Медитеранске игре

Медитеранске игре су међународно спортско такмичење које се одржава сваке четири године. Државе које се такмиче морају имати излаз на Средоземно море (изузетак су Србија, Северна Македонија, Сан Марино и Андора које немају излаз на Средоземно море, док Израел који има излаз на Средоземно море, не учествује). Ово такмичење је иницирао Мухамед Тахер-паша, председник Египатског олимпијског комитета, за време Летњих олимпијских игара 1948.. Прве игре одржане су 1951. године у Александрији, једном од највећих градова Египта. Првих десет Медитеранских игара (1951—1991.) одржаване су годину пре Летњих Олимпијских игара. Од 1991. одлучено је да се Медитеранске игре одржавају годину после Олимпијских игара. Предлог да се у такмичење укључе и жене дат је 1959., али су жене укључене тек 1967. године.

Иако Србија нема излаз на Средоземно море, члан је Међународног комитета Медитеранских игара и учесник Медитеранских игара. То место заузима на основу оснивачких права и будући да је Југословенски олимпијски комитет, који је настао из Олимпијскиг комитета Србије, а који је наследио данашњи Олимпијски комитет Србије и био међу оснивачима тог такмичења.[1]

Историја Медитеранских игара

Идејни творац Медитеранских игара био је председник Египакског олимпијског комитета, доктор политичких наука и члан МОК Мохамед Тахер-паша (1879—1970), који је на Летњим олимпијским играма у 1948. у Лондону, први пут своју идеју изложио Грку Јанис Кецасу, такође члану МОК. Одмах у Лондону је одржан први састанак чланова МОК из Египта, Шпаније, Грчке, Италије, Француске и Либана., шефова олимпијских делегација Монака, Сирије и Југославије, док је Турску представљао генерални секретар НОК. На састанку је званично прокламована намера да Средоземље добије своје „олимпијске игре“, са жељом да се уз помоћ спорта тревазиђу тензије између земаља Медитерана, веом изражене после Другог светског рата. Исте године на састанку у Египту одлучено је да се Прве Медитеранске игре одрже од 9. до 23. септембра 1951. године у Александрији.

Прве игре

Медитеранске игре су са малим зашашњењем од планираног одржане од 5. до 20. октобра 1951. у Александрији у част Мухамеду Тахер-паши, човеку који је дао идеју о овом такмичењу. На првим играма 734 спортиста из 10 земаља такмичила се у 13 различитих спортова. На другим Медитеранским игарама, 1955. у Барселони, основано је врховно тело које у време одржавања Игара надгледа све догађаје, проводи допинг - контроле и др., а 16. јуна 1961. ово тело је добило службено име - Међународни комитет Медитеранских игара (енгл. ).

Организација

Медитеранске игре, организоване сваке четири године, имају углед најважнијег спортског догађаја на Средоземљу. Привлаче велико интересовање држава са три континента - Европе, Африке и Азије. Спицифичност ових Игара је могућност малих држава да се докопају медаље. Нема државе чији представник није освојио барем једну медаљу, па чак и државе попут Либана и Сан Марина имају освојену медаљу. Осим спортске стране, ове Игре пружају идеалну прилику за мирну сарадњу и поштену, спортску борбу спортистима три континента.

Медитеранске игре се одржавају под патронатом МОКа (Међународни олимпијски комитет), а спадају у надлежност Грчког олимпијског комитета у склопу припрема за Олимпијске игре. Седиште Комитета Медитеранских игара је у Атини, а секретар је обавезно Грк. Одлука да Грчка буде главна држава Медитеранских игара је чин захвалности због изузетног труда којег је тадашња грчка влада уложила у оснивање Медитеранских игара.

Лого

Службени знак, амблем или лого Медитеранских игара, које се колоквијално зову и Медитеранске Олимпијске игре, састоји се од три круга, који симболизују три континента чије се државе такмиче (Европа, Азија и Африка). Кругови се делом одражавају испод морске површине плаве боје. Међусобно спајање кругова симболично исказују тезу о спорту, пријатељству и миру. Аутор дизајна овог знака је Борис Љубичић. Осмислио га је за VIII медитеранске игре, одржане у Сплиту 1979. Званично је усвојен након три узастопна такмичења.[2]

Током церемоније затварања застава игара се предаје представнику државе чији ће град бити домаћин следећих Медитеранских игара.

Земље учеснице

На Медитеранским играма учествују 26 државе:

Једина држава којој је дозвољено учешће, а не учествује је Израел. Грчки олимпијски комитет предлаже, да иако немају географске услове (као Андора, Северна Македонија и Сан Марино, које учествују), такође учествују неке арапске државе и Португал.

Иако Србија нема излаз на Средоземно море, члан је Међународног комитета Медитеранских игара (ICMG) и учесник спортских игара медитеранских земаља. То место заузима на основу оснивачких права, будући да је Југословенски олимпијски комитет (ЈОК), који је настао из Олимпијског комитета Србије (ОКС), а кога је наследио данашњи Олимпијски комитет Србије (ОКС), и био међу оснивачима тог такмичења.

Преглед Медитеранских игара

Година Такмичење Домаћин Бр. учесница Мушкарци Жене Укупно Бр. спот.
1951 I 10 734 -- 734 13
Александрија Египат
1955 II 10 1135 -- 1135 20
Барселона Шпанија
1959 III 12 792 -- 792 17
Бејрут Либан
1963 IV 13 1057 -- 1057 17
Напуљ Италија
1967 V 12 1211 38 1249 14
Тунис Тунис
1971 VI 14 1235 127 1362 18
Измир Турска
1975 VII 15 2095 349 2444 19
Алжир Алжир
1979 VIII 14 2009 399 2408 26
Сплит СФР Југославија
1983 IX 16 1845 335 2180 20
Казабланка Мароко
1987 X 18 1529 467 1996 19
Латакија Сирија
1991 XI 18 2176 586 2762 24
Атина Грчка
1993 XII 19 1994 604 2598 24
Лангдок-Русијон Француска
1997 XIII 21 2195 804 2999 27
Бари Италија
2001 XIV 23 2002 1039 3041 23
Тунис Тунис
2005 XV 21 2134 1080 3214 25
Алмерија Шпанија
2009 XVI 23 2183 1185 3368 28
Пескара Италија
2013 XVII* 24 2994 27
Мерсин Турска
2018 XVIII 25 4541 28
Тарагона Шпанија
  • Међународни комитет Медитеранских игара (ICMG) 28. јануара 2011. повукао је организацију МИ 2013 у Волосу (Грчка), због неодговарајућих припрема, а 25. фебруара 2011, одлучио да га замени турски град Мерсин.

Списак спортова

На играма 2009. спортисти су се такмичили у 28 спортова.:

Водени спортови

Спортови у дворани

Спортови на отвореном

Биланс медаља од 1951 до 2018

пласман Држава Укупно
1 Италија8206866472153
2 Француска6325575321737
3 Турска341239278858
4 Шпанија3334535441330
5 Југославија¹199177182558
6 Грчка192247339778
7 Египат142194231567
8 Тунис8393147323
9 Мароко6981101251
10 Алжир6759115251
11 Хрватска506369182
12 Словенија444880172
13 Србија²414447132
14 Сирија283976143
15 УАР23213074
16 Кипар14161444
17 Либан13234480
18 Албанија9181845
19 Босна и Херцеговина471930
20 Сан Марино39517
21 Португалија381324
22 Црна Гора35814
23 Косово3104
24 Малта24410
25 Северна Македонија22711
26 Либија211215
27 Монако0314
Укупно2686268630238395

Андора и Јордан³ нису освајали медаље.

¹ као СФРЈ и СРЈ

² као СЦГ и Србија

³ учествовао 2001. као гост

Референце

  1. Олимпијски вековник 100 година Олимпијског комитета Србије том 1 pp. 198.
  2. Слободна Далмација & 5. 2. 2013.

Литература

Спољашње везе

This article is issued from Wikipedia. The text is licensed under Creative Commons - Attribution - Sharealike. Additional terms may apply for the media files.