Паша

Паша (тур. , првобитно — „поглавар“) је титула високих војних и цивилних достојанственика у Османском царству, која се стављала иза властитог имена: Мехмед-паша, Омер-паша.

Постојала су три степена те части:

  • паша са једним тугом.[1] звао се мири-лива (бригадни генерал) у грађанској управи санџакбег;
  • паша са два туга је ферик (дивизијски генерал), цивилно беглербег (управник пашалука или ејалата);
  • паша са три туга је мушир (маршал), а капудан-паша (адмирал).

У Републици Турској титула паша се давала генералима и маршалима, али је укинута 1934. године.

У пренесеном значењу то је безобзиран, набусит господар, човек заповедничког понашања.

Неки од познатих паша су: Талат-паша, Омер-паша Латас, Мехмед-паша Соколовић, Али-паша Гусињски, Махмуд-паша Абоговић, Петар Ћуда-Мустафа-паша, Дамад Али-паша, Есад-паша Топтани, Махмуд-паша Бушатлија, Софи Синан-паша, Коџа Синан-паша, Махмуд-паша Ротља, Џелал-паша Зогољ...

Иван Јастребов пише да је велики број паша био српског порекла због чега је и српски језик на османском двору био "у моди". [2]

Литература

  • Опћа енциклопедија ЈЛЗ - Загреб 1980. године (6. том Них-Рас)

Референце

  1. Туг (тур.) је коњски реп привезан на врху копља, са златном јабуком на врху, који се носио као застава пред пашама када су путовали или ишли у бој.
  2. Јастребов, Иван (2018). Стара Србија и Албанија, pp. 438. Београд: Службени гласник.

Спољашње везе

This article is issued from Wikipedia. The text is licensed under Creative Commons - Attribution - Sharealike. Additional terms may apply for the media files.