Мокраћа

Мокраћа или урин, колоквијално пишаћа, јесте течна отпадна материја, која је производ деловања бубрега током процеса филтрације крви. Из тела излази помоћу процеса који се назива мокрење. Већина xемијских састава који долазе у контакт са организмом могу се детектовати у мокраћи, као и неки биолошки састави који могу бити показатељи здравственог стања у организму.

Мокраћа се пранципално састоји од воде и уреае. Други битни састојак мокраће је креатинин, који се дозира у крви и у мокраћи како би се оценио рад бубрега. Овај метод се утврђује клеренсом кретинина, који утврђује да ли пацијент има проблем са бубрезима, као и стадијyм болести.

Производња

Крв из артерије улази у бубрег кроз бубрезне артерије, артеробуларне артерије све до афернентну артериолу да би се на крају нашла у самом средисту бубрега: гломерула, који се налази унутар нефронима. Један бубрег садржи хиљаду нефронима. Свакога дана бубрези филтрирају 180л крви и стварају између 1 500mл чисте мокраће. У гломерулима крв је филтрирана осмозки: Крв се одваја од воде, биолоских и минералних материја. Примитивни урин се креће кроз систем цевчица (проксимална тубула, Xелнина петља, дистална тубула) где је обогаћена различитим минералним и биолоским састојцима који је организам скупио (вода, глукоза, а посебно минерлна сол).

Феномен излуцивања и реабсорбације, котролисана је различитим хормонима: антидиуретски хормони, кортизол и Ренин-ангиотензин, који је у саставу Ренин-ангиотензин система. Целокупна мокраћа је груписана у Белиновој туби све до бубрезних цасица па до уретре. Притом се прелива у бесици. Када је бешика пуна до једног нивоа, нагон за мокрење се шаље до мозга како би се испразнила у виду мокрења.

Количина

Продукција урина је непрестана, у једном дану човек призведе око 1,5 до 2л урина (Диуреза) Током живота цовек призведе 40 000 литара мокрање, од које може да се напуни базен.

Аномалије

Појачана диуреза (преко 2 ) зове се Полиурија. Смањена диуреза (испод 0,5 ) зове се олигурија. Анурија представља мању количину, излученог урина, од 100 , у току 24 .

Паруресија или ’’стидљива бешика" је фобија од које особе не могу да мокре у присуству других особа.

Састав

Урин се састоји од 30 000 xемиских састава. (количина састојака је код особе без анималија)

Анормалне појаве у урину

    • Хемоглобин (говоримо о хемоглубинурији)
    • Црвена крвна зрнца (говоримо о хематурији)
    • Протеини (говоримо о протеинурији)
    • Глукоза (говоримо о гликозурији)
    • Албумини (говоримо о албуминирији)
    • Порфирин ( говоримо о порфирији)
    • Кетонско тело (У случају великог напора или дијабетеса)
    • Дериват фениланалина (говоримо о фенилкетонурији)

ПАЖЊА неки од ових супстанци се могу наћи у виду трагова, што не мора да значи да се ради о болести, све док је ниво једињења на нормали.


Урин је стерилна течност, све док не дође до уринарне инфекције и нема мирис. Стерилност урина је јако релативна. Све док су леукоцити <10 000/ml и бацили 1 000/ml, мокраћа остаје стерилна, изнад овог броја говоримо о уринарној инфекцији. После елиминације урина, може се осетити јак мирис, пранципално због декомпозиције уреаеамонијака и нитрата а и различитих бактерија.

Пш вредност урина варира између 4,6 и 8. Већином је кисела тако да је вредност испод 7. Особе које болују од хиперурикемије (велика киселост мокраће) може доћи до стварања камена у бубрегу, уретре или бешици.

Боја

Код здраве особе, боја мокраће је жућкасто ћилибарска. Посветљује у зависности од њене хидратације која варира током дана и током активности.

Различите храњиве субстанце могу променити боју мокраће.

У ком случају да је мокраћа учестало 100% безбојна, требало би се посаветовати са лекаром, јел се може радети о дијабетису или инсипни дијабетес.

Мирис

У почетку мокраћа нема мирис, све док се не ослободи амонијака. У ком случају да се осети мирис амонијака у почетку мокрења, то је првобитан знак уринарних инфекција.

Мирис урина може бити промењен козумирањем неке врсте хране, као на пример шпаргла, која може дати јак мирис урину.

Анализа

Како би се контролисао рад уринарног система, доктор може преписати анализу урина и њене параметре као и потрази за герме. Заједно са вађењем крви доктор може уочити различите проблеме у организму и његово излечење.

Већина лабораторија користи колорични тест, довољно је ставити неколико капи течности теста у урин и ако се боја драстично промени тест је позитиван. Понекад је мокраћа праћена под микроскопом како би се уочили, кристали, каменац и остала штетна једињења.

Коришћење

    • Астеци су је користили за чишћење ране и спречавању инфекције.
    • До XIX века, људи су користили мокраћу као сапун због њене велике концентрације амонијака.
    • Неки људи пију њихов урин, поготово јутарњи због његове концентрације, неки терапеути мисле да имају добротворна дејства.
    • сексуална егзитација, уролагнија
This article is issued from Wikipedia. The text is licensed under Creative Commons - Attribution - Sharealike. Additional terms may apply for the media files.