Плод

Плод (лат. ) је репродуктивни биљни орган који се после оплођења образује из плодника.[1] Сматра се преображеним плодником који у унутрашњости затвара семе (плод је присутан само код скривеносеменица). После оплођења долази до промена у зиду плодника – он разраста и образује зид плода, перикарп (оплодница). То је засебна расплодна целина, која настаје од усплођа, односно плодних листова, (перикарпа). У њему се налази једна или више семенки (семен). Настаје након оплодње цвијета, а поред плоднице, у састав плода се укључују и други делови цвета, као чашка и цветиште. У оплођеном цвету настаје онолико плодова колико је имао плодница.[2][3]

Делови перикарпа су:

  • егзокарп (спољашњи омотач),
  • ендокарп (унутрашњи омотач) и
  • мезокарп, који се налази између њих.

Пошто плодник настаје од листова, под микроскопом се лако уочава да егзокарп потиче од епидермиса наличја, ендокарп од епидермиса лица, а мезокарп од мезофила листа.

У уобичајеној језичкој употреби, „плод“ се често поистовећује са воћем и односи се на свеже семенске структуре биљки које могу да буду слатке или киселе, и које су јестиве у сировом стању, као што су јабуке, банане, грожђе, лимуни, поморанџе, и јагоде. С друге стране, у ботаничкој употреби, „плод“ обухвата многе структуре које се нормално не називају воћем, као што су махуне пасуља, семенке кукуруза, парадајз, и зрна пшенице.[4][5] Део гљива који производи споре се исто тако назва плодоносним телом.[6]

Ботанички и кулинарски плод

Многи термини у широкој употреби за семенке и воће се не подударају са ботаничком класификацијом. У кулинарској терминологији, плод је обично било који биљни део слатког укуса, а посебно ботаничко воће; орах је било који тврди, уљасти, биљни продукт с љуском; а поврће је било који биљни продукт пријатног укуса или који је маље сладак.[7] Међутим, у ботаници, плод је зрели јајник или карпел који садржи семе, орах је тип плода а не семенка, и семе је сазрело неоплођено јаје.[8]

Примери кулинарског „поврћа“ и ораха који су ботанички плодови обухватају кукуруз, бундеве (нпр., краставац, дулек, и тикву голицу), плави патлиџан, махуне (пасуље, кикирикије, и грашкове), слатку паприку, и парадајз. Додатно, неки зачини, као што су најгвирц и чили, су плодови, ботанички гледано.[8] У контрасту с тим, рабарбара се обично назива воћем, јер се користи за прављење слатких десерата као што су пите, мада су само петељке (лисне петељке) биљке рабарбара јестиве,[9] и јестива семена голосеменица се обично називају воћем, e.g., гинко ораси и семе бора пињола.[lower-alpha 1]

Ботанички, зрана житарица, као што су кукуруз, пиринач, или пшеница, су ито тако врста плода, званог крупа. Међутим, код њих је зид плода веома танак и спојен је да покривачем семена, тако да је скоро сав јестиви садржај житарица заправо семе.[11]

Подела плодова

подела плодова
А) ПРОСТИ ПЛОДОВИ Б) СЛОЖЕНИ ПЛОДОВИ В) ЗБИРНИ ПЛОДОВИ
1. пуцајући 2. непуцајући дуд јагода
махуна а) сушни б) сочни смоква купина
мешак орашица бобица малина
љуска крупа коштуница ружа
љушчица ахенија помум
чаура шизокарпијум
чаура мерикарпијум

Плодови се деле на:

  • просте,
  • сложене и
  • посебну врсту – збирне плодове.

Прости плодови настају од тучкова једног цвета, а сложени настају од цвасти.

Збирни плодови настају од цвета који има много тучкова, при чему се од сваког тучка образује посебан плодић. Плодићи не опадају сваки за себе, већ су повезани неким делом цвета. Такви су плодови јагоде, малине, купине. Код јагоде ситне плодиће повезује разрасла цветна ложа која је сочна и јестива.

Прости плодови

Прости плодови, у зависности од тога како се семе ослобађа из плода – да ли оплодница пуца или се семе ослобађа труљењем оплоднице, могу бити:

  • пуцајући и
  • непуцајући.

Пуцајући плодови су :

  • мешак, који пуца по једном шаву (код божура, кукурека, љутића);
  • махуна, који пуца на две половине дуж шава и главног нерва (код грашка, пасуља);
  • љуска и љушчица, љуска пуца на два дела при чему се одваја средишња преграда на којој су семена; љушчица се од љуске разликује само по томе што су јој дужина и ширина исте (код шебоја, купуса);
  • чахура, која се отвара на више начина :

Непуцајући плодови могу бити:

  • сушни и
  • сочни.

Сушни непуцајући плодови имају суву оплодницу и из њих се семе ослобађа труљењем оплоднице. Њима припада:

  • орашица која може бити:
    • са тврдом, одрвенелом оплодницом (лешник, жир),
    • са длачицама за разношење ветром (маслачак),
    • са израштајима у виду кукица којим се закачињу нпр. за крзно животиње итд.
  • ахенија и крупа као посебни облици орашице; код крупе је семе срасло са плодом (кукуруз, пшеница), док код ахеније нема тог срастања (сунцокрет).
  • шизокарпијум се састоји из две срасле орашице, настале од два оплодна листића (карпела), које се после сазревања одвајају цепањем (код мркве, кукуте, кима и др.);
  • мерикарпијум такође настаје од два оплодна листића, али се кад сазри цепа на четири орашице.

Сочни непуцајући плодови имају меснату оплодницу, а семена се ослобађају њеним труљењем. У сочне плодове спадају:

Код коштунице један део оплоднице је сочан, јестив, док је други одрвенео (коштица) и у њему се налази семе. Плод коштунице имају можда најпознатије међу биљкама:

Посебан облик коштунице је плод помум, присутан код:

Помум се образује срастањем добро развијене цветне ложе и самог плода. Ендокарп помума је јако чврст и гради кућице у којима су семена.

Бобица је плод код кога су сва три слоја оплоднице сочна и имају га:

Сложени плодови настају од цвасти, али не опадају сваки за себе, него су међусобно повезани неким од делова цвасти. Тако нпр. код смокве је разрасло вретено цвасти које се увлачи унутра и носи многобројне орашице. Код дуда орашице повезује разрасло вретено и међусобно срасли, сочни цветни листићи.

Дистрибуција семена

Варијације у структурама плодова у знатној мери зависе од начина дистрибуције њиховог семена. Распростирање семена може да буде остварено помоћу животиња, експлозивном дехисценцијом, водом, или ветром.[12]

Неки плодови имају покровни слој у коме су присутни шиљци или су начичкани, било да би спречили животиње да их поједу, или да би се закачили за перје, косу или ноге животиња, те да би на тај начин користили животиње као дисперзивне агенсе. Примери таквих плодова су и .[13][14]

Слатка маса многих плодова је „намерно” привлачна за животиље, јер се семе поједеног воћа задржава у њима и „несвесно” бива пренесено и депоновано на удаљене локације (i.e., дефекацијом). Слично томе, хранљива, уљаста језгра ораха привлаче глодаре (као што су веверице), које их сакупљају у земљишту да би избегли глад током зиме, чиме се оним семенкама које остану непоједене даје шанса да проклијају и порасту у нове биљке на удаљеним локацијама од њихових родитеља.[8]

Други плодови су природно издужени и спљоштени, и тако постају танки, попут крила или хеликоптерских пропелера, e.g., плодови бреста, јавора, и лировог дрвета. Ово је један од еволуционих механизама да се повећа дисперзионо растојање од родитеља, путем ветра. Друго ветром преношено воће има мале папусе, e.g., маслачак, , .[12]

Плодови кокосове палме могу да плутају хиљадама миља у океану и тим путем шире семе. Други плодови који се могу ширити водом су и .[12]

Неки плодови избацују семе на знатна растојања (до 100 код ) путем експлозивне дехисценције или других механизама, e.g., и бризгајући краставац.[15]

Употреба

Многе стотине плодова, укључујући меснато воће (као што су јабука, киви, манго, бресква, крушка, и лубеница) су комерцијално доступни као људска храна, каоја се једе свежа или у облику џемова, мармалада и другим презервираним облицима. Плодови се исто тако користе у прерађеној храни (нпр., тортама, колачима, сладоледу, пецивима, или јогурту) или пићима, као што су воћни сокови (нпр., соко од јабуке, грожђа, или поморанџе) или алкохолним пићима (нпр., вињак, воћно пиво, или вино).[16] Плодови се исто тако користе као поклони, e.g., у облику воћних корпи и воћних аранжмана.

Многа „поврћа” у кулинарском говору су ботаничка воћа, укључујући паприку, краставац, патлиџан, боранију, бамију, дулек, тикву, парадајз, и тиквицу.[17] Плод маслине се пресује ради издвајања маслиновог уља. Зачини као што су најгвирц, црни бибер, паприка, и ванила су изведени из бобица.[18]

Нутритивна вредност

Свежи плодови генерално имају висок садржај влакана, витамина Ц, и воде.[19] Регуларна конзумација плодова је генерално повезана са умањеним ризиком од низа болести и функционалним губицима услед старења.[20][21]

Непрехрамбена употреба

Плодови су веома важан део људске хране, али имају и друге намене. Разне културе су развиле мноштво употреба плодова које нису везане за исхрану. Неки од примера су:

  • Плодови мирике садрже восак који се често користи за прављење свећа;[22]
  • Многи суви плодови се користе као декорација или у аранжманима сувог цвећа (нпр., , , лотос, , , и пшеница). орнаментално дрвеће и жбунови се обично гаје због њихових шарених плодова, укључујући каликарпу, , божиковина, , , и .[23]
  • Плодови мака су извори опијума, који садржи дроге кодеин и морфин, као и биолошки неактивну хемикалију теабаин из које се може синтетисати лек оксикодон.[24]
  • Плодови маклура се користе за одбијање бубашваба.[25]
  • Многи плодови пружају природне боје (нпр., трешња, дуд, , и орах).[26]
  • Сушени калабаси се користе као кућице за птице, шоље, декорација, судови, музички инструменти, и бокали за воду.
  • Бундеве се резбаре у Џек-о'-Лантерне за Ноћ вештица.
  • Плодови чичка или су инспирисали изум велкро састава.[27]
  • Кокосова влакна из љуски плода се користе за четке, отираче за ноге, подне плочице, изолацију, матраце, саргије, и као медијум за узгој контејнерских биљки. Љуска кокосовог плода се користи за прављење кућица за птице, чинија, шоља, музичких инструмената, и сувенира.[28]
  • Воће је често предмет слика мртве природе.

Безбедност

Ради безбедности хране, препоручује коректно руковање воћем и његовом припремом да би се умањио ризик од контаминације хране и болести изазване храном. Свеже воће и поврће треба да буде пажљиво пребрано; при складишћењу оне не треба да буде оштећено или угњечено; и исечене комаде треба чувати у фрижидеру или у леду.

Сво воће и поврће треба опрати пре употребе. Та препорука исто тако важи за плодове са кором или кожом која се не једе. То треба да буде урађено непосредно пре припреме или јела да би се избегло прерано кварење.

Воће и поврће је потребно да се чува одвојено од сирове хране као што је месо или морска храна, као и од посуђа које је дошло у контакт са сировом храном. Сво пресечено, ољуштено или кувано воће и поврће треба да буде чувано у фрижидеру. Након неког времена, штетне бактерије могу да почну да расту на њему и тиме се повећава ризик од болести узрокованих храном.[29]

Алергије

Алергије на воће сачињавају око 10 % свих алергија изазваних храном.[30][31]

Складиште

Свим плодовима користи одговарајућа њега након жетве, и код многих плодова, биљни хормон етилен узрокује сазревање. Стога је за многе плодове чување у ефикасном хладном ланцу оптималан приступ складиштењу, чији је циљ продужавање употребног века.[32]

Напомене

  1. Јестиво је и семе већине других борова, али је ситно, па се не користи у кулинарству[10]

Референце

  1. Lewis, Robert A. (2002). CRC Dictionary of Agricultural Sciences. CRC Press. ISBN 978-0-8493-2327-0.
  2. Međedović S., Maslić E., Hadžiselimović R. : Biologija 2. Svjetlost. Sarajevo: 2000.  978-9958-10-222-6.
  3. Sofradžija A., Šoljan D., Hadžiselimović R. : Biologija 1, Svjetlost. Sarajevo: 2000.  978-9958-10-686-6.
  4. Schlegel 2003, стр. 177.
  5. Mauseth 2003, стр. 271–272
  6. „Sporophore from Encyclopædia Britannica”.
  7. For a Supreme Court of the United States ruling on the matter, see Nix v. Hedden.
  8. McGee 2004, стр. 247–248
  9. McGee (2004-11-16). On Food and Cooking. стр. 367. ISBN 978-0-684-80001-1.
  10. Вукићевић, Емилија (1982), Декоративна дендрологија (2. изд.), Београд: Привредно финансијски водич, стр. 110—111
  11. Lewis (2002). CRC Dictionary of Agricultural Sciences. стр. 238. ISBN 978-0-8493-2327-0.
  12. Capon 2005, стр. 198–199
  13. Heiser 2003, стр. 93–95.
  14. Heiser (2003-04-01). Weeds in My Garden. стр. 162—164. ISBN 978-0-88192-562-3.
  15. Feldkamp 2002, стр. 634.
  16. McGee (2004-11-16). On Food and Cooking. Chapter 7: A Survey of Common Fruits. ISBN 978-0-684-80001-1.
  17. McGee (2004-11-16). On Food and Cooking. Chapter 6: A Survey of Common Vegetables. ISBN 978-0-684-80001-1.
  18. Farrell, Kenneth T. (1999). Spices, Condiments and Seasonings. Springer. стр. 17—19. ISBN 978-0-8342-1337-1.
  19. Hulme, A.C, ур. (1970). „The Biochemistry of Fruits and their Products”. 1. London & New York: Academic Press.
  20. Lim, Stephen S.; Vos, Theo; Flaxman, Abraham D.; Danaei, Goodarz; Shibuya, Kenji; Adair-Rohani, Heather; Amann, Markus; Anderson, H. Ross; Andrews, Kathryn G. (15. 12. 2012). „A comparative risk assessment of burden of disease and injury attributable to 67 risk factors and risk factor clusters in 21 regions, 1990-2010: a systematic analysis for the Global Burden of Disease Study 2010”. Lancet. 380 (9859): 2224—2260. ISSN 1474-547X. PMC 4156511. PMID 23245609. doi:10.1016/S0140-6736(12)61766-8.
  21. Wang X, Ouyang Y, Liu J, Zhu M, Zhao G, Bao W, Hu FB (2014). „Fruit and vegetable consumption and mortality from all causes, cardiovascular disease, and cancer: systematic review and dose-response meta-analysis of prospective cohort studies”. BMJ. 349 (Jul 29): g4490. PMC 4115152. PMID 25073782. doi:10.1136/bmj.g4490.
  22. Amber, K. (2001). Candlemas: Feast of Flames. Llewellyn Worldwide. стр. 155. ISBN 978-0-7387-0079-3.
  23. Adams, Denise Wiles (2004). Restoring American Gardens: An Encyclopedia of Heirloom Ornamental Plants, 1640–1940. Timber Press. ISBN 978-0-88192-619-4.
  24. Booth, Martin (1999). Opium: A History. St. Martin's Press. ISBN 978-0-312-20667-3.
  25. Cothran, James R. (2003). Gardens and Historic Plants of the Antebellum South. University of South Carolina Press. стр. 221. ISBN 978-1-57003-501-2.
  26. Adrosko, Rita J. (1971). Natural Dyes and Home Dyeing: A Practical Guide with over 150 Recipes. Courier Dover Publications. ISBN 978-0-486-22688-0.
  27. Wake, Warren (2000). Design Paradigms: A Sourcebook for Creative Visualization. John Wiley and Sons. стр. 162—163. ISBN 978-0-471-29976-9.
  28. „The Many Uses of the Coconut”. The Coconut Museum. Архивирано из оригинала на датум 6. 9. 2006. Приступљено 14. 9. 2006.
  29. „Nutrition for Everyone: Fruits and Vegetables – DNPAO – CDC”. fruitsandveggiesmatter.gov. Архивирано из оригинала на датум 9. 5. 2009.
  30. „Asthma and Allergy Foundation of America”. Aafa.org. Архивирано из оригинала на датум 6. 10. 2012. Приступљено 25. 4. 2014.
  31. Mankovitz, Roy (2010). The Wellness Project. ISBN 9780980158441. Приступљено 25. 4. 2014.
  32. Why Cold Chain for Fruits: Kohli, Pawanexh (2008). „Fruits and Vegetables Post-Harvest Care: The Basics” (PDF). Crosstree Techno-visors.

Литература

  • McGee (2004-11-16). On Food and Cooking. Chapter 6: A Survey of Common Vegetables. ISBN 978-0-684-80001-1.
  • McGee (2004-11-16). On Food and Cooking. Chapter 7: A Survey of Common Fruits. ISBN 978-0-684-80001-1.
  • Feldkamp, Susan (2002). Modern Biology. Holt, Rinehart, and Winston. стр. 634. ISBN 978-0-88192-562-3.
  • Heiser, Charles B. (2003). Weeds in My Garden: Observations on Some Misunderstood Plants. Timber Press. стр. 93—95. ISBN 978-0-88192-562-3.
  • Capon, Brian (2005). Botany for Gardeners. Timber Press. стр. 198—199. ISBN 978-0-88192-655-2.
  • Којић, М: Ботаника, Научна књига, Београд, 1989.
  • Којић, М: Физиолошка екологија културних биљака, Научна књига, Београд, 1987.
  • Маринковић, Р, Татић, Б, Блаженчић, Ј: Морфологија биљака, Београд, 1979.
  • Јанчић, Р: Сто наших најпознатијих лековитих биљака, Научна књига, Београд, 1988.
  • Јанчић, Р: Лековите биљке са кључем за одређивање, Научна књига, Београд, 1990.
  • Gollner, Adam J. (2010). The Fruit Hunters: A Story of Nature, Adventure, Commerce, and Obsession. Scribner. ISBN 978-0-7432-9695-3.
  • Watson, R. R. (2010). Preedy, V.R., ур. Bioactive Foods in Promoting Health: Fruits and Vegetables. Academic Press. ISBN 978-0-12-374628-3.
  • Wolfgang Franke: Nutzpflanzenkunde: nutzbare Gewächse der gemäßigten Breiten, Subtropen und Tropen.. 6. izdanje, Thieme. Stuttgart: 1997.  978-3-13-530406-9.
  • Jules Janick, Robert E. Paull: The Encyclopedia of Fruit and Nuts.. CABI. 2008.  978-0-85199-638-7.
  • Odilo Duarte, Robert Paull: Exotic Fruits and Nuts of the New World.. CABI. 2015.  978-1-78064-505-6.
  • James A. Duke: Handbook of Nuts: Herbal Reference Library.. CRC Press.2001.  978-0-8493-3637-9.
  • Pirc, Helmut (2015). Enzyklopädie der Wildobst- und seltenen Obstarten. Leopold Stocker Verlag. ISBN 978-3-7020-1515-2.
  • Philip A. Clarke: Aboriginal Plant Collectors.. Rosenberg. 2008.  978-1-877058-68-4.

Спољашње везе

This article is issued from Wikipedia. The text is licensed under Creative Commons - Attribution - Sharealike. Additional terms may apply for the media files.