Немачка марка

Немачка марка ( , скраћ. ), бивша је званична валута Западне Немачке, као и уједињене Немачке у периоду од 1990. до усвајања евра почетком 2002. Немачка марка је први пут издавана за време савезничке окупације Немачке 1948. чиме је заменила рајхмарку.

Једној марки је одговарало 100 фенинга. Међународна ознака валуте за немачку марку је . На Косову и Метохији и Црној Гори немачка марка је привремено била коришћена као званична валута, док су званичне валуте Босне и Херцеговине, конвертибилна марка, и Бугарске, лев, биле исте вредности као немачка марка.

Историја

Марку је први пут издала Банка немачких покрајина (), да би 1957. издавање преузела Немачка савезна банка.

У совјетском окупационом појасу тј. Источној Немачкој се ова валута о периоду од 1948. до 1964. звала исто немачка марка, да би од 1964. променила име у (). Од 1968. до 1990. поново променила име, али овог пута у .

Немачка марка је званично изгубила статус самосталне валуте 1. јануара 1999. увођењем евра. До почетка 2002. марке су и даље биле званично средство плаћања. Од 2002. у Бундесбанци и њеним филијалама марка може бити бесплатно и временски неограничено промењена за евро. Такође велики део трговачких установа је примао марке до 28. фебруара 2002.

Немачка савезна банка је дала изјаву да је до 25. септембра 2005. није замењено око 45% кованица, што је негде око 7,24 милијарде марака, док само 3% новчаница није промењено тј. 7,59 милијарди марака, од чега је већина новчаница била вредности 10 марака тј. 76,5 милиона марака.

Марка се издавала у кованом новцу и новчаницама. Постојале су четири серије новчаница. Ковани новац је издаван од стране министарства финансија, тако да је сав приход од њега ишао на адресу министарства.

Ковани новац

Знак Време издавања Место ковања
од до
А 1948 1952 Берлин
1990 1996
2001
Д 1948 2001 Минхен
Ф 1948 2001 Штутгарт
Г 1948 2001 Карлсруе
Ј 1948 2001 Хамбург

Номиналне вредности:
1 фенинг, ковано од 1948.
2 фенинга, ковано од 1950.
5 фенинга, ковано од 1949.
10 фенинга, ковано од 1949.
50 фенинга, ковано од 1949.
1 марка, ковано 1950. и од 1954.
2 марке, ковано 1951. и од 1957.
5 марака, ковано 1951. и од 1956.

Занимљивости

Са производњом новог кованог новца од 50 фенинга ковница у Карлсруеу је 1949. г почела са натписом «». Иако се натпис 1950. променио у «» ковница је и даље производила новац с пређашњим натписом. Док се грешка није приметила исковано је 30.000 кованица. Иако је тај натпис био погрешан, новац није повучен са тржишта, него се номално користио, тако да је такав ковани новац данас тражен и да се за њега може добити до 700 €.


Ретке кованице које су исто тако тражене:

  • Ковани новац вредан 2 фенинга из 1968. (Ј) из Хамбурга
  • Ковани новац вредан 10 фенинга из 1967. (Г) из Карлсруеа
  • Ковани новац вредан 1 из 1956. (Г) из Карлсруеа
  • Ковани новац вредан 5 из 1958. (Ј) из Хамбурга


На полеђини кованице од 2 се налазе особе из немачке историје:

Новчанице прве и друге серије

Прва серија новчаница издата је 1948. године поводом реформе Немачке банке. Амерички долар је био пример за формат нових новчаница. Вредност новчанице се 24. јуна 1948. проширила на сва три западна дела Берлина. Те новчанице су добиле жиг са словом Б. Другу серију је такође издала . Новчанице (10 и 20 марака) су делимично идентичне са првом серијом, али исто тако постоје потпуно различите новчанице (20 и 50 марака) у овој серији.

Постојале су новчанице следеће номиналне вредности:

  • 5 фенинга
  • 10 фенинга
  • 50 фенинга
  • 1
  • 2
  • 5
  • 10
  • 20
  • 50
  • 100

Трећа серија

Трећу серију (1960—1965) издала је Немачка савезна банка. Изглед се знатно разликовао од претходних новчаница, које су више личиле на привремене новчанице. Ова серија је садржавала уметничка дела слика портрета која су стварали немачки сликари. Ово је прва серија немачких новчаница које су садржавале водени жиг. Да би се избегла политичка дискусија ради насликаних лица и слика, свесно се приказало само јако старе слике на предњој страни и традиционалне симболе као грб, лист храста и симболичне грађевине на задњој страни. Ова серија је важила до почетка 1995. године.

  • 5 марака
    • Предња страна: млада Венецијанка (по слици Албрехта Дирера)
    • Задња страна: храстов лист
    • Прво издавање: 6. мај 1963.
  • 10 марака
    • Предња страна: портрет младића (по слици Албрехта Дирера или Антона Нојпауера)
    • Задња страна: једрењак
    • Прво издавање: 21. октобар 1963.
  • 20 марака
  • 50 марака
    • Предња страна: потрет младића (по слици једног непознатог сликара Бартела Беама, оригинал слике се може видети у Фракфурту)
    • Задња страна: Холстентор у Либеку
    • Прво издавање: 18. јуни 1962.
  • 100 марака
    • Предња страна: космограф Себастијан Минстер, (по слици Кристофа Амбергера)
    • Задња страна: орао са раширеним крилима (Грб СР Немачке)
    • Прво издавање: 26. фебруар 1962.
  • 500 марака
    • Предња страна: портрет младића (по слици Ханса Малера)
    • Задња страна: дворац Елц
    • Прво издавање: 26. април 1965.
  • 1000 Марака
    • Предња страна: вероватно астроном Јоханес Шејринг, (по слици Луке Кранаха старијег)
    • Задња страна: катедрала у Лимбургу
    • Прво издавање: 27. јул 1964.

Четврта серија

Четврта и последња серија се издавала од 1989. Нова серија била је потребна ради техничког напретка. Ова серија је садржавала портрете знаменитих немачких личности. Фалсификовање старих новчаница је било све лакше, тако да су у нове новчанице уграђене заштитни жигови, који знатно отежавају фалсификовање.

Упадљиво је да код избора слика, које опет приказују људе, равнотежу између мушког и женског пола, веру, и људе из различитих поља рада (књижевност, музика, природна наука, духовна науку). Задња страна новчанице приказује слику из радног поља и окружења лица на предњој страни.

  • 20 Марака
    • Предња страна: Анете фон Дросте-Хилсхоф, у позадини стари део Мерсбурга
    • Задња страна: перо за писање и Буква
    • Прво издавање: 30. март 1992.
  • 50 Марака
    • Предња страна: Балтазар Нојман, у позадини зграде старог Вирцбурга
    • Задња страна: Опатије Нересхајим, капеле у Кицингену
    • Прво издавање: 30. септембар 1991.
    • Прво издавање (новчанице са тзв. Кинеграмом сигурношћу): 2. фебруар 1998.
  • 100 Марака
    • Предња страна: Клара Шуман, у позадини зграде старог Лајпцига, њеног родног места, које је прекривено са лиром
    • Задња страна: Клавир и Хоцов конзерваторијум у Франкфурту на Мајни
    • Прво издавање: 1. октобар 1990.
    • Прво издавање (новчанице са тзв. Кинеграм сигурношћу): 1. август 1997.
  • 200 Марака
    • Предња страна: Паул Ерлих, у позадини зграде старог Франкфурт на Мајни; хемијска формула поред његовог портрета, симболизује његове битна открића као добитника Нобелове награде.
    • Задња страна: микроскоп и Ескулапов штап, окружен једноставним структурама станица
    • Прво издавање: 1. октобар 1990.
    • Прво издавање (новчанице са тзв. Кинеграмом сигурношћу): 1. август 1997
  • 500 Марака
    • Предња страна: Марија Сибилија Меријан и инсект, у позадини зграде старог Нирнберга.
    • Задња страна: Гусеница и лептир врсте
    • Прво издавање: 27. октобар 1992.
  • 1000 Марака
    • Предња страна: Браћа Грим, у позадини зграде старог Касела.
    • Задња страна:Немачки речник и краљевска библиотека у Берлину
    • Прво издавање: 27. октобар 1992.

Специјално издање марке из 2001. године

Дана 26. јула 2001. Немачка савезна банка, уз дозволу Немачке владе, издаје у спомен марке златну кованицу по узору на ону последњу из 1999. у вредности од 1 марке. Разликује се само у потпису, уместо пише .

Прерачунавање марке

Марка је и након увођења евра остала у сећању јер се и дан данас користи за прерачунавање. Студија из септембра 2004. године је добила резултат да 66% грађана СР Немачке цене Евра прерачунавају се преко марке. То се може објаснити тиме што је однос евра према марки био 1 ЕВРО = 1,95583 , тако да се лако може рачунати са 1 ЕУР = 2 .

Курс према америчком долару

Немачка марка је 19. априла 1995. имала вредност од 1$ = 1,3620 (1 евро = 1,4360). То је било најбоље стање према америчком долару, а од 3. априла 1956. до 9. априла 1956. курс је био 1$ = 4,2161 (1 евро = 0,4639). То је било најлошије стање према долару.

Литература

Спољашње везе

This article is issued from Wikipedia. The text is licensed under Creative Commons - Attribution - Sharealike. Additional terms may apply for the media files.