Нова Француска

Нова Француска (франц. ) је подручје у Сјеверној Америци који је колонизовала Француска око 1534, када је Жак Картје истраживао ријеку Сен Лорен до предаје читаве колоније Великој Британији и Шпанији. На свом територијалном врхунцу 1712. године, прије споразума у Утрехту, територија се простирала од Њуфаундленда до Стеновитих планина, те од Хадсоновог до Мексичког залива. Територија је била подијељена у пет колонија, од којих је свака имала своју властиту управу: Канада, Акадија, Хадсонов залив, Њуфаундленд (Пласентија)[1] и Луизијана. Споразумом из Утрехта Француска је изгубила колоније Аркадију, Хадсонов залив и Њуфаундленд, док је уместо Акадије успостављена нова колонија Ил Ројал (франц. ).[2][3]

Вицекраљевство Нова Француска
Vice-royauté de Nouvelle-France
Застава
Грб
Крилатица: Montjoie Saint Denis!
Химна
Marche Henri IV

Нова Француска 1534-1763.
Географија
Континент Северна Америка
Главни град Квебек
Друштво
Службени језик Француски
Религија Католицизам
Политика
Облик државе Вицекраљевство
  Краљ Француске Франсоа I (први)
Луј XV (последњи)
  Вицекраљ Жак Картије (први)
Пјер де Риго (последњи)
Географске и друге карактеристике
Површина  
  укупно 8.000.000 ²
Валута Нова француска лира
Земље претходнице и наследнице
Нове Француске
Претходнице: Наследнице:
Провинција Квебек
Нова Шкотска
Њуфаундленд
Луизијана

Референце

  1. , Приступљено 15. 4. 2013.
  2. Johnston 2001, стр. 8-9.
  3. Архивирано на сајту (август 6, 2009) (на језику: енглески), Приступљено 15. 4. 2013.

Литература

Спољашње везе

This article is issued from Wikipedia. The text is licensed under Creative Commons - Attribution - Sharealike. Additional terms may apply for the media files.