Растворљивост

Растворљивост је особина супстанце која се може растворити у одређеном растварачу под одређеним условима. Интеракција између молекула растварача и супстанце која се раствара назива се солватација (ако је растварач вода - хидратација).[1][2]

Растворљивост супстанце се објашњава помоћу поларности. Код растварања важи емпиријско правило: Слично се раствара у сличном. Поларне супстанце (нпр. ) и јонска једињења се добро растварају у поларним растварачима (нпр. вода), а неполарне у неполарним. Пример може бити растварање јода (неполарна супстанца) у хлороформу (3, неполарни органски растварач). Обично се за пример растварања неполарних супстанци узима растворљивост органских једињења у органским растварачима. Код растворљивости важну улогу има и водонична веза.

Раствор који се налази у равнотежи и не може растворити више супстанце назива се засићени раствор. За тешко растворљиве супстанце растворљивост се може процијенити на основу вриједности производа растворљивости.

Многи елементи су растворљиви (у различитим количинама) али има и оних који уопште немају ову особину. Такви су, на пример, племенити метали (платина, злато, сребро, ...)

Растворљивост у води

Способност супстанце да се раствара у води градећи хомогену смешу назива се хидратација.

Врста везеРастворљивост супстанце у водиПример
јонскауглавном растворљивевиди испод
металнанераствориве
осим ако реагују са водом
поларна ковалентнарастворљиве ако граде водоничну везуглукоза
растворљиве ако реагују са водом
иначе нерастворљивеетер
неполарна ковалентнауглавном нерастворљивебензен
неке слабо растворљивеO2
ковалентна у кристалунарастворљиведијамант

Референце

  1. Clugston M. and Fleming R. (2000). Advanced Chemistry (1st изд.). Oxford: Oxford Publishing. стр. 108.

Литература

  • Clugston M. and Fleming R. (2000). Advanced Chemistry (1st изд.). Oxford: Oxford Publishing. стр. 108.
This article is issued from Wikipedia. The text is licensed under Creative Commons - Attribution - Sharealike. Additional terms may apply for the media files.