Мозир

Мозир (блр. ; рус. ) град је у Белорусији, центар истоименог рејона у Гомељској области. Налази се на реци Припјат, 210 км источно од Пинска, 220 км југоисточно од Минска и око 100 км северозападно од Чернобиља. Заједно са приградским насељем Калинковичи које се налази на левој обали Припјата има око 150.000 становника.

Мозир

Грб
Административни подаци
Држава Белорусија
Област Гомељска област
РејонМазирски рејон
Основан1155.
Статус градаод 1795.
Становништво
Становништво
  2009.112.500
  густина3.062,06 ст./km2
Географске карактеристике
Координате52°03′ СГШ; 29°15′ ИГД
Временска зонаUTC+3
Ндм. висина170 м
Површина36,74 км2
Мозир
Остали подаци
ГрадоначелникЈевгениј Б. Адамјенко
Поштански број247760
Позивни број+375 236
Регистарска ознака3
Веб-сајт
www.mymozyr.info

Мозир је познат као град нафтне, прехрамбене и машинске индустрије. У граду се налази највећа белоруска рафинерија нафте и управо код Мозира се велики руски нафтовод "Дружба" (којим се остатку Европе испоручује руска нафта) рачва у два крака (један иде ка Пољској, други ка Украјини). Највећа белоруска речна лука је такође смештена у Мозиру.

Градско језгро је смештено на лесној заравни на десној обали Припјата која је издигнутија у односу на леву (и до 80 м). Висинска разлика између две обале је настала као последица глацијације, а Припјат у овом делу тече на старом ледничком кориту.

Историја града

Мозир је један од најстаријих градова историјске Рутеније (Руса). У писаним изворима први пут се спомиње у документу из 1155. године у коме је кијевски књаз Јуриј Долгоруки насеље на том месту предао под управу черниговском књазу Свјатославу Ољговичу. У XIV веку добио је статус града (по Магдебуршком праву, а оригинални документ се данас чува у Историјском архиву Белорусије). Почетком XVIII века у граду је отворена језуитска школа под покровитељством Вилњуског универзитета. Школа је неколико деценија касније секуларизована и преименована у гимназију.

Крајем XVIII века улази у састав царске Русије и отада почиње његов убрзани развој (превасходно захваљујући великом броју досељених Јевреја који су углавном били трговци). Град је ушао у састав Белорусије 1921. године. Од 1938. до 1954. био је административни центар Полеске области, након чега је постао део Гомељске области Белорусије.

Град је разорен у току Другог светског рата од стране фашиста. Јевреји, који су до рата чинили готово 40 % целокупне популације су готово нестали из града.[1]

Име града је највероватније изведено од угро-финског термина "мосар" који означава мочваран и блатан крај обрастао џбуњем (баш какво је и место на ком је град Мозир настао).[2]

Становништво

Према процени, у граду је 2012. живело 110.540 становника.

Кретање броја становника
1979.1989.1999.2009.2012.
73.463[3] 100.254[3] 100.254[3] 108.792[3] 110.540[3]

Индустрија

Мозир важи за један од индустријски најразвијенијих градова Белорусије захваљујући својој рафинерији нафте (највећој у земљи), хемијским и петрохемијским погонима, те погонима, дрвопрерађивачке, машинске и прехрамбене индустрије. рафинерија нафте, која производи готово све врсте нафтних производа, је у заједничком белоруско - руском власништву.

Захваљујући великим залихама камене соли у околини (преко 22 милиона тона), у граду ради и велика солана „Мозырьсоль" која извози своје производе широм бившег Совјетског Савеза. У граду постоје и погони машинске, текстилне, дрвопрерађивачке и прехрамбене индустрије (пивара).

Лука "Пхов" је највећа лука у земљи. Од 1980. град има и властити аеродром који се тренутно реновира за потребе домаћег авио саобраћаја.

Образовање и спорт

На Мозирском педагошком факултету постоје катедре за језик и књижевност, математику, физику, географију, биологију и хемију.[4] Град има олимпијски базен, 3 стадиона на отвореном, мању скијашку стазу те школу за олимпијске спортове. Локални фудбалски клуб ФК Славија Мозир се тренутно такмичи у првој фудбалској лиги Белорусије.

Градови побратими

Референце

  1. Distribution of the Juwish population of the USSR 1939 / edit Mordechai Alshuler. — Jerusalem, 1993. — P. 40.
  2. Поспелов Е. М. Географические названия мира: Топонимический словарь / Ред. Р. А. Агеева. — 2-е изд. — М.: Русские словари, 2002. — С. 272. — 512 с. — 5000 экз.
  3. „BELARUS: Cities & Settlements”. City Population. Приступљено 17. 2. 2013.
  4. Мозирски универзитет, Приступљено 13. 4. 2013.
  5. Договор о братимљењу Јегорјевска и Мозира Архивирано на сајту (новембар 1, 2011) (на језику: енглески), Приступљено 13. 4. 2013.

Спољашње везе


This article is issued from Wikipedia. The text is licensed under Creative Commons - Attribution - Sharealike. Additional terms may apply for the media files.