Паприка

Паприка је род биљака из фамилије помоћница (). Природни ареал распрострањења паприке су Централна и Јужна Америка (биогеографско царство Неотропис), али се услед економског значаја и употребе у исхрани људи паприка данас узгаја у читавом свету. На простору Балкана је најпознатија и најзначајнија врста , која је у Европу стигла преко Шпаније у 16. веку.

Паприка
Паприка — стабло, цвет, плод, семе
Научна класификација
Царство:
Дивизија:
Класа:
Поткласа:
Ред:
Породица:
Род:

Паприка се користи као поврће, зачин и лек. Користи се свежа, конзервирана (туршија), сува или сува млевена (или „туцана“).

Род паприка обухвата једногодишње биљке, висине до 1 . Листови паприке су јајасти са зашиљеним врхом. Цвета у мају, а цветови су бели, црвени, светложути или љубичасти. Плод је купаст или лоптаст. Мирис и укус плода (благ, сладак до папрено љут) зависи од сорте и зрелости. Дуж нерава постоје жлезде које синтетишу алкалоид капсаицин („одговоран“ за љутину и лековитост паприке). Основни број хромозома је x=12[1].

Имена паприке

Постоји мноштво имена за плод појединих сорти паприке. Најпознатија су паприка, пфеферони, чили. Чили је назив за неколико врста и сорти паприке које се на територији Мексика узгајају још од 3000. године п. н. е.[2]

Систематика и географија рода

Род обухвата око 25 врста. Постоји претпоставка да је број врста још већи и да ће се детаљнијим истраживањима Неотрописа описати и нове врсте.[3] Један од проблема класификовања врста унутар рода је питање сродности три од укупно четири гајене врсте ( и ). Поједини аутори их сматрају одвојеним сестринским врстама[3], док [4] сматра да је статус посебних врста нелегитиман.

Научно име врсте Распрострањење
L., 1753Северна Колумбија и јужни део САД
L., 1767Аргентина, Боливија, Бразил, Парагвај, Перу
Hunz., 1969Бразил
Sendt., 1846југ Бразила
Heiser & Smith, 1958Боливија
Hunz., 1950Аргентина, Боливија, Парагвај
Jacq., 1777цео Неотропис
(Rusby) Hunz., 1956Боливија, Перу
(Hiern) Hunz., 1956југ Бразила
(Miers) O.K., 1891Колумбија
Bitter, 1920југоисток Бразила
Hunz., 1950Аргентина, Боливија
Barboza & Bianchetti, 2005Бразил
Hunz., 1956Еквадор
(Dammer) Hunz., 1956Колумбија, Еквадор
(Miers) O.K., 1891Еквадор
Barboza & Bianchetti, 2005Бразил
(Greenm.) Morton & Standley, 1940Мексико, Гватемала
(Dunal) O.K., 1891Бразил
(Rusby) Hunz., 1956Аргентина, Боливија, Парагвај
Mart ex. Sendt, 1846југ Бразила
Sendt., 1846Колумбија, североисток Бразила, Венецуела
Barboza & Bianchetti, 2005Бразил
Heiser & Smith, 1956југ Бразила
Ruiz & Pav., 1794цео Неотропис
Hunz., 1961Перу
Sendt., 1846Аргентина, југ Бразила, југоисток Парагваја
Eshbaugh, Smith & Nickrent, 1983Перу
Sendt., 1846југ Бразила ., Север Аргентине

Референце

  1. Csilléry, G. Pepper taxonomy and the botanical description of the species. Acta Agronomica Hungarica 54 (2):151-166.
  2. Gil-Jurado, A. T., Il senso del chile e del piccante: dalla traduzione culturale alla rappresentazione visiva in (G. Manetti, ed.), Semiofood: Communication and Culture of Meal, Centro Scientifico Editore, Torino, Italy, 2006:34-58
  3. Eshbaugh, W.H. 1993. Peppers: History and Exploitation of a Serendipitous New Crop Discovery. In: Janick, J. & Simon, J.E. (Ed.) New Crops, pp 132-139. Wiley: New York. Online Version, Приступљено 17. 4. 2013.
  4. Pickersgill, B. 1988. The genus Capsicum: a multidisciplinary approach to the taxonomy of cultivated and wild plants. Biol. Zentralbl. 107 (4): 381-389
This article is issued from Wikipedia. The text is licensed under Creative Commons - Attribution - Sharealike. Additional terms may apply for the media files.