Краставац

Краставац (лат. ) врста је зељастих биљака из породице бундева (). Користи се у људској исхрани као поврће.

Краставац
Краставци
Фотографија појединачног плода краставца
Научна класификација
Царство:Plantae
Кладус:Angiospermae
Кладус:Eudicotidae
Кладус:Rosids
Ред:Cucurbitales
Породица:Cucurbitaceae
Род:Cucumis
Врста:
C. sativus
Биномијално име
Cucumis sativus

Порекло

Краставац је пореклом из Индије. Пре 5.000 година су га користили древни народи са падина Хималаја. Стари Египћани и Индијанци почели су га гајити пре 4.000 година, Грци око 600. године п. н. е а Римљани нешто касније.[1]

Морфолошке особине

Корен краставца је осовински са разгранатим бочним жилама. Коријен краставца је површински а у тло продире најдубље до 30 цм само ретко може и до 50 цм.

Стабло је полегљиво, може нарасти у дужину и преко 2 метра. На себи има чекињасте длаке и велики број рашљика које му служе за причвршћивање за друге биљке и предмете.

Листови су прости са урезима, налазе се на дугачкој лисној дршци и величина им зависи од сорте. Једноставни су, крупни и длакави, петокрпастог облика. Из пазуха листова развијају се секундарне вреже, а овисно о начину узгоја могу се развити и вреже терцијарних те виших редова.

Цветови су жуте боје, по правилу једнополни. Мушки цветови се образују у пазуху листова, више њих заједно са маљавим дршкама. Женски цветови по један или више њих такође у пазуху листа, са израженим плодником. И мушки и женски листови имају круницу од 5 листића која је код женских цветова крупнија.

Плод је велика сочна бобица која садржи вискок проценат воде, а мало угљених хидрата, беланчевина, минералних материја. Од минералних материја најзастуљенији је калијум, а у мањим количинама има фософора, натријума, мангана, калцијума. Плод има највише Ц витамина и све витамине из групе Б али у мањим количинама. Облик плода може бити: јајаст, вретенаст, округласт, издужен, цилиндричан. Величина плода је различита а тежина се креће од неколико грама до 1 килограм. Површина плодова је глатка или покривена брадавицама са белим или црним бодљастим израштајима.Покожица плода је зелене боје.[2]

Семе је бледожуте боје, издужено, пљоснато, благо испупчено. Има добру клијавост која траје до 8 година.

Услови успевања

За нормалан раст и развиће потребан је интензитет светлости од 8.000-9.000 лукса, а дужина дана од 10-12 сати. Оптимална темепература је од 28-32 °C. Изнад 36° престаје асимилација, на 42° престаје растење, испод 14° образовање орагана, испод 7° пораст органа, а испод 0,5° долази до угинућа биљке.[3] Краставцу је потребно доста влаге и то: влажност ваздуха од 70-90% а влажност земљишта од 65-75%. Најбоље резултате даје на дубоким, плодним и структурним земљиштима. Нису погодни терени који су изложени јаким ветровима.

Сорте краставца

Краставац, са кором, сиров
Нутритивна вредност на 100 g (3,5 oz)
Енергија65 kJ (16 kcal)
3,63 g
Шећери1,67
Прехрамбена влакна0,5 g
0,11 g
0,65 g
Витамини
Тиамин 1)
(2%)
0,027 mg
Рибофлавин 2)
(3%)
0,033 mg
Ниацин 3)
(1%)
0,098 mg
Витамин Б5
(5%)
0,259 mg
Витамин Б6
(3%)
0,04 mg
Фолат 9)
(2%)
7 μg
Витамин Ц
(3%)
2,8 mg
Витамин К
(16%)
16,4 μg
Минерали
Калцијум
(2%)
16 mg
Гвожђе
(2%)
0,28 mg
Магнезијум
(4%)
13 mg
Манган
(4%)
0,079 mg
Фосфор
(3%)
24 mg
Калијум
(3%)
147 mg
Натријум
(0%)
2 mg
Цинк
(2%)
0,2 mg
Остали конституенти
Вода95,23 g
Fluoride1.3 µg

Проценти су грубе процене засноване на америчким препорукама за одрасле.

Сорте краставца се деле по дужини плодова, па зато постоје сорте са дугим, средње дугим и кратким плодовима. Сорте са дугим плодовима се користе за производњу у стакленицима. За индустријску прераду користе се сорте са кратким плодовима(корнишони), а средње дуги плодови (салатне сорте) за потрошњу у свежем стању.

Сорте кратких плодова: корнишони

  • Париски корнишон
Париски корнишон је најраспрострањенија сорта ко нас. Биљке имају дугачке рашљике. Плодови су цилиндрични са крупним брадавицама и црним бодљама, при основи тамно зелени а на врху светлији. Погодни су за конзервирање.[4]
  • Парифин
Хибрид (F1) где доминирају женски цветови. Плод има крупне брадавице и црне бодље, чврст је и укусан. Сорта је родна и отпорна на мозаик и краставост.[4]
  • Наис F1
Је сорта која има само женске цветове. Отпорна је на неповољне климатске услове и мозаик краставца. Рађа у великим количинама. Плод је вретенасто-цилиндричан, тамнозелене боје. Брадавице су средње величине са црним бодљама.[4]

Салатне сорте

  • Деликатес
Рана и родна сорта. Плодови су ваљкасти, средње дужине са ситним и густо распоређеним брадавицама, а бодље су нежне и беле боје. Имају тамнозелену боју са зракастим шарама на врху.Прилагођен је нашој клими и погодан је за прераду.[5]
  • Ева
Личи на Деликатес али има дуже и тање плодове.[6]
  • Цариградска ланга
Код нас је распрострањена у јужној Србији. Биљка има мало рашљика, крупне листове и осетљива је на мозаик. Плодови су цилиндрични и глатки, дугачки до 30 центиметара, без бодља са израженим вратом, зелене и светлозелене боје.[6]
  • Сунчани поток
Плодови су вретенасто-цилиндрични, дужине до 18 центиметара, тамнозелене боје са крупним брадавицаама и белим бодљама.[3]
  • Маркетер
Америчка сорта са вретенасто-цилиндричним плодом, дужине до 22 центиметара. Има крупне брадавице, беле бодље и тамнозелену боју.[3]
  • Супермаркетер
Сорта са тамнозеленим плодовима, отпорна на мозаик, краставост и племењачу.[3]
  • Гемини F1
Женски тип отпоран на антракнозу, мозаик, краставост. Даје високе приносе. Плод је тамнозелен у облику цилиндра са ретким и крупним брадавицама.[3]
  • Белер F1
Хибрид женcког типа. Плод је цилиндричан, тамнозелене боје.[3]

Болести и штеточине краставца

  • Антракноза
Ова болест се јавља када је време топло и влажно. Болест изазива гљивица Colletotrichum lagenarium. Напада краставац у свим фазама развића. На листовима се појављује у виду жутих пега на којима се по влажном времену јавља љубичаста превлака. На плодовима, стаблима и лисним дршкама образују се црвене пеге у виду красте која касније поцрни. Преноси се преко заражених биљних остатака и семеном, а напада старија биљна ткива. Сузбија се агротехничким мерама и хемијским средствима, а биљне остатке нападнутог усева треба спалити.
  • Краставост
Јавља се на краставцу у топлим лејама.На плодовима се испољава у виду тамних улегнутих пега које личе на красте.
  • Пепелница
Пепелница може напасти краставац где год да се гаји. Лишће изгледа као да је посуто пепелом. Сузбија се прскањем усева катраном.
  • Бактериоза
Болест изазива бактерија Pseudomonas lachrymans. Јавља се када су лета влажна и топла. На листу се појављују пеге неправлиног облика које су оивичене нерватуром листа. Пеге временом потамне а ткиво се на том делу суши и отпада. На плодовима се јављају у виду ситних улегнутих краста.
  • Мозаик краставца
Мозаик је вирус који се преноси преко заражених коровских биљака с којих га биљне ваши раѕносе.Биљке су закржљале а на листовима се јавља мозаична шара. Плодови су мозаично шарени, рапави и лошег квалитета.

Лековито дејство

Краставац је ефикасан код лечења камена у бубрегу и бешици јер раствара мокраћну киселину и подстиче излучивање воде и отровних материја из организма. Снижава крвни притисак и лечи реуму. Регулише рад црева.[7]

Референце

  1. Максимовић, Петар С. (1991). Побртарство. Чачак: Агрономски факултет. стр. 170.
  2. Максимовић, Петар С. (1991). Повртарство. Чачак: Агрономски факултет. стр. 170.
  3. Поповић, Мирослав (1981). Повртарство. Београд: Нолит. стр. 146.
  4. Поповић, Мирослав (1981). Повртарство. Београд: Нолит. стр. 143.
  5. Поповић, Мирослав (1981). Повртарство. Београд: Нолит. стр. 144.
  6. Поповић, Мирослав (1981). Повртарство. Београд: Нолит. стр. 145.
  7. Максмовић, Петар С. (1991). Повртарство. Чачак: Агрономски факултет. стр. 170.

Спољашње везе

This article is issued from Wikipedia. The text is licensed under Creative Commons - Attribution - Sharealike. Additional terms may apply for the media files.