Нитрат

Нитрати () су једињења која у себи садрже јон .

Структура нитрата ()

Сви нитрати () садрже јон. Атом азота је у стању хибридизације . Хибридизоване орбитале граде σ везе са три атома кисеоника. Све N-O везе су исте дужине. Њихова дужина износи 124, а угао између њих 120°.

Општи подаци

Нитрати () су кристалне супстанције, растворљиве у води (изузеци су малобројни базни нитрати), имају јако оксидационо дејство. Ипак у растворима не поседују те особине.[1][2]

Нитрати се добијају услед реакције: азотна киселина + метал или оксид/хидрид/карбид метала.

У природи се могу јавити у облику минерал.

Нитрати налазе примену као минерална ђубрива, експлозивни материјали, у продукцији боја и у медицини.

За естре азотне киселине() уместо имена „нитрат(V) једињења“ (нпр. нитрат() целулозе) често се користи не баш исправан назив „нитроједињење“ (нпр. нитроцелулоза)

Примери

Референце

  1. Lide David R., ур. (2006). CRC Handbook of Chemistry and Physics (87th изд.). Boca Raton, FL: CRC Press. ISBN 978-0-8493-0487-3.
  2. Susan Budavari, ур. (2001). The Merck Index: An Encyclopedia of Chemicals, Drugs, and Biologicals (13th изд.). Merck Publishing. ISBN 0911910131.

Спољашње везе

    This article is issued from Wikipedia. The text is licensed under Creative Commons - Attribution - Sharealike. Additional terms may apply for the media files.