Округ (Сједињене Америчке Државе)

У Сједињеним Државама, округ (енгл. ) је јединица територијалне поделе државе (или савезне територије), којој је обично додељен одређени степен локалне самоуправе. Израз „округ“ се користи у 48 од 50 држава; Луизијана је подељена у парохије а Аљаска је подељена на општине.[1] Влада Сједињених Држава парохије и општине, као и неке независне градове, који нису делови округа посматра као „еквиваленте округа“. Постоји 3.033 организована округа или еквивалента округа у Сједињеним Државама, по подацима из 2007.[2]

Овлашћења округа проистичу из државних закона и у великој мери се разликују.[3] У неким државама, укључујући Конектикат и Роуд Ајланд,[4][5] окрузи представљају географске ентитете, али немају управна овлашћења. На другој крајности, окрузи Мериленда и еквивалент округа Град Балтимор управљају готово свим службама укључујући јавно образовање, мада држава задржава активна надзорна овлашћења над многим од ових услуга.[6]

Просечан број округа по држави је 62. Држава са највише округа је Тексас, са 254, а најмање округа има Делавер, само три. По Попису из 2000. године, просечан број становника округа је око 100.000. Најнасељенији је округ Лос Анђелес у Калифорнији, са процењених 9.880.000 становника (пописна процена из 2009), што га чини насељенијим од свих америчких савезних држава изузев осам најнасељенијих. Округ са најмање становника је Округ Ловинг, Тексас, са 82 становника по попису из 2010.

Имена округа

Окрузи Сједињених Држава су најчешће добили имена по људима, географским особинама, местима у другим савезним државама или страним земљама, домородачким племенима или животињама. Постоји доста округа чија имена су француског или шпанског порекла.[7]

Окрузи су најчешће добили имена по људима, често државницима или раним досељеницима, по којима је име добило 2.100 од 3.140 округа. Најчешће име округа, које се понавља 31 пут је Округ Вашингтон, по првом председнику Сједињених Држава, Џорџу Вашингтону. Следи Округ Џеферсон по Томасу Џеферсону, који се јавља 27 пута. Најскорији председник САД по коме је назван округ је Ворен Г. Хардинг, што осликава успоравање настајања нових округа од кад су Нови Мексико и Аризона постали државе 1912. године. Најчешћа имена округа која не потичу од председника су Френклин (25), Клеј (18), и Монтгомери (18).

Након људи, најчешћи извор за имена округа су географске особине и локације, а неки окрузи су добили имена и по окрузима у другим савезним државама, или по местима у страним државама као што је Уједињено Краљевство. Најчешће географско име округа је Лејк (језеро). Неки окрузи су добили имена по домородачким племенима или животињама, а доста имена има француско или шпанско порекло,[7] као што је Округ Маркет по француском мисионару оцу Жаку Маркету.

Број еквивалената округа по држави

У просеку постоји 62,8 округа по држави, а и медијана износи 62 округа по држави (уљкучујући Дистрикт Колумбију), где Њујорк са 62 округа представља медијану за Сједињене Државе (50% савезних држава има више од 62 и 50% њих има мање од 62 округа). Држава са најмање округа је Делавер (3), мада је Делавер јединствен међу савезним државама по томе што је сваки округ подељен у јединице које се зову „стотинама“ (енгл. ). Држава са највише округа је Тексас, који има 254 округа.[8]

Савезне државе на југу и средњем западу САД начелно имају више округа него савезне државе на западу или североистоку, јер многе североисточне државе немају довољно велику територију да би биле подељене на велики број округа, а многе западне државе нису биле довољно густо насељене у доба када су окрузи настајали.

Број округаСавезна државаПриближан просечан број становника по округу
254Тексас98.000
159Џорџија62.000
134Вирџинија (95 округа и 39 градова),[9]59.000
120Кентаки36.000
115Мисури (114 округа и један град)52.000
105Канзас27.000
102Илиноис126.000
100Северна Каролина94.000
99Ајова31.000
95Тенеси66.000
93Небраска19.000
92Индијана70.000
88Охајо131.000
87Минесота52.000
83Мичиген120.000
82Мисисипи36.000
77Оклахома48.000
75Арканзас39.000
72Висконсин79.000
67Пенсилванија188.000
67Флорида277.000
67Алабама70.000
66Јужна Дакота12.000
64Луизијана (парохије)70.000
64Колорадо79.000
62Њујорк315.000
58Калифорнија637.000
56Монтана17.000
55Западна Вирџинија33.000
53Северна Дакота12.000
46Јужна Каролина99.000
44Ајдахо35.000
39Вашингтон171.000
36Орегон98.000
33Нови Мексико61.000
29Јута96.000
24Мериленд (23 округа и један град)237.000
23Вајоминг24.000
21Њу Џерзи415.000
18Аљаска (општине)34.000
17Невада (16 округа и један град)155.000
16Мејн82.000
15Аризона440.000
14Вермонт44.000
14Масачусетс471.000
10Њу Хемпшир132.000
8Конектикат440.000
5Роуд Ајланд211.000
5Хаваји259.000
3Делавер295.000
1Дистрикт Колумбија600.000

Извор:[1]

Референце

  1. „An Overview of County Government”. National Association of Counties. Архивирано из оригинала на датум 17. 04. 2013. Приступљено 22. 02. 2011.
  2. „Local Governments and Public School Systems by Type and State: 2007”. Приступљено 27. 02. 2012.
  3. Osborne M. Reynolds, Jr., Handbook of Local Government Law, 2nd ed. (St. Paul, MN: West Group, 2001), 26.
  4. „Connecticut State Register and Manual, Section VI: Counties”. Connecticut Secretary of the State. Архивирано из оригинала на датум 27. 11. 2011. Приступљено 23. 1. 2010. »THERE ARE NO COUNTY SEATS IN CONNECTICUT. County government was abolished effective October 1, 1960; counties continue only as geographical subdivisions.«
  5. „Facts & History”. Приступљено 23. 01. 2010. »Rhode Island has no county government. It is divided into 39 municipalities each having its own form of local government.«
  6. „Direct links to all 24 Maryland Local Education Agencies' web sites”. Приступљено 22. 01. 2011.
  7. Kane & Aike 2004, стр. vii-xii
  8. „How Many Counties are in Your State?”. Click and Learn. Архивирано из оригинала на датум 22. 04. 2009. Приступљено 26. 08. 2009.
  9. Counties: Geography of Virginia, Приступљено 17. 4. 2013.

Литература

Спољашње везе

This article is issued from Wikipedia. The text is licensed under Creative Commons - Attribution - Sharealike. Additional terms may apply for the media files.