Ладога

Ладога (рус. , фински: , историјско име ) је језеро у европском делу Русије, у близини руско-финске границе. Ово је по површини највеће језеро у Европи, а петнаесто у свету.

Језеро Ладога
Ладога
Координате60°48′58″ СГШ; 31°31′43″ ИГД
Типприродно
ПритокеСвир, Вуоксен, Jänisjoki, Tohmajoki, Бурнаја, Кобона, Лава, Вороњешка, Волхов, Олонка, Сјас
Земље басена Русија
Макс. дужина219 
Макс. ширина138 
Површина18.400 [1] 2
Макс. дубина250 [2] 
Запремина908 3
Над. висина5 [3] 
Језеро Ладога

Географија

Језеро Ладога се налази у републици Карелија, у Лењинградској области. Површина језера у разним изворима варира од 17.700 до 18.400 . Језеро је у правцу север-југ дугачко 219 , а његова највећа ширина достиже 138 . Просечна ширина језера износи 83 . Дубина језера се разликује од дела до дела: у северном делу језера она се колеба од 70 до 260 m, а у јужном од 20 до 70 m. Просечна дубина је 51 . Површина слива језара износи око 276.000 , а запремина 908 .

Реке

Басену језера Ладога припада око 50.000 мањих језера и око 3.500 река дужих од 10 km. Веће реке које се уливају у језеро су:

  • Свир из језера Оњега (просечан проток 790 m³/s),
  • Волхов — са југа, из језера Иљмен (просечан проток 580 m³/s),
  • Вуоксен - из Финског језера Сајме (просечан проток 540 m³/s),

Нева је једина река која истиче из језера Ладога и повезује га са Лењинградом и Финским заливом. Река Свир која утиче у њега га повезује са језером Оњега, а оно даље са Белим морем преко Беломорско-балтичког канала.

Острва

У језеру се налази око 660 острва, са укупном површином од око 435 . Највећи део острва, укључујући и познато острво Валам (рус. ) се налази у северозападном делу језера. У овом делу језера се налази Валамски архипелаг (рус. ) са око 50 острва укупне површине 36 .

Геолошка историја

Геолошки, депресија језера Ладога је грабенска и синклинална структура из протерозоикчког доба (прекамбријума). Ова „Ладога–Паша структура”, како је позната, садржи јотнијанске седименте. Током плеистоценских глацијација ова депресија је била делом ослобођена њених седиментних стена путем глацијалног продубљивања.[4] Током последљег глацијалног максимума, пре око 17.000 година, ово језеро је вероватно служило као канал у коме се концентрисао лед Феноскандинавске ледене плоче у ледену струју која је напајала глечерске режњеве даље на истоку.[5]

Историја

У средњем веку језеро је чинило витални део трговачког пута који је повезивао Варјаге (скандинавско племе Викинга) и Византију.

Између 1611. и 1715. године на највећем језерском острву Валам (рус. ), је основан Валамски манастир (рус. )

За време рата између Русије и Шведске који се водио од 1610. до 1617. године језеро су окупирали Швеђани. Године 1617. по миру у Стоблову, северна и западна обала је припала Шведској. После Великог северног рата, 1721. године, ове територије су Ништадским миром (рус. ) враћене Русији. Касније, од 1812. до 1940. године северна обала језера је припадала Финској и језеро је чинило Руско-Финску границу. Међутим 1940. године обал је са Финско-Карелиском превлаком прикључена Совјетском Савезу.

За време опсаде Лењинграда (1941—1944), језеро Ладога је било једини излаз из опкољеног града. Лењинград се снабдевао намирницама преко залеђеног језера. Пут којим је зими град могао да комуницира са остатком Русије је називан „Пут живота“ (рус. ).

Градови на обали језера Ладога

Референце

  1. Мала енциклопедија Просвета из 1959. године наводи ову бројку
  2. Мала енциклопедија Просвета из 1959. године наводи ову бројку, руска википедија наводи 260 m
  3. Мала енциклопедија Просвета из 1959. године наводи ову бројку, енглеска википедија наводи 4 m
  4. Amantov, A.; Laitakari, I.; Poroshin, Ye (1996). „Jotnian and Postjotnian: Sandstones and diabases in the surroundings of the Gulf of Finland”. Geological Survey of Finland, Special Paper. 21: 99—113. Приступљено 27. 7. 2015.
  5. Stroeven, Arjen P.; Hättestrand, Clas; Kleman, Johan; Heyman, Jakob; Fabel, Derek; Fredin, Ola; Goodfellow, Bradley W.; Harbor, Jonathan M.; Jansen, John D.; Olsen, Lars; Caffee, Marc W.; Fink, David; Lundqvist, Jan; Rosqvist, Gunhild C.; Strömberg, Bo; Jansson, Krister N. (2016). „Deglaciation of Fennoscandia”. Quaternary Science Reviews. 147: 91—121. doi:10.1016/j.quascirev.2015.09.016.

Литература

  • Мала енциклопедија Просвета - Општа енциклопедија (А-Љ). Београд: Издавачко предузеће „Просвета“. 1959.

Спољашње везе

This article is issued from Wikipedia. The text is licensed under Creative Commons - Attribution - Sharealike. Additional terms may apply for the media files.