Молдавска Совјетска Социјалистичка Република

Молдавска Совјетска Социјалистичка Република (молд. ; рус. ) је била једна од 15 република Савеза Совјетских Социјалистичких Република.


Застава
Грб
Химна: Химна Молдавске ССР
Главни градКишињев
Службени језикруски језик и молдавски
Владавина
Историја
Стварање и независност
  Оснивање2. августа 1940.
  У саставу Совјетског Савеза од28. јуна 1940. (90%); 12. октобра 1924.
  Независност од Совјетског Савеза од27. августа 1991.
Географија
Површина
  укупно33.843 km2(Девета у СССР)
  вода (%)-
Становништво
  1989.4.337.600(Четрнаеста у СССР)
  густина128,17 ст./km2
Економија
ВалутаСовјетска рубља
Остале информације
Временска зона +3
Интернет домен

Молдавска ССР је одликована
Орденом Лењина
Овај чланак је део серије о историји Молдавије
Историја Молдавије

Формирана је 2. августа 1940. године од делова Бесарабије, регије анексиране од Румуније 28. јуна исте године, и Молдавске АССР, аутономне републике у склопу Украјинске ССР.[1][lower-alpha 1] Мање од годину дана касније, јула 1941, Румунија је уз помоћ своје савезнице Немачке из Другог светског рата успела да поврати анексирану територију, али ју је поново изгубила када ју је Црвена армија 1944. избацила из ње. Са рестаурацијом совјетске власти, Молдавија је била подвргнута масовној миграцији Руса и Украјинаца, нарочито у индустријске центре дуж источне обале Дњестра.[2][lower-alpha 2] Упоредо с тим, совјетске власти посветиле су се интерграцији Молдавије у Совјетски Савез, промовишући њену уникатну културу и истичући разлике у односу на румунску.[4] Стекла је независност 27. августа 1991. године доношењем Декларације о независности.[5]

Председници

  • Председник Президијума врховног совјета
    • Фјодор Бровко (2. август 1940. – 29. март 1951; у егзилу у Руска СФСРРуској СФСР од јуна 1941. до августа 1944.)
    • Иван Кодица (29. март 1951. – 5. април 1963.)
    • Кирил Иљашенко (5. април 1963. – 10. април 1980.)
    • Иван Калин (10. април 1980. – 24. децембар 1985.)
    • Александар Мокану (24. децембар 1985. – 29. јул 1989.)
    • Мирча Снегур (29. јул 1989. – 27. април 1990.)
  • Председник Врховног совјета
    • Мирча Снегур (27. април 1990. – 3. септембар 1990.)

Премијери

  • Председник Већа народних комесара
    • Тихон Константинов (2. август 1940. – 17. април 1945.; у егзилу у Руској СФСР од јуна 1941. до августа 1944.)
    • Николај Ковал (17. април 1945. – 4. април 1946.)
    • Герасим Руд (5. јануар 1946. – 4. април 1946.)
  • Председник Већа министара
    • Герасим Руд (4. април 1946. – 23. јануар 1958.)
    • Александар Диордица (23. јануар 1958. – 15. април 1970.)
    • Пјотр Паскар (15. април 1970. – 1. август 1976.)
    • Семјон Гросу (1. август 1976. – 30. децембар 1980.)
    • Иван Устијан (30. децембар 1980. – 24. децембар 1985.)
    • Иван Калин (24. децембар 1985. – 10. јануар 1990.)
    • Пјотр Паскар (10. јануар 1990. – 26. мај 1990.)[6]

Напомене

  1. Северна Буковина и Бесарабија биле су присаједињене Украјинској ССР и новоформираној Молдавској ССР. Од северне Буковине Украјина је анексирала Хотински рејон, а од јужне Акерман (Белгород Дњестровски) и Исмаилски рејон; што је чинило 5.000 квадратних миља и популацију у износу од 1.050.000 лица према попису из 1940. Нова Молдавска ССР република настала је 1940. од бивше МАССР у склопу СССР од преосталог дела Бесарабије, што је укључивало 11.200 квадратних миља и популацију у износу од 2.100.000 лица.[1]
  2. У међувремену, залагањем совјетског вође Јосифа Стаљина, Молдавској ССР придодата је обала дуж реке Дњестар углавном настањена руским и украјинским живљем ради успостављања бројчане равнотеже са аутохтоним становништвом.[3]

Референце

  1. , н. д., 37
  2. , н. д., 22
  3. , н. д., 73
  4. , н. д., 65
  5. , н. д., 339
  6. Moldova, Приступљено 13. 4. 2013.

Литература

  • (приредили ),

Види још

This article is issued from Wikipedia. The text is licensed under Creative Commons - Attribution - Sharealike. Additional terms may apply for the media files.