 639-3rom
Дијалекти ромског језика у Европи

Разлика између различитих сорти може бити велика као, на примјер, између различитих словенских језика.[12]

Име

Говорници ромског језика обично језик називају (ромски језик) или (на ромски начин).[13] Називи су настали од ромске ријечи , што значи „припадник (ромске) скупине“ или „муж“.[13]

Ромски језик у Србији

Октобра 2005. године објављена је прва граматика ромског језика у Србији, коју је написао лингвиста Рајко Ђурић под насловом „ - Граматика ромског језика“.

Године 2011. године Бајрам Халити је објавио „Српско-ромски речник“ у издању Издавачке куђе Прометеј, Нови Сад.

Слова

Слово Фонема Пример
(сада)
(богат)
(вуче)
(истина)
(дечак)
(река)
(пас)
(опроштај)
(град)
(stranac)
(пастув)
(мрви)
(ватра)
(где)
(сунчано)
(добро)
(човек)
(име)
(осам)
(пече)
(јабука)
(девојка)
(злато)
(слатко/лепо/добро)
(шоља)
(земља)
(усна)
(рођак)
(мудар)
(зелено)
(четвртак)

Види још

  • Ромско-српски језик

Референце

  1. Romani Project: Numbers and distribution, University of Manchester
  2. „Ley de lenguas nativas” (PDF) (на језику: шпанском). Bogotá: Ministry of Culture of Colombia. 2010. Приступљено 21. 07. 2014.
  3. „Regional- und Minderheitensprachen” (PDF) (на језику: немачком). Berlin: Federal Ministry of the Interior. 2008. Приступљено 12. 08. 2012.
  4. „National and Ethnic Minorities in Hungary” (PDF). Facts About Hungary (на језику: мађарском). Приступљено 12. 08. 2012.
  5. „National minorities and minority languages”. Swedish Ministry for Integration and Gender Equality. 2007. Архивирано из оригинала на датум 7. 2. 2012. Приступљено 12. 08. 2012.
  6. „Law of Ukraine "On Principles of State Language Policy" (Current version — Revision from 01.02.2014)”. Document 5029-17, Article 7: Regional or minority languages Ukraine, Paragraph 2. Zakon2.rada.gov.ua. 1. 2. 2014. Приступљено 30. 4. 2014.
  7. „Romani (subgroup)”. SIL International. n.d. Приступљено 15. 09. 2013.
  8. „Romani, Vlax”. SIL International. n.d. Приступљено 12. 08. 2012.
  9. „Romani, Balkan”. SIL International. n.d. Приступљено 12. 08. 2012.
  10. „Romani, Sinte”. SIL International. n.d. Приступљено 12. 08. 2012.
  11. Matras (2006)"In some regions of Europe, especially the western margins (Britain, the Iberian peninsula, Scandinavia), Romani- speaking communities have given up their language in favor of the majority language, but have retained Romani-derived vocabulary as an in-group code. Such codes, for instance Angloromani (Britain), Caló (Spain), or Rommani (Scandinavia) are usually referred to as Para-Romani varieties."
  12. Hübschmannová, Milena (1993). Šaj pes dokaveras - Můžeme se domluvit . Olomouc: Pedagogická fakulta UP Olomouc: p. 23. 978-80-7067-355-3.. (Czech)
  13. Matras (2005, 1.1 Names)

Спољашње везе

This article is issued from Wikipedia. The text is licensed under Creative Commons - Attribution - Sharealike. Additional terms may apply for the media files.