Колорадо

Колорадо (енгл. ), америчка је савезна држава која покрива велики део Стеновитих планина као и северозападни део платоа Колорадо и западни ћошак Велике равнице. Колорадо је део Западних Сједињених Држава и једна је од планинских држава. Обухвата већину јужних Стеновитих планина као и североисточни део Колорадо преријске регије и западне ивице Велике равнице. Колорадо је део западних америчких држава, југозападних држава и планинских држава. Колорадо је осма по величини и двадесетдруга најнасељенија од 50 америчких држава. Држава је названа по Колорадо реци, коју су шпански истраживачи назвали Рио Колорадо по руменој боји слива реке из планина. 1. августа 1876. године амерички председник Јулисиз Симпсон Грант потписао је прокламацију којом је Колорадо постао 38. америчка држава. Граничи се са севера са Вајомингом, на североистоку и истоку са Небраском и Канзасом, на југу са Новим Мексиком и Оклахомом на западу са Јутом и на југозападу са Аризоном. Денвер је главни и најнасељенији град у Колораду.


Застава

Грб
Држава САД
Проглашење за
савезну државу
  датум: 1. август 1876.
  поредак: 38.
ГувернерЏаред Полис
Површина269.837 km2
Становништво2010.
 — број ст.4.939.456
 густина ст.18,31 ст./km2
 
Званични веб-сајт

Географија

Колорадо је препознатљив по својој разноликој географији која се креће од високих планина, равница и пустиња са великим пешчаним динама, дубоким кањонима, формацијама пешчаног и гранитног камена, река, језера и бујних шума. Колорадо је једина америчка држава која се у потпуности налази изнад 1000 метара надморске висине.

Клима у Колораду је комплекснија него у државама ван планинске регије. Као генерално правило, са повећањем надморске висине температура опада.

Историја

Регију која данас припада држави Колорадо, насељавали су Индијанцу преко 13 000 година. 28. фебруара 1861. Председниг Џејмс Бјукенан потврдио је одлуком конгреса, слободну територију Колорада. Те границе остале су до данас. Име Колорадо одабрало се зато што се веровало да река Колорадо извире на територији државе. Конгрес САД донео је закон 3. марта 1875. који је дефинисао услове, да територија Колорадо постане савезна држава. 1. августа 1876. амерички председник Јулисиз Симпсон Грант потписао је проглас којом је Колорадо постао 38 америчка држава[1].

Демографија

Демографија
1900.1910.1920.1930.1940.1950.1960.1970.1980.1990.2000.2010.
539.700799.024939.6291.035.7911.123.2961.325.0891.753.9472.207.2592.889.9643.294.3944.301.2625.029.196

Амерички цензусни биро процењује да је популација Колорада 1. јула 2012. износила 5.187.582. Најнасељенији и главни град је Денвер. Латиноамериканци износе 20,7 % популације. 64% становиништва Колорада су хришћани, од којих се 44% протестанти, 19% римокатолици, 2% мормони, 1% муслимани, 1 % будисти и 0,5% хиндуси. Религиозно неопредељиви чине 25% популације[2].

Највећи градови

 

Извор: ?
Град Популација

Денвер

Колорадо Спрингс
1.Денвер619.968
Орора

Форт Колинс
2.Колорадо Спрингс426.388
3.Орора332.354
4.Форт Колинс146.762
5.Лејквуд144.406
6.Торнтон121.435
7.Вестминстер107.967
8.Пуебло107.577
9.Арвада107.541
10.Сентенијел102.603

Административна подела

Као у федералној влади у свим другим америчким државама, државни Устав Колорада дефинише три нивоа власти: законодавну, извршну и судску. Држава Колорадо је подељена на 64 округа [3]. Девет округа у Колораду има популацију већу од 250.000 становника, док 8 округа има популацију мању од 2.500 становника. Колорадо тренутно има 271 активну општину која укључује 196 вароши, 73 града и 2 припојене градске и окружне владе.[4][5]

Колорадо је подељена на 64 округа:

Култура

Постоји велики број филмских фестивала у Колораду који укључују The Stanley Hotel in Dumb and Dumber и Sculptured House у Sleeper.[6]

у Денверу]] Колорадо је познат по југозападној кухињи и Стеновитим планинама. Денвер је познат по бифтеку али има и разноврсну кухињу са многим ресторанима.

Економија

Листа телевизије CNBC „Најбоље државе за посао у 2010-ој „пепознала је Колорадо као 3 најбољу државу у нацији иза само Тексеса и Вирџиније.[7] Лични доходак у 2010-ој износио је 51,940$ чинећи Колорадо једанаестим у Америци. Државна економија је разнолика и позната по високој концентрацији научног истраживања и високотехнолошке индустрије.

Примарни начин транспорта у Колораду је систем ауто-путева. Интернационални аеродром у Денверу је 4. најфреквентнији домаћи аеродром и 13. најфреквентнији аеродром у Америци.[8] У понуди су и многе међуградске и унутарградске аутобуске линије.

Образовање

У Колораду је развијен образовни систем и постоји велики број основних и средњих школа, као и факултета од којих је најзналајнији: Универзитет Адмас Стејт, Колеџ у Колораду и Колеџ Редстон и многи други[9]

Војска

У Колораду је тренутно активно 7 великих војних база, од којих су најзначајније: Ер ризерв персонел центар, Војна база Питерсон и Америчка пилотска академија. Бивше војне базе су и:Камп Хејл и Форт Логан и још две мање битне базе

Заштићене области

У Колораду постоје четири национална парка, седам националних споменика, два националне области за рекреацију, два национална историјска налазишта, три национална историјска парка, један национални парк за гледање, једанаест националних шума, два национална пашњака, 41 национална област дивљине, две националне очуване области, осам националних склоништа за дивљач, 44 државна парка, 307 државних области у којима живи дивљач и многе друге сценске, историјске, рекреационе знаменитости.[10]

Спорт

Колорадо је земља са најмање становника која има франшизу у свакој од великих професионалних спортских лига. То показује велику жељу за спортом у овој држави. Најзначајнији клубоови су Денвер бронкоси, Денвер барбаријанси и Глендејл рапторси и Денвер нагетси.[11] [12]

Референце

  1. President of the United States of America (1. 8. 1876). „Proclamation of the Admission of Colorado to the Union” (php). The American Presidency Project. Приступљено 14. 4. 2008.
  2. American FactFinder - Results
  3. „Colorado Counties”. State of Colorado, Department of Local Affairs. 8. 1. 2007. Архивирано из оригинала на датум 02. 02. 2007. Приступљено 30. 1. 2007.
  4. „Active Colorado Municipalities”. State of Colorado, Department of Local Affairs. Архивирано из оригинала на датум 23. 11. 2010. Приступљено 11. 5. 2011.
  5. „Colorado Local Government by Type”. State of Colorado, Department of Local Affairs. 27. 2. 2007. Архивирано из оригинала на датум 02. 02. 2007. Приступљено 11. 5. 2011.
  6. Cangialosi, Jason. „Scenic Memorabilia: Colorado's Film Locations”. Yahoo! Movies. Приступљено 4. 3. 2013.
  7. America's Top States for Business 2010." CNBC Special Report (2010): 1. Web. May 9, 2011. <http://www.cnbc.com/id/37516043/ Архивирано на сајту (децембар 26, 2011) (на језику: енглески)>
  8. Year to Date Passenger Traffic
  9. Colorado Higher Education Overview (Извештај). CCHE Annual Retreat: Colorado Department of Higher Education. 6—7. 8. 2009. стр. 1—18.
  10. Colorado State Parks
  11. Denver Nuggets Official Site
  12. Denver broncos Official Site

Спољашње везе

This article is issued from Wikipedia. The text is licensed under Creative Commons - Attribution - Sharealike. Additional terms may apply for the media files.