Народна Република Тува

Народна Република Тува (тув. , 19211944) је била држава на територији бивше Руске Империје која је данас позната под називом Република Тива у данашњој Руској Федерацији.

Народна Република Тува
Тьʙа Arat Respuʙlika
Тувинская Народная Республика
Застава
Грб

Географија
Континент Азија
Главни град Кизил
Друштво
Службени језик тувански и руски
Религија Тибетански будизам
Шаманизам
Политика
Облик државе Народна република
Владари  
  Председник Кертек Тока
  Премијер Салчак Тока
Историја
Постојање  
  Оснивање 1921.
  Укидање 1944.
Географске и друге карактеристике
Површина  
  укупно 170.500 ²
Становништво 95.400 (1944)
Валута Туванска акша
Земље претходнице и наследнице
Туве
Претходнице: Наследнице:
Република Кина Туванска Аутономна Област
Портал:Историја

Историја

Након што је Руски грађански рат почео да се примиче крају, јединице Црвене армије ушле су у Туву јануара 1920. године. Месни бољшевици су, под покровитељством совјетске Русије, 14. августа 1921. године прогласили Народну Републику Туву. Службено име републике је до 1926. године било Тану Тува. Ову земљу током њеног постојања ниједна земља осим Совјетског Савеза није званично признала, иако се појављивала уцртана на мапама у разним светским атласима.

Први премијер Туве, Дондук Кулар из Туванске народне револуционарне партије (ТНРП), прогласио је будизам државом религијом. Такође је настојао ограничити долазак колониста из Русије и успоставити односе са НР Монголијом. Совјетска влада је сузбила ове покушаје, након што је од 1930. године на власт у Туви дошла група бољшевика оданих Совјетском Савезу. Након тога је извршена чистка 1/3 партијског чланства и колективизација земље. Године 1932, Салчак Тока је постао генерални секретар ТНРП-а и остао све до смрти 1973. године.

НР Тува је ушла у Други светски рат као савезник Совјетског Савеза, 25. јуна 1941. године. На захтев туванског хурала (скупштине), Тува је постала део Совјетског Савеза 11. октобра 1944. године. Президијум врховног совјета Совјетског Савеза ју је затим формирао као Туванску Аутономну Област, унутар Руске СФСР.

Десетог октобра 1961. године, Тува је са статуса аутономне области уздигнута на статус аутономне покрајине. Године 1992., преименована је у Републику Тиву, аутономну републику унутар Руске Федерације.

Челници Партије

  • Генерални секретар
    • Нимачијан (1921. — 1923.)
    • Лобсанг-Осур (1923)
  • Председник
    • Ојун Курседиј (9. јул 1923. — 15. март 1924.)
  • Генерални секретар
    • Шагдир (април 1924. — јануар 1926.)
  • Први секретар
    • Монгуш Бујан-Бадјиргиј (јануар 1926. — фебруар 1927.)
    • Соднам Балчир Амбин-Нојон (фебруар 1927. — јануар 1929.)
    • Иргит Шагдиржап (јануар 1929. — март 1952.)
  • Генерални секретар
    • Салчак Тока (6. март 1932. — 11. октобар 1944.)

Спољашње везе

This article is issued from Wikipedia. The text is licensed under Creative Commons - Attribution - Sharealike. Additional terms may apply for the media files.