Макдонел Даглас DC-10

Макдонел Даглас (енгл. ) је тромоторни млазни широкотрупни авион развијен у компанији Макдонел Даглас. Први прототип је полетео 29. августа 1970. а у саобраћај је ушао следеће 1971. године. Последњи DC-10 произведен је 1988. а производња је окончана са 446 произведених комада.

Макдонел Даглас DC-10-30


Макдонел Даглас DC-10

Општи подаци
Намена путнички, транспортни
Посада 3
Број путника 250 до 380
Порекло САД
Произвођач Макдонел Даглас
Пробни лет 29. 8. 1970.
Уведен у употребу 5. 8. 1971.
Повучен из употребе 20.2.2014
Први оператер Америкен ерлајнс
Број примерака 386 + 60 ()
Димензије
Дужина 55,50 
Висина 17,70 
Распон крила 50,40 
Површина крила 367,70 ²
Маса
Празан 120.742 
Нормална полетна 259.459 
Погон
Мотори млазни
Број мотора 3
Физичке особине
Ракетни мотор
Потисак РМ-а 226,9
Перформансе
Макс. брзина на опт. 982 
Економска брзина 908 
Долет 10.010 
Плафон лета 12.802 
Портал Ваздухопловство

Пројектовање и развој

На основу захтева и техничких спецификација компаније Америкен ерлајнс (енгл. ), фирма Макдонел Даглас је почела развој широкотрупног авиона који је добио назив . Прототип је полетео августа месеца 1970. године, а само годину дана касније почела је комерцијална употреба серијских примерака ових авиона. Варијанта DC-10-30 са повећаним долетом полетела је половином седамдесетих година. До 1989. године произведено је 446 авиона свих путничких варијанти.

Авион Макдонел Даглас DC-10 је тромоторни авион са два мотора која је налазе окачени на гондолама испод крила, а трећи мотор што је типична карактеристика овог авиона, као и његовог наследника, да је мотор уграђен у вертикалном стабилизатору на репу. Од сличног Локида Л-1011 Тристар, који је исто тромоторни авион, се разликује по излазу трећег мотора који је комплетно изнад репа. Код Локида је млазни улаз трећег мотора на почетку вертикалног стабилизатора, док је излаз у самом репу. Овај модел је наследник Дагласа на дуголинијским и интерконтиненталним линијама, а конкуренти су му били Боинг 747, Ербас А300 и Локид Л-1011 Тристар. Поред путничких варијанти ових авиона за потребе ратног ваздухопловства САД направљен је авион цистерна за снабдевање борбених авиона у лету. Наследник DC-10 је MD-11.

Седамдесетих година (72. и 74. год.) догодила су се две велике авио несреће са овим авионима проузроковане некоректним решењем система за забрављивање врата па су све „десетке“ извесно време биле приземљене док комисија за безбеднос авио саобраћаја није утврдила тачан узрок и наредила MDК да овај недостатак отклони.

Варијанте авиона Даглас

Авион је продаван у четири цивилне верзије и једна војна:

  • DC-10-10 - произведено 128 примерака
  • DC-10-15 - произведено 7 примерака
  • DC-10-30 - произведено 206 примерака
  • DC-10-40 - произведено 42 примерака
  • KC-10 - произведено 60 примерака, варијанта је прављена као војни танкер за допуну горива борбених авиона у ваздуху.

Све верзије су биле истих димензија али различитих перформанси и намена. Сврстава се у широкотрупне авионе као Боинг 747 или Локид Л-1011 Тристар.

Земље које су користиле овај авион

Употреба у свету

У свету је до 2010. године преко 90 авио-компанија користило је или још користи авиона Даглас . Скоро све путничке авио-компаније су већ повукле ове авионе из употребе и замениле их новијим моделима али теретна (Карго) верзија је још увек доста популарна. Поред коришћења овог авиона за путнички и теретни саобраћај, неколико ових авиона се у САД и Канади користе као ватрогасни авиони.

Употреба код нас

Први авион типа је слетео на Београдски аеродром 12. децембра 1978. године и добио је име „Никола Тесла“. Други авион овог типа је преузет од произвођача 6. маја 1979. године а добио је име „Едвард Русијан“ по југословенском пилоту првој жртви авио несреће код нас. Због свог капацитета као и долета авиони се користе за интерконтиненталне летове. Због нараслих потреба у интернационалном саобраћају ЈАТ је изнајмљивао „десетке“ од ер Африке, Сабене, Мартин ера и Финера. ЈАТ је између 1978. и 2005. имао укупно 9 авиона овог типа у својој флоти, али никада више од 5 истовремено. По дневном налету авиони типа , ЈАТ је 1990. године био апсолутни рекордер у Европи. Четири у ЈАТ-овој флоти летела су по 13,22 сата сваког дана, што је уједно и највећи налет по авиону било ког типа остварен код европских превозника. Други рекордер је био фински Финер који је са пет истих таквих „десетки“ летео по 12,31 сат дневно. Авиони су летели у флоти ЈАТ-а до 24. јуна 2005. године када је последњи примерак овог авиона продат.

Карактеристике авиона Даглас

Капацитет путника 250 до 380 250 до 380 250 до 380 250 до 380
Највећа тежина при узлетању 195.045 206.385 259.460 251.700
Долет 6.110 7.010 10.010 9.265
Брзина крстарења 910 910 910 910
Дужина 55,50 55,00 55,00 55,00
Распон крила 47,39 47,39 50,41 50,41
Висина авиона 17,70 17,70 17,70 17,70

Литература

  • Јанић, Чедомир; Симишић, Јово (2007). Више од летења - Осам деценија Аеропута и ЈАТ-а. Београд. ISBN 978-86-7086-004-9.
  • Јанић, Чедомир (2003). Век авијације - [илустрована хронологија] (на језику: (на језику: српски)). Беочин: Ефект 1. COBISS.SR 110428172.
  • Јанић, Чедомир; Петровић, Огњан (2010). Век авијације у Србији 1910-2010, 225 значајних летелица. Београд: Аерокомуникације. ISBN 978-86-913973-0-2.
  • Rendall, David (1999). „Boeing (McDonnell Douglas) DC-10”. Jane's Aircraft Recognition Guide (на језику: (на језику: енглески)) (2nd изд.). London: Harper Collins Publishers. стр. 223. ISBN 978-00-0470-980-2.
  • Donald, David (1997). „McDonnell Douglas DC-10”. The Complete Encyclopedia of World Aircraft (на језику: (на језику: енглески)). NY: Barnes & Noble. стр. 612. ISBN 978-18-9410-224-7.
  • Donald, David (1999). „McDonnell Douglas DC-10”. The Encyclopedia of Civil Aircraft (на језику: (на језику: енглески)). San Diego: Thunder Bay Press. стр. 614—621. ISBN 978-15-7145-183-5.
  • Aboulafia, Richard (1996). „McDonnell Douglas DC-10”. Jane's Civil Aircraft (на језику: (на језику: енглески)). Glasgow: Harper Collins Publishers. стр. 78—79. ISBN 978-00-0711-024-7.

Спољашње везе


  • McDonnell Douglas DC-10
  • „Douglas DC-10-30” (на језику: (на језику: руски)). Уголок неба. 2004. Приступљено 29. 8. 2010.
  • „The McDonnell Douglas DC-10 & Boeing MD-10” (на језику: (на језику: енглески)). www.airliners.net. Приступљено 29. 8. 2010.
  • „DC-10 Commercial Transport” (на језику: (на језику: енглески)). Званична интернет презентација Боинга (www.boeing.com). Архивирано из оригинала на датум 12. 3. 2006. Приступљено 29. август 2010.
  • „Commercial Airplanes: DC-10 Family” (на језику: (на језику: енглески)). Званична интернет презентација Боинга (www.boeing.com). Архивирано из оригинала на датум 13. 12. 2010. Приступљено 29. август 2010.
  • „McDonnell Douglas DC-10 aircraft history pictures and facts” (на језику: (на језику: енглески)). AviationExplorer.com - The Website For Aviation Enthusiasts. Приступљено 29. 8. 2010.
  • „Douglas DC-10 Medium to Long-Range Jetliner” (на језику: (на језику: енглески)). www.aerospaceweb.org. Приступљено 29. 8. 2010.
  • „DC-10” (на језику: (на језику: енглески)). GlobalSecurity.org. 1. 4. 2008. Приступљено 29. 8. 2010.
This article is issued from Wikipedia. The text is licensed under Creative Commons - Attribution - Sharealike. Additional terms may apply for the media files.