Пенсилванија

Пенсилванија (енгл. ), званично Комонвелт Пенсилванија (енгл. ), савезна је држава САД. Налази се у регионима Великих језера, Североистока и Средњег Атлантика. Граничи са са Делавером на југоистоку, Мерилендом на југу, Западном Вирџинијом на југозападу, Охајом на западу, језерима Ири и Онтарио који чине границу са Канадом на северозападу, Њујорком на северу и Њу Џерзијем на истоку. Планине Апалачи се простиру дуж целе државе. По подацима из 2008. Пенсилванија је имала 12.448.279 становника. Пенсилванија је на 33. месту по величини, на 6. месту по броју становника и на 9. месту по густини насељености међу 50 савезних држава. Главни град је Харисбург, а највећи град је Филаделфија. Остали већи градови су Питсбург, Алентаун и Ири.


Застава

Грб
Држава САД
Проглашење за
савезну државу
  датум: 12. децембар 1787.
  поредак: 2.
ГувернерТом Волф
Површина119.283 km2
Становништво2010.
 — број ст.12.702.379
 густина ст.106,49 ст./km2
 
Званични веб-сајт

Географија

Пенсилванија је 33. држава по величини у Сједињеним Државама. Њене границе су Мејсон—Диксонова линија на југу, Круг од дванаест миља тачно на граници са Делавером, река Делавер на истоку.

Пенсилванија се граничи са 6 других држава, а то су: Њујорк на северу, Њу Џерзи на истоку, Делавер и Мериленд на југоистоку, Западна Вирџинија на југозападу и Охајо на западу.

Она има градове: Рединг, Лебанон и Ланкастер на југоистоку, Питсбург на југозападу, три града Алентаун, Бетлехем и Истон у центру (иначе познат као Lehigh Valley).

Клима

Пенсилванија има разноврсну климу, иако цела држава има хладне зиме и влажна лета.

Већи део Филаделфије има неке карактеристике влажне суптропске климе, па прекрива велики део Делавера и Мериленда на југу.

Кретањем ка планинској унутрашњости државе, клима постаје хладнија, број облачних дана се повећава. Западне области државе, посебно локације близу језера Ири, могу да приме више од 250 цм падавина годишње. Пенсилванија може бити предмет временских непогода од пролећа до лети у јесен.

Историја

Прије него што су се Европљани доселили у ове просторе, у њима су живјели припадници домаћих племена Индијанаца: Делавери, Ирокези, Сасквеханок, Шони, Ири и други.[1]

Године 1681, Чарлс II од Енглеске додијелио је ове просторе Вилијаму Пену,[2] у замјену за 20.000 фунти (сразмјерно око 30 милиона америчких долара 2007)[3]) које је дуговао његовом оцу, адмиралу Вилијаму Пену. То је била једна од највећих додјела земље појединцу у историји. Простори су названи именом Пенсилванија, што је значило „Пенове шуме“, у част адмирала Вилијама Пена. Вилијам Пен је хтио да се простор назове само Силванија, пошто се бојао да ће људи помислити да га је назвао по себи, али тадашњи краљ Енглеске Чарлс није дозволио промјену имена.

Пен је основао владу са двјема иновацијама, које су се доцније често користиле у земљама „Новог свијета“: основао је окружну комисију и загарантовао право вјероисповијести.

Будући да није имала ни злата ни сребра, Пенсилванија је, иако колонија, штампала сопствену папирну валуту у периоду од 1730. до 1764. када је ступио на снагу Закон о валути. Тај папирни новац је био познат као енгл. (дословно „колонијални папирић“).

На Првом континенталном конгресу 1774. 12 колонија је послало своје представнике.[4] Први континентални конгрес се састао у Филаделфији, гдје је и потписана Декларација о независности САД.[5] Међутим, када су британске снаге напале и заузеле град, Континентални конгрес се повукао ка западу, у Ланкастер, у Пенсилванији, гдје се поново састао у суботу, 27. септембра 1777. а потом у Јорк. Ту је написан уговор о конфедерацији, којим су 13 независних колонија постале нова нација. Касније је написан и нови устав САД, и за то је поново изабрана Филаделфија.[6]

Пенсилванија је била друга држава која је ратификовала амерички устав, 12. децембра 1787,[7] пет дана након Делавера.

Демографија

Демографија
1900.1910.1920.1930.1940.1950.1960.1970.1980.1990.2000.2010.
6.302.1157.665.1118.720.0179.631.3509.900.18010.498.01211.319.36611.793.90911.863.89511.881.64312.281.05412.702.379

Пенсилванија је имала 12.763.536 становника 2012. године. Од 2010. број становника се повећао за о,5 %.

Од људи који живе у Пенсилванији, 74,5 % је ту и рођено, 18,4 % у другој америчкој држави, 1,5 % у Puerto Rico, САД или су рођени у иностранству, а родитељи су им Американци, док је 5,6% рођено у иностранству.

81,9 % су белци, 11,3% су Црнци или Афроамериканци, 0,3 % Амерички Индијанци, 2,9% су азијског порекла, а 1,9% су остале расе (према попису из 2010. године). 5,9 % од укупног становништва је било хиспано или латино порекла (могу бити било које расе).

32,1 % деца млађа од 1. године су била мањина у Пенсилванији ( по попису из 2011. године).

Демографија Пенсилваније
Боја Бијелци Црнци ИЕ* Азијати ХП*
2000 (укупан број) 87,60% 10,71% 0,43% 2,04% 0,07%
2000 (само латино-американци) 2,74% 0,44% 0,06% 0,03% 0,02%
2005 (укупан број) 86,83% 11,20% 0,45% 2,46% 0,09%
2005 (само латино-американци) 3,52% 0,53% 0,07% 0,05% 0,02%
Раст 2000–05 (укупан број) 0,32% 5,83% 5,64% 22,23% 18,99%
Раст 2000–05 (без латино-американаца)
5,21% 2,77% 21,86% 14,13%
Раст 2000–05 (само латино-американци) 29,86% 20,24% 23,61% 45,64% 35,44%
* ИЕ означава Индијанце и Ескиме, а ХП означава Хавајчане и потомке домородаца острва Пацифика

Највећи градови

 

Извор: ?
Град Популација

Филаделфија

Питсбург
1.Филаделфија1.526.006
Алентаун

Ири
2.Питсбург305.704
3.Алентаун118.032
4.Ири101.786
5.Рединг88.082
6.Скрантон76.089
7.Бетлехем74.982
8.Ланкастер59.322
9.Харисбург49.528
10.Алтуна46.310

Референце

  1. „Индијанска племена Пенсилваније”. Accessgenealogy.com. Приступљено 8. 1. 2013.
  2. „Додјела провинције Пенсилваније”. Yale.edu. Архивирано из оригинала на датум 5. 04. 2015. Приступљено 8. 1. 2013.
  3. http://www.measuringworth.com/ Процјена вриједности
  4. „Хронологија библиотеке Конгреса од 1773. до 1774.”. Memory.loc.gov. Приступљено 8. 1. 2013.
  5. „Библиотека конгреса: Примарни документи - Декларација независности”. Loc.gov. 24. 8. 2012. Приступљено 8. 1. 2013.
  6. „Девет главних градова САД”. Senate.gov. Приступљено 8. 1. 2013.
  7. „Пенсилванија ратификовала устав 1787”. Memory.loc.gov. Приступљено 8. 1. 2013.

Спољашње везе

This article is issued from Wikipedia. The text is licensed under Creative Commons - Attribution - Sharealike. Additional terms may apply for the media files.