Лапонски језици

Лапонски или сами језици (у даљем тексту сами језици) су група језика којом говоре Лапонци на северу Европе. Ови језици су често сматрају дијалектима једног језика, што у ствари није тачно.

Класификација

Сами језици спадају у уралску језичку породицу. Традиционално се третирају као огранак угро-финске групе језика и да су најсроднији балто-финским језицима. Међутим, ова теорија је доведена у питање.

Сами језици се могу поделити на западне и источне огранке. Ти огранци се могу поделити и на мање целине и, на крају, на посебне језике. Неки језици чине дијалекатски континуум у коме постоји извесно разумевање између говорника суседних језика, али између удаљенијих језика разумевање није могуће. Ипак, постоје и оштрије разлике: говорници северног самија, сколт самија и инари самија се не могу споразумети међусобно.

Западни огранак:

  • северни сами (око 20700 говорника)
  • луле сами (2000)
  • уме сами (20)
  • пите сами (20)
  • јужни сами (600)

Источни огранак:

  • инари сами (300)
  • сколт сами (420)
  • килдин сами (500)
  • тер сами (скоро изумро)
  • кеми сами (изумро)
  • акала сами (изумро)

Број говорника је приближан.

Подручје

Сами језици се користе на северу Европе, од јужних делова централне Норвешке и Шведске, преко севера Финске до полуострва Кола у Русији, а границе тог подручја не прате политичке границе. Некада су се ови језици говорили на још већем подручју него данас.

Писмо

Сви Сами језици користе латиницу. Килдин Сами користи и ћирилицу.

Није редак случај да један језик има два правописа, зависно од земље до земље.

Статус

У неким деловима северне Норвешке имају званични статус, док су у Шведској и Финској признати мањински језици.

Остало

Већина језика ове групе спада у аглутинативне језике; ипак, у некима од њих, нпр. у сколт самију, дошло је до делимичног приближавања фузионим језицима (слична појава присутна је и у естонском језику, са којим су сами језици у далеком сродству).

Види још

  • Википедија:Транскрипција са скандинавских језика

Референце

    Литература

    • Fernandez, J. 1997. Parlons lapon. - Paris.
    • Itkonen, T. I. 1947. Lapparnas förekomst i Finland. - Ymer: 43–57. Stockholm.
    • Koponen, Eino 1996. Lappische Lehnwörter im Finnischen und Karelischen. - Lars Gunnar Larsson (ed.), Lapponica et Uralica. 100 Jahre finnisch-ugrischer Unterricht an der Universität Uppsala. Studia Uralica Uppsaliensia 26: 83-98.
    • Saarikivi, Janne 2004. Über das saamische Substratnamengut in Nordrußland und Finnland. - Finnisch-ugrische Forschungen 58: 162–234. Helsinki: Société Finno-Ougrienne.
    • Sammallahti, Pekka (1998). The Saami Languages: an introduction. Kárášjohka: Davvi Girji OS. ISBN 82-7374-398-5.
    • Wilbur, Joshua. 2014. A grammar of Pite Saami. Berlin: Language Science Press. (Open access)
    This article is issued from Wikipedia. The text is licensed under Creative Commons - Attribution - Sharealike. Additional terms may apply for the media files.