Могиљовска област

Могиљовска област (блр. ; рус. ) једна је од 6 административних области Републике Белорусије у источном делу земљу. Ограничена је са Минском облашћу на западу, Витебском на северу и Гомељском на југу, те са Смоленским и Брјанским областима Руске Федерације на истоку.

Могиљовска област

Застава

Грб
Држава Белорусија
Главни градМогиљов
Површина29.000 km2
Становништво2009.
 — број ст.1.099.000[1]
 густина ст.39,2 ст./km2
Званични веб-сајт

Основана је 15. јануара 1938. године, заузима површину од 29.000 km² и према подацима пописа из 2009. насељена је са нешто мање од 1,1 милиона становника.

Административни центар области је град Могиљов, док су већи градски центри још и Бабрујск, Горки и Асиповичи. Административно је подељена на 21 рејон.

Овај део Белорусије је био захваћњн највећим степеном радијације (заједно са Гомељском облашћу) проузрокованим нуклеарном хаваријом у Чернобиљу у априлу 1986. године.

Географија

Могиљовска област обухвата нешто преко 29.000 km² територије у централном и источном делу Републике Белорусије, односно око 14% укупне државне територије. По површини на претпоследњем је месту међу белоруским областима (мања је само Гродњенска област). Ограничена је са Минском облашћу на западу, Витебском на северу и Гомељском на југу, те са Смоленским и Брјанским областима Руске Федерације на истоку. Од севера ка југу област се протеже дужином од око 150 км, од истока ка западу до 300 км.

Рељеф области је благо заталасан и испресецан бројним водотоцима, међу којима су најважнији реке Дњепар са својим притокама (Сож, Березина, Друт) и Птич. На подручју области не постоје веће ујезерене површине. Највиша тачка лежи на надморској висини од 239 m, најнижа на 126 m (укупна вертикална разлика је 113 м).

Клима је умереноконтинентална са умерено хладним зимама и топлим летима. Значајнија је разлика између температура у северним и јужним деловима области. На северу су просечне јануарске температуре око -8,2 °C, јулске до 17,8 °C, а на југу од -6,5 °C зими до 18,7 °C лети. Просечна годишња количина падавина је између 575 и 675 мм, а највећи део се излучи у периоду април-октобар. Вегетациони период траје око 190 дана. Под шумама је око 50% површина.

Историја

Могиљовска област је формирана као административна јединица Белоруске ССР 15. јануара 1938. године.[2]

Међу најстарија насеља настала на подручју садашње Могиљовске области убрајају се градови Славгарад, који се први пут помиње 1136, Кричав (око 1150), Мсцислав (1156) и Могиљов (основан 1267).

Након хаварије нуклеарке у Чернобиљу 1986. године јужни делови области су били загађени изразито високим нивоима радијације, посебно Краснапољски и Черикавски рејон, а бројна насеља су у потпуности напуштена.

Административна подела

Административно, Могиљовска област је подељена на 21 рејон (или округ), 15 насеља са административним статусом града, 9 насеља у рангу варошица, 195 сеоских и 3 градске општине. Административни центар области је град Могиљов.

Рејони Могиљовске области Белорусије
РејонОснованАдминистративни
центар
Површина
km²[3]
Становника
попис 2009.[4]
Асиповички рејон 17. јул 1924. Асиповичи 1.947,12 52.447
Бјалинички рејон 17. јула 1924. Бјалиничи 1.419,52 21.839
Бабрујски рејон 4. август 1927. Бабрујск 1.599,05 20.660
Бихавски рејон 17. јул 1924. Бихав 2.263,16 35.148
Глуски рејон 17. јула 1924. Глуск 1.335,44 16.457
Горкијски рејон 17. јула 1924. Горки 1.284,31 47.800
Дрибински рејон 17. јул 1924. Дрибин 766,53 12.253
Киравски рејон 12. фебруар 1935. Киравск 1.295,20 22.352
Климавички рејон 17. јул 1924. Климавичи 1.542,78 28.523
Кличавски рејон 17. јул 1924. Кличав 1.800,32 17.246
Краснапољски рејон 17. јул 1924. Краснапоље 1.223,04 11.221
Кричавски рејон 17. јул 1924. Кричав 777,54 35.133
Кругљански рејон 17. јул 1924. Круглаје 881,81 15.761
Касцјуковички рејон 17. јул 1924. Касцјуковичи 1.493,84 26.410
Могиљовски рејон 17. јул 1924. Могиљов 1.895,4 43.166
Мсциславски рејон 17. јул 1924. Мсцислав 1.332,51 24.768
Славгарадски рејон 17. јул 1924. Славгарад 1.317,82 14.888
Хоцимски рејон 17. јул 1924. Хоцимск 858,87 13.057
Чавуски рејон 17. јул 1924. Чавуси 1.471,39 21.242
Черикавски рејон 17. јул 1924. Черикав 1.020,20 14.875
Шкловски рејон 17. јун 1924. Шклов 1.334,17 30.802

Демографија

Према попису из 2009. на подручју области је живело 1.099.374 становника, што чини удео од око 12% у целокупној популацији земље. Од тог броја нешто преко две трећине је живело у урбаним, а једна трећина у руралним срединама.

Највећи градови су Могиљов (око 365.000), Бабрујск (220.000), Асиповичи, Горки, Кричав.

Националност Попис 1926.[5] Попис 1939.[6] Попис 1959. Попис 1970. Попис 1979. Попис 1989. Попис 1999. Попис 2009.[7]
Белоруси 475.707 1.187.621 1.033.760 1.050.359 1.050.901 1.051.885 1.044.249 975.147
Руси 10.473 86.647 90.398 120.504 138.643 166.007 132.075 86.256
Украјинци 782 22.310 16.404 21.407 23.798 29.394 21.132 13.110
Пољаци 5.615 14.122 3.643 3.145 3.649 3.661 2.798 1.773
Јевреји 34.643 79.739 28.445 25.807 23.135 18.480 3.532 1.461
Јермени 2 467 288 258 404 1.171 937
Роми 264 1.368 1.001 1.268 1.386 1.079 730
Азери 157 139 334 860 926 596
Татари 66 1.314 369 548 696 1.063 777 497
Молдавци 3 113 244 359 554 520 375
Грузини 7 394 225 224 384 471 368
Немци 246 626 171 260 295 580 278
Литванци 623 1.076 497 475 643 366 273
Укупно 530.842 1.401.020 1.176.556 1.226.859 1.246.833 1.279.797 1.213.521 1.099.374

Привреда

Привреда Могиљовске области почива на изразито јакој индустријској производњи, посебно хемијска и петрохемијска индустрија, индустрија грађевинскг материјала, дрвна и прехрамбена индустрија, Главни индустријски центри су Бабрујск и Могиљов.

Види још

Референце

Спољашње везе

This article is issued from Wikipedia. The text is licensed under Creative Commons - Attribution - Sharealike. Additional terms may apply for the media files.