Либерија

Либерија (енгл. ), званично Република Либерија (енгл. ), је држава у западној Африци на обали Атлантског океана.[4] Граничи на северозападу са Сијера Леонеом, на североистоку са Гвинејом и на истоку са Обалом Слоноваче. Две трећине границе са Обалом Слоноваче чини река Кавала. Заузима подручје од 111.369 km² и има око 4,9 милиона становника.[5] Енглески је званичан језик, а у овој земљи се говори преко 30 језика. Клима је тропска. Значајна количина кише падне током кишне сезоне која траје од маја до октобра.

Република Либерија
Republic of Liberia  (енглески)
Крилатица: 
(енгл. )
Химна: 
(енгл. )
Главни градМонровија
Службени језикенглески[1]
Владавина
  ПредседникЏорџ Веа
  ПотпредседникЏејвел Тејлор
  Председник Представничког домаБофал Чејмберс
  Председник Уставног судаФренсис Коркпор Сениор
Историја
НезависностОд САД
26. јула 1847.
Географија
Површина
  укупно111.369 km2(101)
  вода (%)13,514
Становништво
  2013.[2][3]4.503.000(127)
  густина40,43 ст./km2
Економија
ВалутаЛиберијски долар
  стоти део валуте
Остале информације
Временска зона 0
Интернет домен
Позивни број+231

Либерију је почетком 19. века основало Америчко друштво за колонизацију с циљем пресељења ослобођених црних робова из САД назад на афрички континент.[6] Године 1847, постала је независна, а током деветнаестог века у њу је пресељено око 13.000 бивших робова.[7] Досељеници су остали одвојени од већинског домаћег становништва, задржавши власт и привилегиран положај у земљи.[8] Њихова владавина окончана је 1980. државним ударом којим је започело раздобље нестабилности у политичком животу због сукоба већих етничких група за доминацију. Удар је предводио Самуел Дое. После краја хладног рата 1989. Либерија је потонула у грађански рат неколико побуњеничких група који је с прекидом од 1997. до 1999. трајао све до 2003.

Привреда се још увеко опоравља од штета нанете у грађанском рату, а посебно услед разарања основне инфраструктуре.[9] Главни извозни производи били су гума, дрво и жељезна руда. БДП за 2004. процењен је на 900 УСД по становнику, мерено по ППП-у.

Историја

Житна обала је била насељена аутохтоним народима Африке у 12. веку. Менде народ се проширио на запад из Судана, присиљавајући многе мање етничке групе да се преселе према југу ка Атланском океану. Деј, Баса, Кру, Гола, и Кси су били међу најранихим документованим народима у овој области.[10]

Прилив овох група је био потпомогнут слабљењем царства Мали у 1375. години и царства Сонгај у 1591. Кад су унутрашњи региони били погођени дезертификацијом, становништво се преселило у влажније обалске регионе. Ови нови становници су донели са собом вештине попут предења памука, ткања текстила, топљења гвожђа, култивације пиринча и сирка, и друштвене и политичке институције из царстава Мали и Сонгај.[10] Убрзо након тога народ Мане је покорио овај регион, Вај народ из бившег Мали царства је имигрирао у регион Гранд Кејп Маунт. Народ Кру се супродставио приливу Вај народа, формирајући савез са Манима да би зауставили даљи прилив Вај популације.[11]

Између 1461. године и касног 17. века, португалски, холандски и британски трговци су имали контакте и трговачке постаје у овом региону. Португалци су именовали ову област Коста де Пимета, али је она касније постала позната као Житна обала, услед изобиља малегатног жита. Европски трговци су трговали са локалним становништвом.

У Сједињеним Државама је постојао покрет за насељавање слободних црнаца и одбеглих робова који су се суочавали са расном дискриминацијом у виду политичке обесправљености и порицање грађанских, верских и друштвених привилегија.[12] Већина белаца, а касније и мали група црних националиста, сматрали су да ће црнци имати веће шансе за слободу у Африци, него у САД.[6] Либерију је почетком 19. века основало Америчко друштво за колонизацију са циљем пресељења ослобођених црних робова из САД назад на афрички континент.[13]

Године 1847, постала је независна, а током деветнаестог века у њу је пресељено око 13.000 бивших робова. Досељеници су остали одвојени од већинског домаћег становништва, задржавши власт и привилегован положај у земљи. Њихова владавина окончана је 1980. државним ударом којим је започело раздобље нестабилности у политичком животу због сукоба већих етничких група за доминацију. Након краја Хладног рата 1989. Либерија је потонула у грађански рат неколико побуњеничких група који је са прекидом од 1997. до 1999. трајао све до 2003.

Црнци повратници из САД, који су државу створили, по угледу на Устав САД од 1787. донели су свој Устав 1847. који је још увек на снази. Интересантно је напоменути да према овом уставу белци не могу бити држављани републике нити имати право гласа.

На изборима у октобру 2017, бивши фудбалер и добитник златне лопте 1995 — Џорџ Веа, изабран је за председника.[14]

Положај

Државе са којима се Либерија граничи су: Гвинеја, Сијера Леоне и Обала Слоноваче. Површина државе износи 111.369 km².

Религија

Процењује се да је 40% становништва Либерије хришћанске вероисповести или хришћанства у комбинацији са елементима традиционалних верских уверења. Око 40% становништва је искључиво традиционалног аутохтоног верског уверења. Исламске вероисповести је око 20% становништва.[15]

Привреда

Привреда се тек треба опоравити од штета које су јој нанесене у грађанском рату, посебно разарањем основне инфраструктуре. Главни извозни производи били су гума, дрво и железна руда. БДП за 2004. процењен је на 900 долара по становнику, мерено по ППП-у.

Референце

  1. Lewis, M. Paul; Simons, Gary F.; Fennig, Charles D., ур. (2015). „Liberia”. Ethnologue (18th изд.). Dallas, Texas: SIL International.
  2. „Liberia”. The World Bank country page for Liberia. The World Bank. 2015. Приступљено 4. 9. 2014.
  3. The Department of Economic and Social Affairs of the United Nations. pp. 51–55. Приступљено 11 August 2013.
  4. United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications
  5. „Liberia Population (2019) - Worldometers”. www.worldometers.info (на језику: енглески). Приступљено 29. 4. 2019.
  6. "Background on conflict in Liberia" Archived 2007-02-14 at the Wayback Machine, Friends Committee on National Legislation, July 30, 2003
  7. "July 26, 1847 Liberian independence proclaimed", This Day In History, History website.
  8. U.S. State Department. „Liberia”.
  9. „Praise for the woman who put Liberia back on its feet”. The Economist. 5. 10. 2017.
  10. Dunn-Marcos, Robin; Kollehlon, Konia T.; Ngovo, Bernard; Russ, Emily (април 2005). Ranar, Donald A., ур. „Liberians: An Introduction to their History and Culture” (PDF). Culture Profile. Center for Applied Linguistics (19): 5—6. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 25. 6. 2008. Приступљено 23. 7. 2011.
  11. Mongrue, Jesse N. M. Ed (2011). Liberia-America's Footprint in Africa: Making the Cultural, Social, and Political Connections. iUniverse. стр. 24. ISBN 978-1-4620-2164-2.
  12. Brotz, Howard, ур. (1996). African American Social & Political Thought 1850–1920. New Brunswick: Transaction Publishers. стр. 38—39.
  13. Maggie Montesinos Sale. The Slumbering Volcano: American Slave Ship Revolts and the Production of Rebellious Masculinity. Duke University Press.1997.  978-0-8223-1992-4. стр. 264.
  14. „И ТО СЕ ДЕШАВА: Некадашњи фудбалер Милана председник државе”. novosti.rs. 12. 10. 2017. Приступљено 12. 10. 2017.
  15. Liberia Архивирано на сајту (јун 10, 2009) (на језику: енглески), U.S. State Department

Литература

  • Brotz, Howard, ур. (1996). African American Social & Political Thought 1850–1920. New Brunswick: Transaction Publishers. стр. 38—39.
  • Mongrue, Jesse N. M. Ed (2011). Liberia-America's Footprint in Africa: Making the Cultural, Social, and Political Connections. iUniverse. стр. 24. ISBN 978-1-4620-2164-2.
  • Cooper, Helene, House at Sugar Beach: In Search of a Lost African Childhood (Simon & Schuster. 2008.  978-0-7432-6624-6.)
  • Gilbert, Erik; Reynolds, Jonathan T (октобар 2003). Africa in World History, From Prehistory to the Present (Paperback изд.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-092907-5.
  • Greene, Barbara (5. 3. 1991). Too Late to Turn Back. Penguin. ISBN 978-0-14-009594-4.
  • Greene, Graham (1936). Journey Without Maps. Vintage. ISBN 978-0-09-928223-5.
  • Hetherington, Tim (2009). Long Story Bit By Bit: Liberia Retold. New York: Umbrage. ISBN 978-1-884167-73-7.
  • Huffman, Alan (2004). Mississippi in Africa: The Saga of the Slaves of Prospect Hill Plantation and Their Legacy in Liberia Today. Gotham Books. ISBN 978-1-59240-044-7.
  • Kraaij, Fred; van der (2015). Liberia : From the Love of Liberty to Paradise Lost. African Studies Centre, Leiden. ISBN 978-90-54481447.
  • Lang, Victoria, To Liberia: Destiny's Timing (Publish America. Baltimore: 2004.  978-1-4137-1829-4.). A fast-paced gripping novel of the journey of a young Black couple fleeing America to settle in the African motherland of Liberia.
  • Maksik, Alexander, A Marker to Measure Drift (John Murray Paperback 2014. 2013.  978-1-84854-807-7.). A beautifully written, powerful & moving novel about a young woman's experience of and escape from the Liberian civil war.
  • Merriam Webster's Geographical Dictionary: 3rd Edition (Paperback изд.). Merriam Webster Inc., Springfield. 1997. ISBN 978-0-87779-546-9.
  • Mwakikagile, Godfrey, Military Coups in West Africa Since The Sixties, Chapter Eight: Liberia: 'The Love of Liberty Brought Us Here,' pp. 85–110, Nova Science Publishers, Inc., Huntington, New York, 2001; Godfrey Mwakikagile, The Modern African State: Quest for Transformation, Chapter One: The Collapse of A Modern African State: Death and Rebirth of Liberia, pp. 1–18, Nova Science Publishers, Inc., 2001.
  • Pham, John-Peter (4. 4. 2001). Liberia: Portrait of a Failed State. Reed Press. ISBN 978-1-59429-012-1.
  • Sankawulo, Wilton, Great Tales of Liberia. Dr. Sankawulo is the compiler of these tales from Liberia and about Liberian culture. Editura Universitatii "Lucian Blaga", Sibiu, Romania. 2004.  9789736518386..
  • Sankawulo, Wilton, Sundown at Dawn: A Liberian Odyssey. Recommended by the Cultural Resource Center, Center for Applied Linguistics for its content concerning Liberian culture. 978-0-9763565-0-9.
  • Shaw, Elma, Redemption Road: The Quest for Peace and Justice in Liberia (a novel), with a Foreword by President Ellen Johnson Sirleaf . Cotton Tree Press.2008.  978-0-9800774-0-7.
  • Williams, Gabriel I. H. (6. 7. 2006). Liberia: The Heart of Darkness. Trafford Publishing. ISBN 978-1-55369-294-2.

Спољашње везе

This article is issued from Wikipedia. The text is licensed under Creative Commons - Attribution - Sharealike. Additional terms may apply for the media files.