Кукуруз

Кукуруз (лат. ) је велика једногодишња биљка пореклом из Средње и Јужне Америке. Ову биљку су први доместиковали урођеници у јужном Мексику[1] пре око 10.000 година. Лисната стабљика биљке производи засебан полен и цвасти са семеним замецима или клас, из кога се развијају кукурузна језгра или семе. Гаји се у умереним и топлим деловима света у великом броју подврста, варијетета и сорти.

Кукуруз
Илустрација која приказује мушке и женске цветове кукуруза
Научна класификација
Царство:
(нерангирано):
(нерангирано):
(нерангирано):
Ред:
Породица:
Потпородица:
Племе:
Род:
Врста:
Подврста:
Триномијално име

Слатки куруруз, жут, сиров
(семе)
Нутритивна вредност на 100 g (3,5 oz)
Енергија360 kJ (86 kcal)
18,7 g
Скроб5,7 g
Шећери6,26 g
Прехрамбена влакна2 g
1,35 g
3,27 g
Триптофан0,023 g
Треонин0,129 g
Изолеуцин0,129 g
Леуцин0,348 g
Лизин0,137 g
Метионин0,067 g
Цистин0,026 g
Фенилаланин0,150 g
Тирозин0,123 g
Валин0,185 g
Аргинин0,131 g
Хистидин0,089 g
Аланин0,295 g
Аспарагинска киселина0,244 g
Глутаминска киселина0,636 g
Глицин0,127 g
Пролин0,292 g
Серин0,153 g
Витамини
Витамин А екв.
лутеин зеаксантин
(1%)
9 μg
644 μg
Тиамин 1)
(13%)
0,155 mg
Рибофлавин 2)
(5%)
0,055 mg
Ниацин 3)
(12%)
1,77 mg
Витамин Б5
(14%)
0,717 mg
Витамин Б6
(7%)
0,093 mg
Фолат 9)
(11%)
42 μg
Витамин Ц
(8%)
6,8 mg
Минерали
Гвожђе
(4%)
0,52 mg
Магнезијум
(10%)
37 mg
Манган
(8%)
0,163 mg
Фосфор
(13%)
89 mg
Калијум
(6%)
270 mg
Цинк
(5%)
0,46 mg
Остали конституенти
Вода75,96 g

Веза на унос базе података УСДА
Клип кукуруза средње величине (6-3/4" до 7-1/2" дугачак) има око 90 грама семена
Проценти су грубе процене засноване на америчким препорукама за одрасле.
Извор: NDb USDA

Кукуруз је постао основна храна у многим деловима света, са тоталном продукцијом која превазилази пшеницу или пиринач. Међутим, сав кукуруз није намењен за директну људску конзумацију. Део кукурузне продукције се користи као сточна храна, а део за прераду у кукурузни етанол и друге кукурузне продукте, као што су кукурузни скроб и кукурузни сируп. Шест главних типова кукуруза су зубан, тврдунац, плевичар, кокичар, мекунац, и шећерац.[2]

Историја

У Европу је донесен 1493. а по неким изворима и 1535. На Балкан је стигао у 17. веку.

Већина историчара сматра да је кукуруз био доместикован у Теваканској долини у Мексику.[4] Недавна истраживања у раном 21. веку су донекле модификовала то становиште; научници сада сматрају да је суседна долина реке Балсас у јужном централном Мексику била центар доместикације.[5]

Олмеци и Маје су култивирали кукуруз у бројним варијететима широм Мезоамерике; они су гаа ковали, млели и обрађивали путем никстамализације. Сматра се да се почетком раздобља око 2500 п. н. е, усев проширио на највећи део Америка.[6] Истраживања из 21. века успоставила су још раније датуме. Регија је развила трговачку мрежу засновану на вишку и варијететима кукурузних усева.

Једна утицајна студија из 2002 аутора је демонстрирала да је умсето вишеструких независних доместикација, сав кукуруз настао из једне доместикације у јужном Мексику пре око 9000 година. Та студија је исто тако показала да су најстарији преживели типови кукуруза они са мексичких планина. Касније се кукуруз проширио из тог региона на остатак Америка дуж два главна пута. То је конзистентно са моделом базираним на археолошким записима који сугеришу да се кукуруз био диверсикован на мексичким брдима пре него што се проширио на низије.[7][8]

Археолог Долорес Пиперно је рекла:[5]

Велики корпус података указује на то да је [кукуруз] био распрострањен у нижој централној Америци до око 5600 п. н.е. и је био пренет у интерандске долине Колумбије између 5000-4000 п. н. е.

Долорес Пиперно,

Од тада су чак и ранији датуми су објављивани.[9]

Према генетичкој студији који је спровела агенција Ембрапа, кукурузна култивација је била уведена у Јужној Америци из Мексика, у два велика таласа: приви, пре више од 6000 годна, раширио је културу по Андима. Доказ култивације у Перуу су нађени из периода пре око 6700 година.[10] Други талас пре око 2000 година, је узео маха у низијама Јужне Америке.[11]

Пре доместикације, кукурузне биљке су имале само мале, 25 mm (1 in) дуге клипове, и јављао се један клип по биљци. Након многиг векова вештачке селекције Амерички урођеници су развили кукурузне биљке које могу да имају неколико клипова по биљци, који су обично били неколико инча дуги.[12]

Кукуруз је најраспрострањенији житарични усев у Америкама, са 361 милиона метричких тона произведених у Сједињеним Државама у 2014 година. Апроксимативно 40% усева — 130 милиона тона — се користи за производњу кукурузног етанола.[13] Генетички модификовани кукуруз је сачињавао 85% кукуруза посејаног у Сједињеним Државама 2009. године.[14]

Колумбијака размена

После доласка Европљана у 1492. године, шпански насељеници су конзумирали кукуруз, и истраживачи и трговци су пренели овај усев назад у Европу, а он је затим ширио од земље до земље. Шпански насељеници су имали јасно изражену преференцију за пшенични хлеб у односу на онај базиран на кукурузу, тапиоки или кромпири. Кукурузно брашно не може заменити пшеница у причесном хлебу, пошто се по хришћанском веровању само пшеница може подвргнути трансубстанцијацији и претворити у тело Христа.[15] На другом нивоу, Шпанци су били забринути да ће због конзумације аутохтоне хране коју нису сматрали хранљивим, бити ослабљени и да ризикују да се претворе у Индијанце. „По мишљењу Европљана, храна коју су јели, чак и више од окружења у коме су живели, давала је америчким староседеоцима и Шпанцима њихова особене физичка и ментална обележја.”[16] Упркос ових брига, Шпанци су конзумирали кукуруз. Археолошки докази са локација у Флориди указују на то да га и култивисали.[17]

Кукуруз се проширио на остатак света због своје способности да расте у различитим климатским условима. У Шпанији се култивисао само неколико деценија након Колумбовог путовања и потом се проширио на Италију, Западну Африку и другде.[17] Шећером богати варијетети звани слатки кукуруз су обично узгајани за људску конзумацију у облику клипова, док су остали варијетети узгајани за сточну храну, разне прозводе базиране на кукурузу за људску употребу (укључујући млевење у брашно разних гранулација за прављење паленте и проје, пресовање ради издвајања кукурузног уља, и ферментацију и дестилацију у алкохолна пића као што је борбонски виски).

Имена

Енглеска реч је изведена из шпанске форме домородачког тајнојског назива биљке, .[18] Он је познат под бројним другим именима широм света.

Енглеска реч изван Северне Америке, Аустралије и Новог Зеланда се односи на било који житарични усев, њено значење варира у зависности од локалне основне хране.[19][20] У Сједињеним Државама,[19] Канади,[21] Аустралији, и Новом Зеланду,[22] првенствено значи кукуруз; та употреба је започела скраћивањем фразе .[19] Индијански корн првенствено значи кукуруз (основна житарица староседелачких Американаца), мада се може специфично односити на вишебојни који се користи за декорацију.[23] На местима изван Северне Америке, Аустралије и Новог Зеланда, се обично односи на кукуруз у кулинарском контексту. Уже значење се обично индицира додатним речима, као што су и .

У Јужној Африци, кукуруз се обично назива (африканс) или (енглески),[24] што су речи изведене из португалске речи за кукуруз, .[25]

је префрентни енглески назив у формалној, научној, међународној употреби пошто се специфично односи на ову житарицу, за разлику од назива , који има комплексни варијетет значења који варира у зависности од контекста и географског региона.[20] Реч користе пољопривредна тела и истраживачки институти као што су и . Националне пољопривредне и индустријске асоцијације обично укључују реч у њиховом имену чак и у енглески говорећим земљама где се локална, неформална реч разликује од ; на пример, , итд. Међутим, у робној размени, реч се конзистентно односи на кукуруз, и не на друге житарице.

Структура и физиологија

Кукурузна биљка често има висину од 3 m,[26] мада неки природни сојеви могу да порасту до 12 m.[27] Стабљика се обично састоји од 20 чланова [28] дужине 18 cm (7,1 in).[26] Лист, који расте из сваког члана, генерално има ширину од 9 cm (4 in) и дужину од 120 cm (4 ft).

Клипови се развијају изнад неколико листова у средишњем делу биљке, између стабљике и листова, издужујући се за око 3 mm (0,12 in) на дан, до дужине од 18 cm (7 in)[26] при чему је максимум 60 cm (24 in) међу подврстама.[29] Они су женске цвасти, чврсто умотани у неколико слојева комушевине. Поједини варијетети кукуруза су узгајани да произведу мноштво додатних клипова. Они су извор типа кукуруза () који се користи као поврће у азијској кухињи.

Врх стабљика се завршава у тенселу, метлици с мушким цветовима. Кад је метлица зрела и кад је време довољно топло и суво, прашњаци метлице се отварају и ослобађа се полен. Кукурузни полен је анемофилан (распршује се ветром), и због његове велике брзина падања, највећи део полена пада унутар неколио метара од метлице.

Издужени жигови, звани свила, се појављују из замотаја листова на крају клипа. Она је обично бледо жута и дугачка 18 cm (7 in). Она подсећа на прамен косе. На крају сваког жига је карпел, које се може развити у зрно ако дође до опрашивања поленом. Семени омотач плода је стопљен са омотачем семена који се назива крупа, што је типично за траве, и целокупни клип се понека назива семеном. Клип је по структури близак збирним плодовима, осим што се појединачна зрна никад не стапају у једну масу. Зрна су приближно величине грашка, и причвршћена су у регуларним редовима око беле, шапурине која формира клип. Максимална величина зрна је 25 cm (10 in).[30] Клип обично садржи око 600 зрна. Она могу да буду различитих боја: црнкаста, плавичасто-сива, љубичаста, зелена, црвена, бела и жута. Кад се самеље у брашно, кукуруз даје више брашна и знатно мање мекиња него пшеница. Ово брашно не садржи глутен попут пшенице и, стога, даје печене производе са слабом способношћу подизања. Генетичка варијанта која акумулира више шећера и мање скроба у клипу се конзумира као поврће и назива се слатки кукуруз. Млади кукуруз се може конзумирати сиров, са шапурином и свилом, али како биљка сазрева (обично током летњих месеци), шапурина постаје чвршћа и свила сувља, тако да више нису јестиви. На крају узгојне сезоне, зрна се изушују и постају неподесна за жвакање уколико нису кувана у кипућој води.

Густина сејања утиче на вишеструке аспекте кукуруза. Технике модерне пољопривреде у развијеним земљама обично се ослањају на густо сејање, чиме се производи један клип по стабљики.[31] Стабљике силажног кукуруза су још гушће,[32] чиме се остварује нижи удео клипова, а више биљне масе.

Кукуруз је факултативна краткодневна биљка [33] и цвета у одређеном броју дана растућег степена > 10 °C (50 °F) у окружењу за које је прилагођен.[34] Величина утицаја који дуге ноћи имају на број дана који морају проћи пре цветања кукуруза је генетички прописана[35] и регулисана је фитохромним системом.[36] Фотопериодичност може да буде ексцентрична код тропских култивара тако да дуги дани карактеристични за високе латитуде омогућавају биљкама да расту тако високо да немају довољно времена за производњу семена пре него што буду убијене мразом. Ови атрибути, међутим, могу бити корисни при коришћењу тропског кукуруза за продукцију биогорива.[37]

Незрели кукурузни изданци накупљају снажну антибиотску материју, 2,4-дихидрокси-7-метокси-1,4-бензоксазин-3-он (ДИМБОА). ДИМБОА је члан групе хидроксаминских киселина (такође познатих као бензоксазиноиди) који служе као природна одбрана против широког опсега штеточина, укључујући инсекте, патогене гљивице и бактерије. ДИМБОА је исто тако присутана у сродним травама, посебно у пшеници. Кукурузни мутант (bx) коме недостаје ДИМБОА је веома осетљив на напад биљних ваши и гљива. DIMBOA је такође одговорна за релативну отпорност незрелог кукуруза на европског бушача кукуруза (фамилија ). Како кукуруз сазрева, ДИМБОА нивои и отпорност на ову штеточну опадају.

Због својих плитких корена, кукуруз је подложан суши, нетолерантан је према земљиштима са недостатком хранљивих материја, и снажани ветрови га могу изчупати.[38]

Док жути кукуруз изводи своју боју из лутеина и зеаксантина, код црвено обојеног кукуруза, боја зрна потиче од антоцијанина и флобафена. Ове касније супстанце се синтетишу у флавоноидном синтетичком путу[39] из полимеризације флаван-4-ола[40] изражавањем кукурузног перикарпног гена 1 ()[41] који кодира један транскрипциони активатор сличан [42] А1 гена који кодира дихидрокаемпферол 4-редуктазу (која редукује дихидрофлавоноле у флаван-4-оле)[43], док један други ген (супресор перикарпне пигментације 1 или ) делује као супресор.[44] Ген кодира -хомологни транскрипциони активатор гена неопходног за биосинтезу црвеног флобафенског пигмента, док алил специфицира безбојни перикарп зрна и црвену шапурину, а нестабилни фактор 1 за наранџасту боју () модификује изражавање да би дао пигментацију у перикарију зрна, као и вегетативним ткивима, која обично не акумулирају значајне количине пигмената флобафена.[41] Кукурузни П ген кодира хомолога који препознаје секвенцу , што је у оштром контрасту са присутном у кичмењачким протеинима.[45]

Употреба

Употребљава се за исхрану људи и домаћих животиња и за индустријску производњу.

Млевењем зрна кукуруза (слично као што се меље пшеницажито) добија се брашно (кукурузно брашно). Од кукурузног брашна или мешањем са пшеничним брашном се за људску исхрану припрема: хлеб, проја, качамак, колачи и друго пециво .

Од кукуруза се добија скроб који се користи у разне сврхе. Производи се и фармацеутски скроб () који има различиту примену у медицини и фармацији.

Од клица извађених из зрелог кукуруза прави се врло хранљиво и лековито уље () веома богато глицеридима незасићених масних киселина (линолне, олеинске и сл.) и фитостеролима (ситостерол, стигмастерол); садржи и липосолубилне витамине (посебно витамин А).

У кукурузним клицама има око 28% масног уља, 1% лецитина, инозитофосфорне киселине, беланчевина, гванидина, глутамина, шећера и других биолошки врло важних материја, због чега се клице цене као веома јака, концетрована храна.

Интересантно је да се кукурузна свила, уз остале састојке, користи за прављење цигарета против бронхијалне астме.

Производња кукуруза

Убедљиво највећи произвођач кукуруза, према подацима из 2009. године, биле су САД које производе преко 333 милиона тона годишње што је 43% светске производње кукуруза, следећи највећи произвођач је Кина са 163 милиона тона, на трећем месту је Бразил са 51 милионом тона, а Србија је на 17. месту са 6,4 милиона тона годишње (0,815% светске производње).[46]

Поређење са другом основном храном

Следећа табла приказује нукрициони садржај кукуруза и друге основне хране у сировој жетвеној форми. Сирове форме нису јестиве и не могу се сварити. Оне морају бити проклијале, или припремљене и куване за људску конзумпцију. У проклијалој или куваној форми, релативни нутрициони и анти-нутрициони садржаји свеке од ових основних типова хране се разликују од сирове форме.

Хранљиви садржај главних типова основне хране у порцији од 100 [47]
Нутрициона компонента:Кукуруз[A]Пиринач (бели)[B]Смеђи пиринач[I]Пшеница[C]Кромпир[D]Тапиока[E]Соја (зелена)[F]Батат[G]Јам[Y]Сирак[H]Плантан[Z]
Вода ()1012101379606877709653000
Енергија ()152815281549136932267061536049414195118368–10,460
Протеин ()9.47.17.912.62.01.413.01.61.511.31.350
Масти ()4.740.662.921.540.090.286.80.050.173.30.37
Угљени хидрати ()7480777117381120287532130
Влакна ()7.31.33.512.22.21.84.234.16.32.330
Шећер (g)0.640.120.850.410.781.704.180.5015
Калцијум ()7282329121619730172831000
Гвожђе ()2.710.81.473.190.780.273.550.610.544.40.68
Магнезијум ()127251431262321652521037400
Фосфор ()2101153332885727194475528734700
Калијум ()2871152233634212716203378163504994700
Натријум ()3557261415559641500
Цинк ()2.211.092.022.650.290.340.990.30.2400.1411
Бакар ()0.310.220.430.110.100.130.150.18-0.080.9
Манган ()0.491.093.743.990.150.380.550.260.40--2.3
Селенијум ()15.515.170.70.30.71.50.60.701.555
Витамин Ц ()000019.720.6292.417.1018.490
Тиамин (Б1) ()0.390.070.400.300.080.090.440.080.110.240.051.2
Рибофлавин (Б2) ()0.200.050.090.120.030.050.180.060.030.140.051.3
Ниацин (Б3) ()3.631.65.095.461.050.851.650.560.552.930.6916
Пантотенска киселина (Б5) ()0.421.011.490.950.300.110.150.800.31-0.265
Витамин Б6 ()0.620.160.510.30.300.090.070.210.29-0.301.3
Фолат, укупно (Б9) ()198203816271651123022400
Витамин А ()21400921318014187138011275000
Витамин Е, алфа-токоферол ()0.490.110.591.010.010.1900.260.3900.1415
Витамин К1 ()0.30.11.91.91.91.901.82.600.7120
Бета-каротен ()9705180850983045710,500
Лутеин+зеаксантин ()1355022080000030
Засићена масне киселине ()0.670.180.580.260.030.070.790.020.040.460.14
Мононезасићена масен киселине ()1.250.211.050.20.000.081.280.000.010.990.03
Полинезасићене масне киселине ()2.160.181.040.630.040.053.200.010.081.370.07
A жути кукуруз B сирови необогаћени дугозрни бели пиринач
C тврда црвена зимска пшеница D сирови кромпир
E сирова топиока F сирова зелена соја
G сирови слатки кромпир H сирови сирак
Y сирови јам Z сирови пнатани
I сивори дугозрни смећи пиринач

Економија

Светска производња кукуруза
по годинама (хиљада тона)
1965226 544
1970265 831
1975341 661
1980396 623
1985485 527
1990483 343
1995517 329
2000592 472
2005713 458
2006706 656
2007789 641
2008826 718
2009818 823
Водећи произвођачи кукуруза (хиљаде тона)
Извор: Организација Уједињених нација за храну и пољопривреду
Земља19851995200520092014[48]201620172018
 САД225453187969282261333011361091384778--
 Кина64102112361139498164107215646231674--
 Бразил220183626735113512327988264143--
 Аргентина119001140420482131213308739793--
 Мексико141031835219338201422327328251--
 Украјина-33917166104862849728075--
 Индија6643953414709166802417026260--
 Индонезија4329824512523176291900820370--
 Русија-1738306039631133215310--
 Канада69697270933295611148712349--
 Француска124091273913687152881834312131--
 Румунија1190399231038879731198910746--
 Нигерија18266931595773381005910414--
 Египат368645357085768680608001--
 Етиопијан/д19903912389772357847--
 ЈАР8444486611715н/д142507779--
 Мађарска681746499050752893157407--
 Србија---639679527377--

У 2006. години, жетва кукуруза у Сједињеним Државама се показала рекордном - трећи усев у цијелој повијести земље је сакупљен. Упркос томе, цена жита на Чикаго берзи почетком новембра износила је 3,44 УСД у односу на 1,8 УСД почетком септембра. Разлог за поскупљење лежи у чињеници да се кукуруз користи за производњу [етанола], чија је потражња у тим годинама значајно порасла због повећања цијена нафте.

Кина је 2008. године произвела рекордан принос кукуруза од 166 милиона тона за земљу.

Кукуруз је друга најпродаванија житарица на свијету (након пшеница)). Светски извоз кукуруза у 2009. години износио је око 100 милиона тона, од чега 47,6% потиче из Сједињених Држава, а слиједе га Аргентина (8,5%) и Бразил (7,7%). Највећи увозник у 2009. години био је Јапан (17,0%), затим Јужна Кореја (7,7%), Мексико (7,6%), Кина (4,9%) и Шпанија (4,2%) [49].

У 2014. години, земље Европска унија произвеле су 74160 хиљада тона.[48]

Главни извозници кукуруза (милион тона)[50]
Земља 2014 година
 САД 49,7
 Бразил 20,7
 Украјина 17,6
 Аргентина 15,9
 Француска 5,8
 Румунија 3,7
 Индија 3,6
 Русија 3,5
 Мађарска 2,5
 Србија 2,4
Највећи увозници кукуруза (милион тона)[50]
Земља 2014 година
 Јапан 15,0
 Египат 10,9
 Мексико 10,4
 Јужна Кореја 10,2
 Шпанија 6,3
 Иран 6,0
 Холандија 5,4
 Вијетнам 4,8
 Италија 4,6
 Алжир 4,1

Синоними

За низ подврста установљено је да су само синоними за једну врсту

Референце

  1. „The Evolution of Corn”. University of Utah HEALTH SCIENCES. Приступљено 2. 1. 2016.
  2. Linda Campbell Franklin, "Corn," in Andrew F. Smith (ed.), The Oxford Encyclopedia of Food and Drink in America. 2nd ed. Oxford: Oxford University Press, 2013 (pp. 551–558). стр. 553.
  3. Benz, Bruce F. (2005). „Archaeological evidence of teosinte domestication from Guilá Naquitz, Oaxaca”. Proceedings of the National Academy of Sciences. National Academy of Sciences of the United States of America. 98 (4): 2104—2106. JSTOR 3055008. PMC 29389. PMID 11172083. doi:10.1073/pnas.98.4.2104.
  4. „Origin, History and Uses of Corn”. Iowa State University, Department of Agronomy. 11. 2. 2014. Архивирано из оригинала на датум 23. 2. 2014.
  5. Piperno, Dolores R. (2011). „The Origins of Plant Cultivation and Domestication in the New World Tropics: Patterns, Process, and New Developments”. Current Anthropology. 52 (S4): 453—S470. doi:10.1086/659998.
  6. Roney, John (зима 2009). „The Beginnings of Maize Agriculture”. Archaeology Southwest. 23 (1): 4.
  7. Matsuoka, Y.; Vigouroux, Y; Goodman, MM; . (2002). „A single domestication for maize shown by multilocus microsatellite genotyping”. Proceedings of the National Academy of Sciences. 99 (9): 6080—4. PMC 122905. PMID 11983901. doi:10.1073/pnas.052125199.
  8. Matsuoka, Yoshihiro (22. 1. 2003). „Earliest Directional Evolution for Microsatellite Size in Maize” (PDF). Science. Приступљено 3. 3. 2014.
  9. Pagán-Jiménez, Jaime R.; Guachamín-Tello, Ana M.; Romero-Bastidas, Martha E.; Constantine-Castro, Angelo R. (2015). „Late ninth millennium B.P. use of Zea mays L. at Cubilán area, highland Ecuador, revealed by ancient starches”. Quaternary International. 404: 137—155. ISSN 1040-6182. doi:10.1016/j.quaint.2015.08.025.
  10. „Los antiguos peruanos comían palomitas de maíz”. BBC Mundo. BBC. 19. 1. 2012.
  11. „Did man follow plants or did plants follow man? Tracks of prehistoric man and ways of contact in the Americas according to cultivated plants. Case study - Maize (translated from Portuguese)”. Yumpu. 2015. Приступљено 13. 10. 2015.
  12. Spielvogel, Jackson J. (2005). Medieval and Early Modern Times: Discovering Our Past. Glencoe/McGraw-Hill School Publishing Company. ISBN 978-0-07-868876-8.
  13. „US Approves Corn Modified for Ethanol”. The New York Times. 11. 2. 2011.
  14. Genetically modified plants: Global Cultivation Area Maize Archived 2010-08-12 at the Wayback Machine GMO Compass, March 29, 2010, retrieved August 10, 2010
  15. Rebecca Earle, The Body of the Conquistador: Food, Race, and the Colonial Experience in Spanish America, 1492-1700. New York: Cambridge University Press (2012). стр. 17, 151.
  16. Earle, The Body of the Conquistador. стр. 5.
  17. Earle, The Body of the Conquistador. стр. 144.
  18. "maize". Oxford English Dictionary, online edition. 2012. June 7, 2012.
  19. "corn". Oxford English Dictionary, online edition. 2012. June 7, 2012.
  20. Ensminger 1994, стр. 479
  21. Boberg 2010, стр. 109.
  22. Rhodes, L. L.; Eagles, H. A. „Origins of maize in New Zealand”. New Zealand Journal of Agricultural Research. 27 (2): 151—156. doi:10.1080/00288233.1984.10430414.
  23. "Indian corn", Merriam-Webster Dictionary, definition 3, accessed June 7, 2012
  24. "mealie", Oxford English Dictionary, online edition, 2012. Accessed June 7, 2012.
  25. , Oxford Dictionaries – Language Matters, accessed January 7, 2015
  26. Wellhausen, Edwin John (1952). Races of Maize in Mexico.
  27. Karl, J.R. (2012). „The Maximum Leaf Number of the Maize Subspecies” (PDF). The Maize Genetics Cooperation Newsletter. 86: 4. ISSN 1090-4573. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 03. 03. 2016. Приступљено 24. 09. 2017.
  28. Stevenson, J. C.; Goodman, M. M. (1972). „Ecology of Exotic Races of Maize. I. Leaf Number and Tillering of 16 Races Under Four Temperatures and Two Photoperiods1”. Crop Science. 12 (6): 864. doi:10.2135/cropsci1972.0011183X001200060045x.
  29. Karl, J. R. (2007). „Jala Maize is Small” (PDF). Maize Genetics MNL. 89: e3. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 08. 08. 2017. Приступљено 24. 09. 2017.
  30. Grobman, Alexander (1961). Races of Maize in Peru.
  31. Common Corn Questions and Answers Archived 2012-05-01 at the Wayback Machine, Iowa State University of Science and Technology, Agronomy Extension, 2011
  32. Gautam, P.; Gustafson, DM; Wicks III, Z (2011). „Phosphorus Concentration, Uptake and Dry Matter Yield of Corn Hybrids” (PDF). World Journal of Agricultural Sciences. 7 (4): 418—424. ISSN 1817-3047.
  33. Karl, J.R. (јануар 2002). „Maize is Not Day Neutral; Day Length and Flowering” (PDF). The Maize Genetics Cooperation Newsletter. 89: e7. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 08. 08. 2017. Приступљено 24. 09. 2017.
  34. Paliwal, R. L (2000). Tropical maize: Improvement and production. ISBN 9789251044575.
  35. „Unique gene combinations control tropical maize response to day lengths”. Eurekalert.org. 2011. Приступљено 14. 11. 2013.
  36. „Elongated mesocotyl1, a phytochrome-deficient mutant of maize.”. Brutnell Lab. Архивирано из оригинала на датум 11. 12. 2013. Приступљено 7. 12. 2013.
  37. „ACES News :: College of ACES, University of Illinois”.
  38. „Corn Stalk Lodging” (PDF). Monsanto Imagine. 2. 10. 2008. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 25. 2. 2009. Приступљено 23. 2. 2009.
  39. Himi, E; Mares, DJ; Yanagisawa, A; Noda, K (2002). „Effect of grain color gene (R) on grain dormancy and sensitivity of the embryo to abscisic acid (ABA) in wheat”. Journal of Experimental Botany. 53 (374): 1569—74. PMID 12096095. doi:10.1093/jxb/erf005.
  40. Winkel-Shirley, B (2001). „Flavonoid biosynthesis. A colorful model for genetics, biochemistry, cell biology, and biotechnology”. Plant Physiology. 126 (2): 485—93. PMC 1540115. PMID 11402179. doi:10.1104/pp. 126.2.485 Проверите вредност параметра |doi= (помоћ).
  41. Chopra, S; Cocciolone, SM; Bushman, S; Sangar, V; McMullen, MD; Peterson, T (2003). „The maize unstable factor for orange1 is a dominant epigenetic modifier of a tissue specifically silent allele of pericarp color1”. Genetics. 163 (3): 1135—1146. PMC 1462483. PMID 12663550.
  42. Structural And Transcriptional Analysis Of The Complex P1-wr Cluster In Maize. Wolfgang Goettel, Joachim Messing. Plant & Animal Genomes XVI Conference Archived 2012-02-18 at the Wayback Machine
  43. Dong, X; Braun, EL; Grotewold, E (2001). „Functional conservation of plant secondary metabolic enzymes revealed by complementation of Arabidopsis flavonoid mutants with maize genes”. Plant Physiology. 127 (1): 46—57. PMC 117961. PMID 11553733. doi:10.1104/pp. 127.1.46 Проверите вредност параметра |doi= (помоћ).
  44. Lee, E.A.; Harper, V (2002). „Suppressor of Pericarp Pigmentation 1 (SPP1), a novel gene involved in phlobaphene accumulation in maize (Zea mays L.) pericarps”. Maydica. 47 (1). INIST:13772300.
  45. Grotewold, Erich; Drummond, Bruce J.; Bowen, Ben; Peterson, Thomas (1994). „The myb-homologous P gene controls phlobaphene pigmentation in maize floral organs by directly activating a flavonoid biosynthetic gene subset”. Cell. 76 (3): 543—53. PMID 8313474. doi:10.1016/0092-8674(94)90117-1.
  46. ФАО статистике
  47. „Nutrient data laboratory”. United States Department of Agriculture. Приступљено 10. 8. 2016.
  48. „Производња кукуруза”.
  49. Статистика трговања FAO-а.
  50. izvoznice kukuruza zemlje uvoznice kukuruza Земље извознице кукуруза, земље увознице кукуруза

Литература

Спољашње везе

This article is issued from Wikipedia. The text is licensed under Creative Commons - Attribution - Sharealike. Additional terms may apply for the media files.